Волимо и ми демократију. Али не у својој странци.

Синоћ је са једне нове зграде одлетео кров. Станарима је за утеху што им је бар остала вода у подруму.

- Гадљиве сам природе. - На шта се гадиш? - Углавном на људе.

Јесте да су нас клали. Али само тамо где смо најтањи.

Једном политичару узели брис из грла. Клица истине није пронађена.

Данас је дан устанка против фашизма. Ако се фашисти не љуте ми бисмо га обележили.

Одвезан језик чешће уједе него одвезан пас.

Стаљинов шињел на Балкану не излази из моде.

Ветар промена прво је срушио нашу моралну вертикалу...

Сваки рат је ослободилачки или освајачки. Ослободилачки је кад ми нападнемо некога, а освајачки кад неко нападне нас.

Један народни посланик улази у скупштински ресторан: - Људи, родила ми се нова странка, шта пије кафана!

Најболнији развод имају они који су се венчали за функцију...

- Примате туђу негу и помоћ. Шта сте по занимању? - Народни посланик.

Противнички играчи су се склањали пред нашим нападачем чиме су само улепшали гол који је постигао.

Они који у сезони иду два пута на море треба да плате порез на екстрапрофит, јер су од лета узели више него што им припада.

Српска политика је као рингишпил. Једни исти се врте у круг, а испадну само ако негде пукне ланац.

Дошао је тренутак истине. Толико је и трајао.

Строго поштује српске традиционалне вредности. Скинуо је са интернета и апликацију за мобилни о томе...

Ко је без греха нека први баци камен на телевизор.

Наши преци гинули су за одбрану земље. А ми бисмо за одбрану грађевинског земљишта.

Једемо једном дневно. Али сваког дана.

Толико пута је већ погинуо за отаџбину да једва устане из фотеље и стигне до службеног аутомобила. -

Какав му је био политички говор? - Мало инсинуација, мало халуцинација.

"Чим донесу нови закон знам да ће нешто и однети", пише Жељко Јовановић из Крагујевца.

Протест у Србији је као сладолед. Или га поједу или се истопи сам од себе.

Ако хоћеш да будеш нечији потрчко мораш да тренираш сваког дана...

Сан већине Срба је да примају просечну плату у Србији.

У комунизму је одумирала држава, а у капитализму одумире народ.

Продајем фирмирана одела. Најбоље муштерије су ми дојучерашњи гологузани.

Од скокова увис најчешће гледам како ми скачу притисак и рата кредита.

Закон о раду штити радника као што крема за сунчање штити од пожара...

На Балкану се људи мрзе - колико волиш!

Један телевизијски гледалац довезен је у Ургентни ценар без свести. Предозирао се преносом Скупштине.

Позиве за кошаркашку репрезентацију ускоро ће доносити као некада позиве за војну вежбу. Па кога нађу код куће, тај ће играти.

Срећа па вашке иду на чисто а не на глупо, иначе их не бисмо могли истребити.

У Барајеву је пао град величине ораха, а на Дедињу величине лоптице за голф.

Боље се живи од испирања мозга него од испирања злата.

Наш синдикат је најпознатије радничко одмаралиште у земљи. Синдикални лидери тамо се одмарају читаве године.

Чувајте своју анонимност. Довољан је само један тренутак непажње па да постанете јавна личност!

Због олује једно је дрво синоћ пало на службени аутомобил. Брзо ћемо заменити и једно и друго, јер службених аутомобила имамо колико и дрвећа.

Већ је време да се отвори менаџерска агенција за прелазак политичара из странке у странку. Да се тачно зна колики је трансфер и ко узима провизију.

- Откад смо баталили њиве, копамо по контејнерима - пише Васил Толевски из Скопља.

Која је сличност између вампира и демократије? Срби их се плаше иако их никада нису видели.

Олујни ветар је носио све пред собом, чупао дрвеће, носио црепове, обарао кранове. Једино су се министри чврсто држали за своје фотеље и ништа их није могло померити.

Направили смо радну групу, образовали комисију и формирали анкетни одбор. Тако да не стоје критике да ништа конкретно нисмо урадили.

Ко преживи причаће. Али да би преживео мора да ћути.

Војници партије најбрже дезертирају.

Питање за заштитнике људских права: - Ако гледам у ноге само препланулих жена, да ли сам ја расиста?

Наша странка је демократска. Тако је газда рекао.

- Излила ми се канализација по стану. - Одакле? - Из телевизора.

Жена ми се навукла на "Инстаграм". Сад сам самохрани отац.

На нашој политичкој позорници све даске су труле.

Да би се попео високо мораш да паднеш ниско.

Оне што би покварили наковањ поставили смо да управљају аеродромом. Па су и њега покварили.

Као што постоји апарат за мерење шећера у крви, требало би да постоји и апарат за мерење људскости у људима. Па кад падне испод сваког нивоа да се обрате за помоћ.

Један дежурни патриота јутрос је морао да прими тетанус. Синоћ се убо на одликовање.

Ако узгајивача дроге на телевизији потписују као пољопривредник, неког обијача станова могли би као бравар.

Једног нашег политичара зову Хоклица. Увек док чека ред испред страних амбасада понесе столичицу да се одмори.

У косовском парламенту увреде, претње, туча... Косово је Србија.

"Од свих медија пратим само државне. У њима је стварност најлепша", пише Милан Куриџа из Приједора