ЗАТЕЧЕН призором који сам угледао застао сам неки дан пред зградом Гимназије, школе у којој сам провео живот (4 године као ђак и 40 као професор). Пуста и празна, раздрљених улазних врата, с прозорима хаотично облепљеним политичким паролама и унезвереном децом која тумара око ње остављала је мучан утисак. Школа која ће за 21 годину обележити два века постојања не личи на школу. Ни трећеразредна страначка пословница, ни сеоска посластичарница не би дозволиле такав неукус.