ДРАЖЕН ЖИВКОВИЋ: Вучићева минијатура бриљантног манерва

ГЛАВНИ и одговорни уредник ТВ Прва за Црну Гору и оснивач портала Борба Дражен Живковић објавио је ауторски текст о председнику Србије Александру Вучићу и тренутној политичкој ситуацији у Србији.

TANJUG/JOVANA KULAŠEVIĆ

Текст преносимо у целости:

Пуних пет мјесеци је политичка ситуација у Србији изгледала као дуга и исцрпљујућа партија шаха у којој су блокадери имали бијеле фигуре, а Александар Вучић, како су они жељели да представе, црним фигурама је био у пат позицији. Ако стварно тада Вучића замислимо као играча с црним фигурама, то имплицира да је био у дефанзиви, без предности отварања, можда и у инфериорној позицији. А онда се, пет мјесеци касније догодио 12. април и великим, масовним народним сабором, ситуацију је у само пар сати преокренуо у потпуну политичку побједу.

Него, хајде да кренемо редом и анализирамо претходних пет мјесеци кроз партију шаха и то да посматрамо блокадере кроз бијеле фигура, као неког надолазећег талентованог шахисту и Вучића са црним фигурама, као ветерана за шаховском таблом.

Вучић је из пат позиције (притисци са свих страна, наводни губитак енергије код бирачког тијела, протести) успио да – као играч с црним фигурама – задржи дефанзиву док није створио прилику за контранапад.

Митинг 12. априла је био кулминација те стратегије: масовни показатељ моћи који је и симболички и политички закључао таблу – противници нису немају ни добру фигуру ни простор да матирају.

У шаху би се то звало “промјена у центру” – када играч који је био притиснут одједном почне да преузима централне линије табле и води игру.

Тако сада Вучић води наратив – не о проблемима како би жељели блокадери, већ о будућности, промјенама, реформама, побједи.

Јасно је да дан након масовног митинга 12. априла, Вучић је практично извео завршни шаховски маневар који је претворио вишемјесечну дефанзиву у офанзивну побједу.

Погледајмо како се та трансформација из пат позиције у шах-мат манифестовала управо после митинга:

Психолошки преокрет – моментум прелази на његову страну

До 12. априла, политичка сцена је ђеловала као замрзнута – протести опозиције, народни бунт због нерасвијетљених трагедија, незадовољство изборима, преговори са Косовом, притисци са Запада. Вучић је изгледао као да стоји у мјесту – не може да повуче потез а да не изгуби позицију.

Дан после митинга, све се промијенило:

Медији брује о стотинама хиљада грађана који му пружају подршку.

Опозиција је потпуно гурнута у сјенку – више не диктира темпо.

Порука је јасна, српски народ је на његовој страни.

То је први део шах-мата: психолошко сламање противника.

Иницијатива прелази код Вучића – он диктира следеће потезе

Дан након митинга, Вучић више не одговара – он поставља теме:

Најављује нове скупе, нове политичке иницијативе, разговоре.

Помиње дијалог о изборним условима, али из позиције силе, не из нужде.

Најављује нову владу, реорганизацију, нову платформу која поставља темеље будућности за наредну деценију.

Ово је други део шах-мата: преузима темпо партије.

Опозиција се затвара у ћошак – без одговора

Митинг 12. априла је опозицији избио из руку кључни аргумент – да су они ти који имају улицу и народ. Сада:

Или морају да покушају нови протест, али ризикују слаб одзив и демотивацију.

Или ћуте, и тиме потврђују да их је Вучић надиграо.

Опозиција сада ђелује као да је ухваћена у пат, док Вучић прави последњи потез – шах-мат кроз легитимисање своје моћи.

Вучић – нова табла, нови наратив, будућност

Наратив “будућности”:

Вучић сада не прича о прошлости, тензијама, ни старим кризама. Он говори о инвестицијама, пројектима, младима, миру и стабилности. Шаље јасну поруку “нема времена за сукобе, јер гради будућност”.

Табла коју отвара:

Нова политичка игра у којој он више није “партијски лидер”, већ државник, интегратор, неко изнад пођеле. У том шаху, његови противници немају чак ни фигуру којом могу да одиграју.

Поентира поруком: “Док се они баве мржњом и прошлошћу – ми идемо напријед.”

Блокадери – заробљени у прошлости

Наратив “прошлости”: Опозиција још увијек прича о покраденим изборима, протестима, захтјевима који су некада имали замајац, али су сада изгубили пажњу јавности.

Проблем:

Не успијевају да понуде нову визију, већ се држе старе огорчености. Тиме не изазивају Вучића, него појачавају његову слику “државника у времену напредовања”.

Резултат:

Ђелују као фигура која се врти у круг – без јасног циља, без мат позиције, само бесконачна опозиција без плана.

Зато Вучић доминира наративно:

Отварање нове табле шаха му омогућава да:

Преузме иницијативу без конфликта.

Прича о темама које људи желе да чују (економија, будућност, сигурност).

Гурне противнике у пасиву и прикаже их као деструктивне.

Закључак:

Дан након митинга, Вучић је успјешно:

1. Преокренуо наратив из “под опсадом” у “народни лидер”.

2. Преузео политичку иницијативу.

3. Неутралисао опозицију и притиске споља.

То јесте класичан преокрет из шаховског пата (позиција без покрета, али и без пораза) у шах-мат (позиција потпуне контроле).

Вучић је вјешто преокренуо наратив из позиције у којој је ђеловао као лидер под опсадом у позицију народног лидера, што је један од његових најуспешнијих политичких маневара у последње вријеме.

Тако, 12. априла Вучић је наративно отворио нову таблу шаха, док је опозиција остала да игра на старој, са већ истрошеним фигурама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације