ВУЧЕВИЋ НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ДАНА СЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ У ЈАЈИНЦИМА: Слобода је једини гарант да се ови ужаси никада више не понове

У Спомен-парку Јајинци обележен је Дан сећања на страдање Срба, Рома и Јевреја на стратишту у Јајинцима, а председник Владе Србије Милош Вучевић изјавио је да ће Влада учинити све да се на достојанственији начин чувају сећања на страдалнике убијене на том месту, као и да ће учинити све што је потребно да се чува и поштује овај спомен-комплекс.

Фото: П. Милошевић

Вучевић је на обележавању, као изасланик председника Републике, истакао да су Јајинци место сећања, туге и бола, као и место опомене и колективне савести свих нас. Он је рекао да је важно да сачувамо мир и у овим тешким временима.

- Чувамо свим средствима мир и пре свега нашу свету слободу. Она је једини гарант да се ови ужаси никада више не понове - нагласио је Вучевић.

Навео је да се 20. век може назвати временом страшног суда за поједине народе и да је од 1912. до 1945. године више од два милиона Срба изгубило животе услед ратних дејстава и политика окупационих режима.

- Срби су први у Европи током трајања Првог светског рата на својој кожи искусили шта значе концентрациони логори за цивилно становништво. Незамисливо истребљивање и сатирање српског становништва, као да је поставило идејне претпоставке за зло које ће уследити у Другом светског рату. Други светски рат сручио се на нашу отачбину, уследила је сурова и тешка окупација - рекао је премијер. 

Он је подсетио да је само у Београду у немачком бомбардовању 6. априла 1941. године убијено више од 2.000 људи. 

- Почетак априлске окупације са собом је донео и концепт индустријализованог геноцида, који је са собом оставио бројне ране, због које и Београд и цела Србија данас тугује и жали. Бивше војно стрелиште у близини Јајинаца изабрано од стране окупационих немачких власти као простор за погубљење, а процене говоре да је страдало више од 80.000 људи - навео је Вучевић.

Подсетио је да су на Јајинце масовно довођени и убијани Срби, Јевреји, Роми, као и чланови и присталице покрета отпора, једног и другог и нагласио да је задатак историчара да истраже животе жртава и прикупљају њихове биографије како бисмо јасно и тревезено могли да схватимо праву величину губитка.

- Данас препорођена Србија окренута је према овом месту масовног страдања, као и свим нашим стратиштима, са дужним пијететом и поштовањем, без икакве политизације жртава - истакао је Вучевић. 

Додао је да ми сами морамо да учимо децу да на Јајинцима леже наши преци и да нико други то неће чинити осим нас, а да би многи волели да се о српским жртвама не прича. 

- Хоће да нас убеде да се оне нису десиле. Намеће нам се наратив да смо ми народ џелата, а заправо смо народ жртва. Шта друго може бити него жртва када је по званичном наређењу наших сто живота вредело као један нацистички - навео је Вучевић.

Истакао је да масовно убијање Срба данас представљаја важну лекцију за читаво човечанство. 

Милинко Чекић, преживели логараш из Јасеновца, рекао је да страшан злочин у Јајинцима не сме бити заборављен. 

- Такав злочин и после 80 година не можемо да заборавимо, тим пре што они који би требали да се стиде, извињавају и траже опрост и даље величају те злочинце као националне хероје. Не могу да не говорим и о хрватским усташама који су своје руке окрвалили крвљу више хиљада логораша са Београдског сајмишта које су њима Немци послали на клање. И данас се поносе тиме и чине све да живот оно мало Срба што је остало у Хрватској учине нешто тежим - рекао је Чекић.

Он је подсетио да су хрватске власти председника Србије Александра Вучића, који све чини да се односе са Хрватском учине нормалним, вратиле са границе када је отишао да обиђе Јасеновац и указао да су односом према председнику Србије показале однос према целом српском народу.

Он се захвалио руководству Србије што је донет закон и што је почела реконструкција логора на Старом београдском сајмишту и истакао да, поред тога што се ради на пројектима развоја, председник Србије брине и о пројектима меморијала. 

Стрељања у Јајинцима трајала су од јула 1941. до новембра 1943. године, а немачки Гестапо је од 8. новембра 1943. до 2. априла 1944. године вршио ексхумацију и спаљивање лешева, како би сакрио трагове злочина. 

Комисија за утврђивање ратних злочина формирана одмах по завршетку Другог светског рата, након истраге је изнела податак да је на стратишту у  Јајинцима страдало 80.000 људи. 

Спомен-парк Јајинци има више сегмената и његово формирање почело је 7. јула 1951. године постављањем споменика на самом улазу у споменички комплекс.  

(Информер)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације