СРЂА ТРИФКОВИЋ О НОВОЈ ФАРСИ У ДЕЈТОНУ: Шта су у ствари Американци поручили Српској?

КОНФЕРЕНЦИЈА о Дејтонском мировном споразуму одржана недавно у Дејтону на којој је учествовала Жељка Цвијановић не значи скоро ништа, зато што то није тип конференције који може да има оперативно употребљиве последице, каже за Спутњик историчар др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.

Фото: Принтскрин Youtube Балкан инфо

Поготову зато што на тој конференцији није било никаквих обавезујућих резолуција на столу, мада је један од америчких функционера индиректно ставио до знања да би требало пустити директне учеснике у „босанском лонцу“ да се договоре како ће даље, додаје Трифковић.

Слаб охрабрујуц́и сигнал из Дејтона

-  Другим речима, то је био својеврсни индиректни охрабрујући сигнал да би странци требало да се мање мешају. Мада тај сигнал није много јак. Напросто, Трампова администрација има много преча посла и на Блиском истоку и у Индо-пацифичком региону да би сада себи натоварили још једну европску главобољу на врат. Другим речима, њихов дезангажман не значи да ће Американци ставити вето на даље малтретирање Срба западно од Дрине од стране Европљана, али у најмању руку значи да им у томе неће помоћи.

Излазак Американаца са Балкана ипак много значи Србима у Републици Српској јер да је којим случајем остала демократска администрација на власти, имали бисмо континуитет политике која је зацртана у време Била Клинтона и Мадлин Олбрајт деведесетих године, сматра Трифковић.

Ревизија „Дејтона“ почела потписивањем споразума

Према Трифковићу, измене Дејтонског споразума практично су почеле још док се „мастило није осушило“ на потписима Париског и Дејтонског споразума 1995. док су притисци за ревизију почели већ 1996/97. године, да би већ са бонским овлашћењима дошло до једне радикалне ревизије.

- Можемо рећи да нема повратка на изворни Дејтон док се не укину бонска овлашћења и све што је из њих произилазило, укључујући и суд БиХ и док се судство напокон не врати у локалне руке. А не да још увек имамо ситуацију да три странца, у овом тренутку један Немац, један Швајцарац и један Албанац, дају муслиманима уграђену надгласачку вец́ину.

Добра вест за Српску – незаинтерсованост Американаца за Балкан

Ипак, могло би се рећи да је добра вест за Србе у Републици Српској видна незаинтересованост Трампове администрације за подручје Балкана.

- Можемо рећи да је добра вест кад су Американци мање заинтересовани јер кад год су били веома заинтересовани то је значило нешто лоше по Србе. Било да је торпедовање Лисабонског споразума од стране тадашњег америчког амбасадора у Београду Зимермана који је марта 1992. отишао у Сарајево да Алију Изетбеговића наговори да повуче свој потпис, било 1994. кад је под америчким туторством НАТО први пут интервенисао и бомбардовао положаје Војске Републике Српске, или 1995. кад су Американци били покровитељи акције 'Олуја' у Хрватској.

Европљани у проблему

Америчка незаинтересованост јесте добра вест али то не значи да ће се они посебно ангажовати да коче Европљане који сада желе да преко српских леђа наметну своју вољу у БиХ и покажу да бар негде још увек њихова мора да се слуша, сматра Трифковић.

- Тај амерички дезангажман из балканских и босанскохерцеговачких питања значи да је бар једна страна мање ангажована у притиску на Републику Српску. Али са друге стране, то не значи да ће се та страна, то јест Вашингтон, активно супротставити пре свега Британцима, Французима и Немцима у њиховим покушајима да Републику Српску срубе на празну љуштуру и да Милораду Додику забране политичко деловање. Утешна је околност да са проблемима које сада имају управо захваљујући томе што је Доналд Трамп мање заинтересован за Украјину него икад раније, Европљани имају велики проблем.

Јер Европљани не могу себи да приуште тај луксуз да ангажују политички, а камоли војни капитал и ресурсе да би Републику Српску приморали на попуштање, односно да је де факто ставе на пут ка уништењу, додаје Трифковић.

Он оцењује да су и Европљани одлучили да врше притисак на Вучића у очекивању да ће услед актуелних догађаја бити подложнији западним притисцима него икад раније.

Цвијановиц́ева у Дејтону: Обновити изворни споразум

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић учествовала је на конференцији „Обновљени фокус на мир и просперитет на Балкан“ коју је организовао амерички конгресмен Мајкл Тарнер у Дејтону.

Цвијановићева је изјавила да би на 30. годишњицу од Дејтонског мировног споразума требало обновити оно што заиста тај споразум и значи – сагласност, уставност и сарадњу међу једнакима и вратити се основама да наредних 30 година буде боље од 30 претходних.

Она је додала да је „оправдано је и примерено да управо у самом Дејтону поновимо да Дејтонски споразум никада није дао право ниједном неизабраном страном бирократи са титулом високог представника да намеће или мења наше законе, да суспендује уставе ентитета, да инструментализује правни систем ради ућуткивања и уклањања наших демократски изабраних лидера или да кажњава наше политичке странке“.

Пре 30 година, Дејтонски мировни споразум окончао је разорни рат и успоставио уставни оквир за БиХ који је одражавао стварност нашег друштва, дао је право сваком од три конститутивна народа и два ентитета да собом самостално управљају у оквиру једне државе, подсетила је Цвијановићева.

Препоручујемо

Политика

0 1

ШЕШЕЉ ОБЈАСНИО ШТА РЕМЕТИ БАЛАНС У БиХ: Вођство муслимана жели да доминира над Србима и Хрватима

02. 06. 2025. у 15:21

Регион

0 2

ДОДИК: ОХР да напусти БиХ

29. 05. 2025. у 22:36

Република Српска

0 2

ДОДИК ПОРУЧИО ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ: Република Српска није ваша прћија

24. 05. 2025. у 21:41

Регион

0 1

ЧОВИЋ О ШМИТУ: Шта ћемо ми онда овде?

19. 05. 2025. у 22:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације