ТЕШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДЛУКЕ СУДА БИХ: Пресуда Додику, пресуда Републици Српској

ТАЧНО четири године од када је у Босну и Херцеговину, као политички "слепи путник" бануо Кристијан Шмит, Апелационо веће Суда БиХ потврдило је првостепену пресуду против Милорада Додика, председника Републике Српске, због непоштовања одлука високог представника, која гласи: годину дана затвора (може да га откупи) и шест година забране бављења политиком.

Фото: В. Трипић

Тиме су широм отворена врата за четири сценарија: још крупнији кораци РС ка самосталности, све већа разградња унитарне државе и угрожавање мира и стабилности у Босни али и у целом региону. Наравно, паралалено ће се појачавати притисци на Београд да дисциплини је руководство РС. Одмах после обелодањивања пресуде Додик је окупио комплетан врх Српске обраћајући се на конференцији за медије, на којој је осенчио све опасности које са собом носи одлука апелације.

- Нисам починио никакво кривично дело и терете ме само зато што се нисам свидео Шмиту. Нисам га признао. Ово је политичка пресуда и тек само једна станица ка потпуној елиминацији Републике Српске. Она је удар на РС и ја је не прихватам. Ово је срамно, нема никакве везе са демократијом, нити са правом већ само са муслиманским настојањима да доминирају БиХ, да елиминишу Хрвате које сматрају да су већ завршили, а сада желе да елиминишу Србе.

Додик је поручио и да док је председник неће дозволити одржавање ванредних председничких избора на територији Српске. 

- Позивам моје сараднике да одбију било какву могућност да се спроведу ванредни избори за председника, да се ангажује полиција да не дозволи да се организује било какво бирачко место. Хвала ПДП који је раније рекао да неће изаћи на председничке изборе ако они буду расписани.

Лидер РС прецизирао је да ће наставити да обавља своје послове "док не добије одлуку Народне скупштине и јасан план како се кретати и докле ће се ићи":

- Мислим да Република Српска треба да узврати јер се над њу надвила опасност. Они ударају на најјаче политичке личности. Нисмо без алтернативе. Размишљаћемо како ћемо даље деловати. Српска неће оклевати да покаже способност да сама управља на својој територији. Нити ћемо оклевати да је заштитимо али штитићемо и мир. Народ нека не брине, ниједна пушка неће опалити. Наша снага је у окупљању. Први човек РС оценио је и да је оваква пресуда донета јер су муслимани у Сарајеву једног дана сели и израчунали да истиче време да БиХ направе онаквом какву би је они желели. Навео је и да је такву одлуку суда креирала ЕУ, предвођена амбасадором у БиХ Луиђијем Сореком, желећи на тај начи да упише макар једну победу после пораза у Гази, Украјини и у судару са Доналдом Трампом око царина.

- Морамо да заштитимо аутономију и статус Републике Српске и ово је тренутак да се одбију европске интеграције. Странци који су учествовали у овоме могу да погасе телефоне што се тиче позивања нас, тражим од сарадника да игноришу ЕУ и европске амбасадоре. Уколико се људи у Српској сада не освесте, биће у прилици  да за пет година доживе егзодус и да постану драматична мањина у својој кући - казао је Додик, који очекује потпуну подршку Србије, најавивши да ће се за помоћ обратити Русији и новој америчкој администрацији.

Политичке тензије отпочеле су када је Шмит својим контроверзним законом намерио да се сва имовина Републике Српске "упише" на БиХ. Након што је Бањалука одбила да прихвати одлуке Уставног суда БиХ који је прихватио формулацију "државна имовина БиХ", иако она не постоји у Дејтонском споразуму, већ имовина припада ентитетима, РС је половином 2023. године донела Закон којим не прихвата одлуке Уставног суда БиХ и одлуке немачког дипломате. Онда су уследиле одлуке Шмита којим је поништавао законе РС и наметнуо измене Кривичног законика БиХ где се сви они који не поштују његове одлуке кажњавају затвором од једне до пет година и забраном политичког деловања. Како је Додик по слову своје функције потписивао указе о проглашавању закона, што је и његова уставна надлежност, тако је и формиран предмет против њега "због непоштовања одлука високог представника".

Суђење Додику и директору "Службеног гласника РС" почело је у фебруару прошле, а завршило се крајем фебруара ове године када је донета првостепена пресуда. Процес су пратиле многе контроверзе, од промене судија, па је суђење тако водила Сена Узуновић, ратни судија из Коњица и бивши члан тзв. Армије БиХ. Такође суд је одбио да Шмит буде сведок и није прихватио да тужилаштво мора доставити оригинални Дејтонски споразум као доказ, већ је прихватао преводе споразума који су пронађени на сајту УН. Одмах по објављивању првостепене пресуде уследио је и нови процес против Додика, Ненада Стевандића, председника Народне скупштине РС и Радована Вишковића, премијера РС, јер су институције Српске усвојиле неколико закона којим забрањују рад Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и Агенције за истрагу и заштиту БиХ (СИПА) на њеној територији.

Због тога је поменутом тројцу одређен једномесечни притвор од стране Суда БиХ јер се нису одазвали позиву за саслушање, а из Сарајева је тражено од Интерпола да распише црвену потерницу за њима. Након што је полицијска организација то одбила, званичници РС се нису кретали по Федерацији БиХ. Пре десетак дана сва тројица су се појавила у Суду БиХ који им је укинуо притвор и обрисао потерницу за њима на подручју БиХ.

ХРОНОЛОГИЈА САРАЈЕВСКОГ ПРОЦЕСА

• ИНСТИТУЦИЈЕ Републике Српске одлучиле су почетком 2023. да одговоре на план отимања њене имовине, јер је Уставни суд БиХ почео да прихвата апелације бошњачких политичара којима се тражило да се сва имовина у БиХ прогласи државном. У Дејтонском споразуму пише да су власници имовине у БиХ ентитети на чијој територији се она налази.

• КРИСТИЈАН Шмит, високи представник у БиХ којег РС не признаје, најавио је почетком 2023. да ће наметнути Закон о државној имовини Босне и Херцеговине, по ком сва имовина припада БиХ. • ОДГОВОР институција Српске била је седница Народне скупштине и усвајање Закона о непримењивању пресуда Уставног суда БиХ и Шмитових одлука на територији РС. Председник Српске Милорад Додик, у мају 2023, потписао је указ о ступању на снагу Закона о непримењивању пресуда Уставног суда БиХ и одлука високог представника. “Службени гласник РС”, чији је директор Милош Лукић, објавио је овај документ.

• СЕДАМ дана касније, Шмит је наметнуо измене Кривичног законика БиХ којима је увео ново кривично дело - непоштовање одлука високог представника у БиХ. Прописао је казну затвора од једне до пет година и забрану политичког деловања. Наметнуте измене законика објављене су прво на сајту ОХР (Канцеларија високог представника у БиХ), а након неколико дана и у “Службеном гласнику БиХ”.

• ТРИ месеца након што је Шмит наметнуо кривично дело реаговало је Тужилаштво БиХ: подигнута је оптужница против Додика и Лукића. Она је потврђена 11. септембра 2023. године, 20 дана након што је почетну верзију Суд вратио Тужилаштву БиХ на дораду, јер “тужиоци нису детаљно описали која су кривична дела починили Додик и Лукић”.

• СУЂЕЊЕ је почело децембра 2023, када су Додик и Лукић одбили да се изјасне о кривици, наводећи да не разумеју оптужницу и да верују да је осуђујућа пресуда већ донета. Одбрана је указивала да кривично дело за које се Додик терети не постоји, јер је Шмит “нелегалан високи представник”.

• ГЛАВНИ претрес Додику и Лукићу пред Судом БиХ почео је 5. фебруара 2024. читањем оптужнице. Из Тужилаштва је поручено да је оптужница базирана на “неспровођењу одлука високог представника”, док је одбрана навела да је поступак усмерен против уставних органа РС, с циљем да се Додик склони из политичког живота у БиХ.

• ДОКАЗНИ поступак завршен је 5. фебруара ове године. Суђење је обиловало нелогичностима - од ретроактивне примене измена Кривичног законика, до одлуке Суда да не допусти да Шмит буде сведок. Тужилаштво није предочило ниједан доказ да је Шмит легитиман високи представник, нити су доставили оргинални Дејтонски споразум.

• ПРВОСТЕПЕНА пресуда донета је 26. фебруара ове године, којом је суд БиХ ослободио Лукића од оптужбе да је починио кривично дело неизвршавање одлуке високог представника, док је Додика прогласио кривим за исто дело и осудио га на годину дана затвора и шест година забране политичког рада.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације