ЗАХТЕВ ЗА ИЗБОРИМА У СРБИЈИ КАО ОПАСНА ЗЕЉА

По ко зна који пут противници легално изабране власти у нашој земљи превазилазе сами себе и уписују се на карту политичке глупости.

Градска управа у Пожаревцу

Недвосмислено је да Србија слови за парламентарну демократију и као таква је позната и призната у свету. Да оставимо наш политички живот у вези са изборима у претходном периоду по страни, већ ако се позабавимо последњих седам, осам месеци видећемо галиматијас невиђен барем у Европи. Евидентно је да други мандат актуелном председнику Александру Вучићу истиче у пролеће 2027. године, а да су редовни парламентарни избори тек за пар година. Нове превремене изборе не жели ни власт, а ни опозиција, али је огроман деструктивни притисак да се они одрже, односно да председник поднесе оставку, а распусти Парламент и распише нове изборе.

Са аспекта било ког објективног посматрача ван наше земље ово би све изгледало чудно, непојмљиво... али пођимо редом.

Крајем прошле године, почетком тзв. студентских протеста који су били усмерени директно на личност Александра Вучића и захтев за његову оставку председник је понудио Саветодавни референдум о његовом даљем останку на тој функцији.

Овај предлог је од стране свих неформалних група у протестима био глатко одбијен, а и од стране парламентарне опозиције.

Одмах после тога председник Владе подноси оставку (из како је навео моралних разлога) те цела влада бива у оставци.

Председник Вучић нуди да се распишу нови Парламентарни избори, али исте снаге у деструкцији тзв. блокадери, пленумаши и сл. то одбијају, а то исто чини и актуелна опозиција. Избором новог мандатара формира се нова републичка Влада, обзиром да СНС има у Парламенту скоро двотрећинску већину. По формирању нове Владе, последњих неколико месеци, долази до нове апсурдне ситуације па сада ове неформалне аморфне и деструктивне групе тзв. студената почињу вршити притисак и захтевати нове Парламентарне изборе, али по њиховим условима. Нове изборе и даље не захтева парламентарна опозиција.

Све те деструктивне групе, погрешно зване студентским, у овом свом захтеву отишле су у тоталну радикализацију, насиље које је блиско тероризму, као и урушавање свих привредних и друштвених вредности.

Свим нама добронамерним је јасно са којим циљем се захтевају избори и ко стоји иза захтева ове аморфне групе младих. Све наведено је предмет дубоке анализе која се може осврнути на многе актере у земљи, а посебно у иностранству чији је основни циљ заустављање Србије у свом развоју који је интензиван од 2012. године, како економски,  војно, растом угледа земље у свету, поново повратак са бригом о нашим сународницима у БИХ,ЦГ, непромењен став о КиМ, као и принципијелан став државног руководства према актуелним десавањима у свету.

Све у свему, површно гледано,долази се до апсурдне ситуације да власт, из разумљивих разлога, нема потребе за ранијим изборима, а опозиција која је суштински подстрекач, поред свих осталих нереда у друштву, невешто се прави да о изборима и не сања.

Позив на нове изборе само је наставак жеље свих оних који раде на урушавању државе Србије, као и деструкцији свих и свега у нашем друштву, а евентуалне изборе виде само као нови почетак за спиралу даљег насиља.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације