Колумне

АЛБАНЦИ БЕСПРИЗОРНО НАСТАВЉАЈУ СА ФАЛСИФИКОВАЊЕМ ИСТОРИЈЕ: Не потцењујмо ову прљаву работу - сувише је опасна

Јелена Матијевић

06. 07. 2024. у 08:25

СУЛТАНА Мурата је 1389. убио рањени косовски Албанац, објавила је недавно приштинска "Коха" у тексту Скендера Љатифија. Он је ово, како су га назвали, изузетно историјско откриће, наводно пронашао и превео из дела "Историја отоманског царства од његовог настанка до Београдског мира 1740", француског монаха Венсана Мињоа, штампаног 1771.

АЛБАНЦИ БЕСПРИЗОРНО НАСТАВЉАЈУ СА ФАЛСИФИКОВАЊЕМ ИСТОРИЈЕ: Не потцењујмо ову прљаву работу - сувише је опасна

Реч је, наравно, о још једном беспризорном фалсификату. Јер, осим што је већ на почетку дао непотпун наслов књиге - "Историја отоманског царства" (ваљда му је сметао Београд), преводилац Љатифи није се чак либио да уз реч "убица" у Мињоовом оригиналу дода "албански". Потом је, а вероватно да би "открићу" дао на тежини, отишао и корак даље, па вели да су за то да је косовски Албанац пресудио Мурату, још 1789. знали и Руси. Нису му, каже, име помињали, али се касније у руској књижевности он јавља као "Миљези Корбила", "Миљош Обиља", "Миљош Обиљева"... Овом "потврдом" из Русије, Љатифи је дао "крунски доказ" већ обзнањеној лажи албанских "историчара" да је Милош Обилић - Албанац. Раније су "открили" и објављивали и да су Немањићи потомци албанске фамилије Нимани, да је Карађорђе чистокрвни Албанац, да је двоглави орао на светом трону у Дечанима "јасно обележје Албаније"...

Из године у годину лажи се нижу и нема сумње да су у ревизију историје Албанци одавно кренули пуним гасом, не бирајући средства. И наставиће смишљено и врло организовано. Питање је само које ће "откриће" бити наредно, можда чак стигну и до Хиландара и устврде да су га градили косовски Албанци. Ми, наравно, знамо истину и често смо склони само да констатујемо како немају историју па узимају туђу. Али, озбиљно се упитајмо да ли је то извртање неспорних историјских чињеница упућено нама Србима или оним другима који косовским Албанцима помажу у остварењу њиховог највишег националног циља, оних који ће их, када буде требало, на све начине подржати и у тој срамотној ревизији. Ваљда смо последњих деценија спознали да је то тако.

Зато не потцењујмо ову прљаву работу - сувише је опасна!