НЕНАДИЋЕВ УДАР НА ПРАВДУ: Специјални тужилац спроводи државни удар да би заштитио пријатеље и опрао сопствену одговорност

Након тачно девет месеци од трагичног пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, и када су изнети бројни докази, укључујући телеграме, интерну комуникацију, уговори и службени налози потписани од стране Милутина Милошевића и Небојше Бојовића, људи из самог врха Инфраструктуре железнице Србије, који јасно указују на њихову одговорност, Специјално тужилаштво за организовани криминал, на челу са Младеном Ненадићем, прескаче одговорне и прави спектакл у коме се хапсе јавно експонирани актери које су прозападни медији и блокадери таргетирали и већ осудили.

Фото: Принтскрин

Ненадић, уместо да поступа по професионалној и правној логици, прави потез, који након свега, укључујући и чињеницу да су у јавност доспеле његове фотографије са лицима која су својим потписом пустили у рад Железницу - гарантујући њену безбедност, који се не може другачије описати него као чин самозаштите. Он жртвује Момировића и издаје налог за хапшење Весића, упркос томе што је овај већ оптужен у другом предмету, што нема правне логике, али има политичку функцију, да створи димну завесу, да помери фокус са правих одговорних и самог себе, тиме, по ко зна који пут, осигура да они који су потписивали дозволе за отварање недовршених објеката остану изван истраге.

Овај Ненадићев потез, који је кроз прозападне медије представљен као напредак у истрази, у суштини је очајнички покушај да се себе сачува од свега што се надвило над овим случајем, јер је више него очигледно да је осим у сукобу интереса,и да је он директно умешан у ширу конструкцију прикривања одговорности. И не само то. Уместо да поступа независно и у интересу грађана, он делује у оквиру правосудне структуре која већ месецима, и не више тајно, спроводи нешто што се с пуним правом може назвати институционалним ударом на државу.

Јер, по сопственом признању актера укључених у ове процесе, у току је масовни покушај државног удара, који се, како сами кажу, спроводи по налогу Брисела, а воде га управо Младен Ненадић, Јасмина Ганић, под будним оком Загорке Доловац, те одређени сектори полиције из УКП-а и СБПОК-а, све под изговором борбе против организованог криминала, док се у стварности ради о дубоко координисаном покушају да се контрола над правосуђем, полицијом и медијима стави у руке оних који делују по спољнополитичком диктату, а не по Уставу ове земље.

Део истраге  о случају Надстрешница, коју је покренуло Више јавно тужилаштво у Београду, грубо је преузета, информације су заташкаване, документи игнорисани, а сви докази које је адвокат Владимир Гајић изнео у јавност, и то не једном, него у низу наступа, са пуном документацијом,  оцењени су као наводни „притисак на тужилаштво“, што представља најподлији облик институционалне манипулације, јер уместо да се одговорност испитује, она се свесно измешта, преусмерава и покрива.

Оно што се дешава у овом тренутку није случајна грешка система или нека тужилачка забуна, већ отворени план у коме тужилаштво, под окриљем Загорке Доловац, и Ненадић као њен теренски извршилац, свесно воде истрагу у контролисаном правцу који неће угрозити интересе њихових пријатеља и повезаних лица, у правцу који ће створити утисак одлучне државне акције, али без реалних последица по оне који су заиста дозволили да објекат без грађевинске употребне дозволе буде пуштен у рад.

Ако се сагледа цела слика, очигледно је да је хапшење Момировића, као и налог за хапшење Весића, последњи покушај да се јавност завара, да се медијска пажња усмери на споредне актере, док се у стварности спроводи најгори облик правне симулације, где тужиоци, који би требало да штите систем, уместо тога штите сопствену одговорност и своју мрежу људи, свесно окрећући леђа чињеницама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације