ДРАЖЕН ЖИВКОВИЋ: Наручена медијска операција - од сувереног и јаког лидера Вучића желе да "направе" диктатора, да би га заменили слугом

ГЛАВНИ и одговорни уредник ТВ ПРВА и оснивач портала БОРБА Дражен Живковић написао је ауторски текст о политичкој ситуацији у Србији.

Фото Драган Миловановић

Текст преносимо у целости:

Вријеме је да се спустимо мало на земљу и погледамо ствари онакве какве јесу – без илузија, без самопреваре, без пропагандног шминкања стварности. Поставите себи једно једноставно питање: када сте посљедњи пут прочитали позитиван текст о Александру Вучићу у било којем озбиљном западном медију? ЦНН? Политицо? Дер Спиегел? Гуардиан? Тешко, готово никад.

То није случајно. То није плод критичког новинарства. То је системска, планска и циљана кампања. Зашто? Зато што Запад не воли јаке лидере које не може контролисати. Запад не воли кад неко одбије да се савије под ултиматумима. А Вучић, какав год да је, није неко кога амбасадори зову на рапорт.

У тренутку када читав Запад уводи санкције Русији, Вучић одбија да Србију поведе тим путем. То није “неутралност” – то је суверенитет. То је став. А став се данас скупо плаћа.

Вучић је, упркос притисцима, сачувао добре односе и са Москвом и са Пекингом. У земљи у којој инвестиције из Кине расту, гдје Русија и даље има стратешки значај, то Западу боде очи. И зато медији који су у њиховој орбити не пишу о Вучићу као о државнику – већ као о проблему.

Запад не воли да сједи наспрам некога кога не може уцијенити. Њихове амбасаде у Београду нису ту да посматрају – оне су ту да ђелују. Да утичу. Да преусмјеравају. Да траже лојалност, а не преговоре. И ту долазимо до суштине проблема: Вучић није тај који плеше како амбасадори свирају. А то је за њих – неопростиво.

Зато и не престају притисци – кроз НВО сектор, кроз медије, кроз извјештаје Европског парламента, кроз “извјештаје о људским правима” који су писани као наручене пресуде. Њихов циљ није реформа Србије – њихов циљ је слабљење оног ко стоји чврсто, како би поставили неког ко клечи.

Да се разумијемо: свако има право да критикује Вучића. Али кад критике долазе у оркестрираном ритму из истих центара моћи, под истим наративима, онда се то више не зове новинарство – то се зове операција. А мета је јасна.

Вучић смета јер сарађује са Кином. Вучић смета јер се не одриче односа са Русијом. Вучић смета јер има политичку снагу и легитимитет који се не може тек тако разбити. И зато се покушава систематски срушити његова позиција, не због Србије, већ због геополитичких рачуна великих сила.

Зато нећете читати лијепе ствари о њему. Не зато што их нема, већ зато што Запад не жели да грађани Србије виде лидера – већ да замишљају “диктатора”. Јер једино тако могу припремити терен за послушника.

Управо зато је данас, више него икад, важно задржати трезвеност и не дозволити да нас спинови са стране претворе у сопствене непријатеље. Србија мора да остане своја, а не туђа.

И мора да зна – слаб предсједник значи јак утицај оних са стране. А то никада није била добра формула за ову земљу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације