ГЕНОЦИД ЈЕ ТЕШКА РЕЧ ЗА СРЕБРЕНИЦУ: Интервју - Вилијам Монтгомери, бивши амбасадор САД у Београду

УОПШТЕ ми се није свидео начин на који се одиграло све у вези са Косовом. Био сам велики заговорник приступа "стандарди пре статуса", на томе смо напорно радили, али се на крају то показало као једна велика издаја, варка. Одлука о признавању Косова донета је у нашој влади и снажно је подржана. Мислим да је цео процес могао бити вођен много боље.

Foto: D. Milovanović

Овако у интервјуу за "Новости" Вилијам Монтгомери, бивши амерички амбасадор у СРЈ (2001-2004), одговара на питање да ли, осим тога што сматра да је бомбардовање било погрешно, мисли да је била грешка и америчко признавање независности јужне српске покрајине. Монтгомери и његова супруга Лин, чија је књига "Недипломатски животи" управо објављена у Србији, готово пола века везани су за Балкан, где и данас живе. Своју дипломатску каријеру Монтгомери је започео и завршио управо у Београду, где је стигао 18 месеци након НАТО агресије и непосредно након рушења Милошевићевог режима, у чему је и сам активно учествовао из базе у Будимпешти, у време док је био амбасадор у Хрватској. Овај дипломатски пар у књизи даје своја запажања о догађајима чији нису били само сведоци већ су их и обликовали, од Титове Југославије, па све до промене власти у Србији 5. октобра 2000. и убиства премијера Зорана Ђинђића.

У књизи Монтгомери детаљно описује шта је све у име америчке владе чинио у обарању Милошевића и доласку ДОС на власт, а у разговору за "Новости" тврди да, колико он зна, "нема координисаног напора ниједне владе да сруши актуелну власт у Србији". Оцењује да су протести у Србији "јединствен покрет, који нема ниједног политичког лидера", што види као ману јер "не постоји ни детаљан план за дан после".

Овако се у интервјуу присећа ангажмана у вези са КиМ:

- Ја сам био тај који је предложио да се пре статуса поставе стандарди који морају да буду испуњени пре него што Албанцима на Косову дозволи формирање владе и било шта друго. Радио сам са Човићем на томе и припремили смо листу, али је британски дипломата Карне Рос, који је дошао са Косова да се састане са нама у Бечу, био невероватно груб. Брутално груб. У суштини је рекао: не желим да видим вашу листу, Србија више нема никакву улогу у томе шта ће се дешавати на Косову. Вратили су се са листом стандарда која је била бесмислена, могли сте да их испуните за 30 секунди. И то је оно што су урадили - убрзо су прогласили да су стандарди испуњени и дали им независност. Мислим да је тај процес био вођен веома, веома, веома лоше.

Данас нема ништа од стандарда, Приштина озбиљно нарушава основна права Срба. Може ли Вашингтон да изврши јачи притисак на Куртија?

- Говорио сам више пута управо о томе - Курти се није придржавао слова споразума из Брисела, одбио је да формира ЗСО, а ми смо му то дозволили, тако да је то једна велика грешка међународне заједнице. Забранио је увоз српске робе, динар... И љути ме што се ништа не предузима у вези са свим тим. Говоримо о некаквом глупом дијалогу, Приштина не испуњава ништа, стално изазивају провокације, а ваша влада је била врло, врло стрпљива и није упала у замку да реагује. То је управо оно што Курти жели, он се свакодневно моли да Србија пошаље своје трупе или нешто слично. На међународној заједници је да предузме кораке да обузда Куртија, што се може лако урадити.

Говорили сте и о непоштовању Резолуције 1244 СБ УН.

- Када смо бомбардовали СРЈ то је рађено без одобрења УН, јер Русија то није дозволила. Били смо очајни да добијемо нешто од УН што би на неки начин оправдало то што смо урадили. Морам да кажем да ми нисмо до краја поштовали Резолуцију. У том документу каже се да се признаје суверенитет Југославије и да ће бити на Косово послате безбедносне снаге Србије да штите културне споменике, што се, знамо, није десило.

Резолуција 1244 није једини међународни споразум који се крши, слична судбина задесила је и Дејтонски споразум...

- После 30 година јасно је да тај споразум не функционише, јер је од старта погрешно постављен. Пре свега, у Босни је требало да постоје три ентитета, а не два. Грешка је била и да све етничке групе добију право да блокирају било коју одлуку ако би сматрала да она угрожава њене интересе. Сарајево је сада муслимански град. Утицај Саудијске Арабије и Турске у Босни постаје све јачи. Где год да одете, видећете оно што ја зовем "џамије по шаблону". Дакле, ситуација у Босни није добра и не видим да ће се ускоро поправити. Био сам недавно и у Сребреници и видео огроман натпис "геноцид". Турци су уложили много новца у изградњу новог меморијалног комплекса, који ће бити отворен догодине на годишњицу масакра. И поново је тема геноцид почињен над муслиманима. То додатно отежава односе у Босни.

Подржавате ли ви ту тезу да је у Сребреници извршен геноцид?

- За мене је геноцид изузетно снажна реч. Када помислим на геноцид, помислим на Руанду или на Јевреје током Другог светског рата. Зашто? Зато што су тада масовно убијани мушкарци, жене и деца - сви. То је био прави геноцид. Не видим ситуацију у Босни на исти начин. Нема сумње да је то био веома тежак, страшан ратни злочин. Око 6.000 мушкараца и младића је убијено - огроман злочин. Али, по мом мишљењу, то не достиже ниво геноцида. Али, оставио бих то правним стручњацима да расправљају. Сви имају различита мишљења, а мислим да та мишљења више зависе од етничке припадности него од логике.

Мислите ли да 5. октобра пре 25 година не би било без страног уплитања?

- Можда грешим, али наше учешће је било велико. Српски народ је имао много беса, много храбрости. Било је много протеста, али мислим да смо ми унели елемент који је то снажно подржао. Између осталог, српски народ је пре тога претрпео десет година санкција и економских проблема. Били су уморни од тога. Верујем да је постојао јак осећај да ће, ако опозиција победи, доћи до западне помоћи што се, узгред, и десило. То је био важан фактор. Мислим да смо ми, САД или Запад, погрешно проценили да је пад режима био последица незадовољства Милошевићевом политиком у Босни или Хрватској. Разлог је била економска ситуација.

Економска ситуација у Србији данас не може да се пореди са тадашњом...

- Тачно.

Шта је онда по вама разлог за протесте у Србији? Слажете ли се са тврдњама да је проблем то што се 6. октобар никад није догодио?

- Могу да вам кажем да су лидери ДОС тада одлучили да неће бити револуције, већ само транзиције. Мислим да је Коштуница свакако био за тај приступ. И зато што су имали такав приступ, оставили су све људе из Милошевићеве ере на местима у безбедносним службама, свуда, нису променили људе у министарствима, који су се снажно противили променама.

У књизи наводите да су САД Милошевићеву Србију сматрале "опасном земљом"? Како Трампова администрација види данашњу Србију, на чијем челу је председник Вучић?

- Не може се поредити. У Милошевићево време водили су се ратови у Хрватској и Босни и већина је кривила Милошевића да је један од иницијатора насиља. Док сам био амбасадор, имали смо увид у транскрипте Савета за националну безбедност где се видело да он директно наређује насиље у Босни. Сазнали смо и да је Младић био на платном списку ЈНА све до 2002, скинут је тек када смо то открили. Милошевић је био огроман проблем. Сада је потпуно другачија атмосфера, ова власт никога није напала.

Али зато Србију непрестано оптужују управо то - да је дестабилизујући фактор, да ће напасти неког у региону...

- То вам је судбина. И могу вам рећи да Хрвати и Бошњаци и даље тако мисле. Али, то се није десило.

Како се та судбина може променити? Може ли уопште?

- Само временом. И даље, у филмовима или серијама, негативац је Србин. Жао ми је, то се и даље дешава. Мислим да ће само време и понашање ваше владе то променити. Када смо дошли овде после бомбардовања и прекида дипломатских односа, нисмо знали како ће нас људи третирати. А могу да кажем да за све то време док сам био овде, није било ниједног инцидента, ниједног проблема са мојом породицом или особљем амбасаде. Српски народ нас је третирао веома добро. Можда им се није допадала политика америчке владе, али нису то преносили на појединце.

Људи су овде имали велика очекивања када се Трамп вратио у Белу кућу да ће се променити однос Вашингтона према Србији, а посебно када је реч о КиМ. Видите ли знакове те промене?

- Био сам и сам радознао шта ће се догађати. Трамп је показао да не мари за конвенционална правила и да је спреман да предузме потезе које се други не би усудили. На пример, његов однос према НАТО натерао је савезнике да значајно повећају буџете за одбрану. Мислио сам да је могуће да би могао да погледа ситуацију и проблеме и у овом региону о којима сам и сам много пута говорио и да би могао нешто да предузме. То се још није догодило, али има још три и по године мандата. Такође, чекамо новог амбасадора у Београду. Надам се да ће бити више интересовања за овај регион.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације