ГАЗЕ 1244, А ПО ЊОЈ СУ СТИГЛИ НА КОСОВО: Американци и Немци предњаче у осуди Београда

ИАКО се из западних центара моћи на Србију врши снажан притисак, Београд не одустаје од тога да од Кфора званично затражи да, у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, одобри распоређивање до 1.000 припадника војске и полиције на Косову и Метохији.

Амерички војници на простору КиМ, Фото Д. Миловановић

Управо тај захтев био је на дневном реду синоћње седнице Владе Србије, за коју је позив добио и председник Републике Александар Вучић.

Команди међународне војне мисије биће упућен документ чије су кључне детаље "Новости" објавиле у понедељак, а на који наша страна има апсолутно право имајући у виду да ни Кфор ни Еулекс нису много учинили у заштити нашег народа у покрајини, који месецима трпи терор премијера привремених институција Аљбина Куртија. Одредба Резолуције 1244 СБ УН која се тиче повратка наших безбедносних снага је тако формулисана да из ње произилази обавеза Кфора да омогући долазак српске војске и полиције на КиМ.

Са седнице у Палати "Србија", Фото П. Милошевић

У тексту захтева Кфора таксативно се наводе разлози због чега је неопходан долазак српских безбедносних снага, а уз документ ће команданту међународне војне мисије Анђелу Ристучи бити послато и шест исцрпних прилога са подацима о угрожености Срба и других неалбанаца, графички прикази етничког чишћења после 1999, информације о Мартовском погрому над нашим народом из 2004, списак илегалних упада косовских специјалаца на север КиМ...

Међутим, чим је поменута могућност враћања наше војске и полиције на КиМ, неколико дана пре синоћње седнице Владе, хорски су се огласили европски и амерички званичници жестоко се противећи томе. Најпре се изјаснила немачка шефица дипломатије Аналена Бербок, а затим и изасланик председника САД Габријел Ескобар, који је боравио у Београду и Приштини.

Као што је председник Вучић и упозоравао, они из Резолуције 1244, али и Кумановског споразума, као са "шведског стола", узимају само оно што им одговара. Јер, ако за њих не важе ова документа када је реч о враћању наших безбесносних снага на КиМ, поставља се питање откуд онда амерички и немачки војници на Косову, ако то није у складу управо са Резолуцијом 1244 и Кумановским споразумом?

Ескобар и Бербокова крше норме УН, Фото Танјуг, АП

Председник Вучић је иначе у неколико наврата питао западне партнере да отворено кажу који од шест међународних споразума желе да поштују и да ћемо ми бити апсолутно сагласни са тим: Бриселски споразум, Вашингтонски споразум, Кумановски споразум, Повељу УН, Резолуцију 1244 или Солунски документ о проширењу ЕУ на Западни Балкан из 2003. И у солунском папиру позвали су на пуно поштовање Резолуције 1244, која сада очигледно одједном више не важи, али само за Србе и Србију.

Занемаривање чињенице да су међународни споразуми и право на страни Србије и затварање очију Кфора, Еулекса, али и западних држава пред терором којем је изложен наш народ на Косову, додатно охрабрује Приштину да настави са политиком застрашивања и угрожавања Срба. Тако је од почетка ове године забележено чак 136 инцидената у којима су мете биле Срби, њихова и имовина Српске православне цркве. Само у првих десетак дана децембра било је 13 напада.

Огласила се јуче и председница привремених институција у Приштини Вљоса Османи, која је очигледно осокољена порукама из Брисела и Вашингтона у вези са Резолуцијом 1244, рекла да "Вучић треба да зна да је присуство српске војске на Косову окончано 1999". Она је још једном Београд оптужила за "територијалне претензије", занемарујући чињеницу да је Србија била та којој су 1999. противно међународном праву и одлуци Савета безбедности УН отели део територије.

ХИЛ: ПОЛИТИЧКО, НЕ ВОЈНО РЕШЕЊЕ

АМЕРИЧКИ амбасадор у Београду Кристофер Хил поручио је јуче да Србија има право да се обрати Кфору, али да је неопходно политичко решење.

- Ово је питање које остаје политичко и самим тим захтева политичко решење. Не видим могућност војног решења. Оно што треба да урадимо јесте да ситуацију смиримо и створимо мир и стабилност на том простору. И да људи који тамо живе могу имати јасна очекивања о томе како ће њихов животи изгледати у будућности, а то може да се постигне кроз успостављање Заједнице српских општина.

МАХАЛИ МАПОМ "ВЕЛИКЕ АЛБАНИЈЕ"

АКО за ЕУ, а посебно за њене поједине чланице, није алармантно све што ради Приштина, можда ће бити очигледне територијалне претензије које има, и то не само према Србији. На то је подсетио наш амбасадор у Атини Душан Спасојевић, који је на "Твитеру" поделио фотографију на којој премијер и председница привремених приштинских институција Аљбин Курти и Вљоса Османи позирају са мапом "велике Албаније", која обухвата и делове Србије и Грчке.

- Опортунисти и националистички популисти, "премијер" и "председница" Косова, Аљбин Курти и Вљоса Османи промовишу меганационалистички план "велике Албаније" уз анексију делова Србије и Грчке. Вук длаку мења, али ћуд никад - написао је Спасојевић на "Твитеру".

* * * * * * *

ПРИШТИНА ПОДНЕЛА АПЛИКАЦИЈУ ЗА ЧЛАНСТВО У ЕУ

КУРТИЈЕВА КАНДИДАТУРА ОСТАЈЕ ЗАРОБЉЕНА?

ИАКО предата "уз фанфаре" и велике речи о "историјском дану" и "европској перспективи најмлађе европске државе", апликација Приштине за статус кандидата за ЕУ за сада остаје у фиокама Европског савета - сазнају "Новости".

- Намеравамо да обавестимо земље чланице и институције ЕУ о кандидатури на следећем састанку амбасадора у Бриселу. Нећемо имати довољно времена за било које друге процедуре последњих дана чешког председавања - саопштили су "Новостима" из чешког председништва ЕУ.

Фото AП

Извори "Новости" из Европског савета истичу да ће на овом представљању приштинске кандидатуре свакако доћи до реакција на амбасадорском нивоу, а то се пре свега очекује од пет земаља које нису признале Косово, али и од оних које нису задовољне тренутним стањем на КиМ.

То би, уколико се обистини, конкретно требало да значи да би овај захтев из Приштине могао да остане "заробљен" у Европском савету, без слања на даљу процедуру у Европску комисију.

Приштина је јуче, после Бриселског, срушила још један споразум, Вашингтонски, када је премијер привремених институција Аљбин Курти званично у Прагу, и то Чешкој као председавајућој ЕУ, поднео захтев тзв. Косова за чланство у Унији. Курти је документ уручио чешком министру за европска питања Микулашу Беку, који је рекао да му је "част да прихвати овај захтев".

Београд, с друге стране, разговара са пет чланица ЕУ које нису признале Косово, али и са другим европским државама да спрече да се захтев Приштине уопште узме у разматрање, јер се тиме и руше кључна документа на којима почива Унија - Уговор о ЕУ, односно Лисабонски споразум.

Ако и оне којим случајем "закажу", ту је - Мађарска. Наиме, шеф дипломатије Ивица Дачић открио је јуче да је од мађарског колеге Петера Сијарта добио обећање да ће ће бити на страни Србије:

- Сијарто ми је лично обећао да ће гласати против! Питање је да ли ће уопште и бити гласања или ће председавајућа Чешка да то постави као процедурално питање.

Иначе, из Приштине су јуче најавили да ће поднети захтев и за добијање чланске карте НАТО. Г. Ч. - Д. М.

Препоручујемо

Политика

161 24

"НОВОСТИ" САЗНАЈУ: Седница Владе вечерас, усваја се захтев за повратак наше војске и полиције на Косово - присуствује и председник Вучић

15. 12. 2022. у 09:10

Политика

1 1

ДАЧИЋ ОДГОВОРИО ЕСКОБАРУ: "Његова изјава није добра, имамо право по Резолуцији 1244 да пошаљемо војнике на КиМ

14. 12. 2022. у 14:44

Политика

0 1

ОДАЛОВИЋ О СИТУАЦИЈИ НА КиМ: "Ово стање захтева озбиљно реаговање међународне заједнице"

14. 12. 2022. у 09:42

Политика

0 6

ПЕТО ЈУТРО НА БАРИКАДАМА: Само један Србин међу одборницима, појачно присуство тзв. полиције Косова

14. 12. 2022. у 07:20 >> 14:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације