МАЦУТ РАДУ ВЛАДЕ: Инфраструктурни пројекти и нормализација образовања највећи успеси моје владе

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

17. 12. 2025. у 20:34

ПРЕДСЕДНИК Владе Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је данас да су његови највећи успеси као премијера откако је преузео дужност у априлу завршетак започетих инфраструктурних радова и нормализација ситуације у образовању, уз оцену да Србија крупним корацима иде напред.

МАЦУТ РАДУ ВЛАДЕ: Инфраструктурни пројекти и нормализација образовања највећи успеси моје владе

Фото: Новости

Мацут је током посете Врњачкој бањи рекао да је Србија направила искорак отварањем нових великих инфраструктурних делова као што је до отварања деонице ауто-пута Милош велики Паковраће - Пожега, али и неких других који су, како је рекао, у поступку отварања.

Истакао је да је побољшана ситуација у образовном систему и да су универзитетско и средње образовање враћни у регуларан ток.

-Изузетно ми је задовољство да сам успео, са својим тимом, некако да зауздам ту причу и да зауставимо процес деструкције образовног система који је претио да се деси негде почетком ове године. Од јуна вратили смо токове универзитетског образовања, али и средњошколског, које је такође било под ударом, у потпуно регуларан ток. Уписали смо нову генерацију студената, што је изузетно важно, била је изузетно велика криза, факултети нису радили, истакао је Мацут.

Додао је да је успешно обављена деблокаду факултета и нагласио да је за то били потребно стрпљење, разговор и смирен тон.

-Мислим да Србији изузетно много треба један отворен дијалог, неострашћен, да покушамо да се вратимо у ону Србију коју знамо, коју памтимо и каква јесте, поручио је премијер.

Као питања од круцијаног значаја истакао је упис непокретности који, како је рекао, представља фундаментални закон у регулацији правно-имовинског статуса за више од 200.000 наших становника који су уписивали већ своју имовину.

-Изузетно велики број људи је заинтересован за то да реши своје имовинске позиције и да омогући себи да подигне кредите, да ту своју имовину на неки начин активира. Мислим да се раде добре ствари. Идемо у идућу годину која ће бити сигурно много боља у некој резолуцији бројних ствари које смо започели, тако да има ту доста планова и идемо напред, рекао је Мацут.

На питање да ли ће у Зајечару бити уведена принудна управа, Мацут је одговорио да ће се то решити у најскорије време.

-То се мало одужило, али мислим да је и то одраз да смо на врло демократичан начин покушали да дамо шансу да се сама локална самоуправа дефинише, да се успостави. Мислим да ћемо имати потпуно решену ситуацију у најкраћем року и да ћемо наставити даље, с обзиром да нас чекају избори на локалном нивоу у идућој години. Према томе, не можемо сад ићи са неким заостацима из ове године и преносити то даље, рекао је Мацут.

Како је рекао, веома битно за целу нашу политичку ситуацију јесте да су, како је навео, откочили процесе на различитим нивоима, не сад само на политичком, већ и на оном животном, свакодневном.

-Значи да су процеси и у образовном систему, али и у економији, у враћању на стари пут. Наравно да је потрошња код становника, односно услуге које су пале у значајном проценту, утицале на БДП, али ћемо одржати тај ниво на стабилном ове године и покушати да се већ 2026. године попнемо раст на 3,5 одсто БДП-а, како смо већ планирали, како је то било зацртано у ранијем периоду. Значи, фазе закочивања су увек присутне, али их, ја мислим, успешно решавамо, оценио је Мацут.

На питање новинара шта влада планира да уради у здравству следеће године, Мацут је да одговорио да је његова идеја да направи концепт здравља нације и да ће фокус бити на примарној здравственој заштити.

Премијер је рекао концепт домова здравља који је једини, као такав, очуван у Европи и који је Србију како је рекао, спасао у тешким временима, ковида и сличних великих дешавања, ће морати да се унапреди.

-Да заправо изместимо дешавања здравствена, не буду само у великим центрима, да децентрализујемо то и на регионе као што су источна Србија, јужна Србија и нека друга места. Када говоримо о примарној здравственој заштити, онда су нам фокус домови здравља. Концептуално би се морало вратити значај дому здравља, специјалистичким службама, да наши суграђани не морају да иду из неких удаљених домова здравља или јединих у општинама, чак и у неке друге центре или градове, навео је Мацут.

Додао је да је питање здравства увек питање свих питања, да је то увек актуелно, али и да је у том сектору много урађено, као и у лечењу пацијената са најкомпликованијим болестима.

-Читав здравствени сектор је унапређен у последњој деценији стварно много, што и зградњом најмодернијих клиничких центара, завршавањем клиничког центра у Нишу. Клинички центар Србије је доживео је једну велику трансформацију, имамо јако добре помаке и у том правцу се иде и даље у сређивању болница и породилашта. Изузетно много новца и снаге се даје на терену осавремењивање и услуга и знања и свега што се односи на кориснике услуга, то су наши грађани, рекао је Мацут.

(Танјуг)

БОНУС ВИДЕО - ШАМПИОНИ У ФОКУСУ: Анђела Вуковић - Радозналост је њена супермоћ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ФИЦО ЗАГРМЕО: Оно што Брисел ради Србији нема никакве везе са здравим разумом!

ФИЦО ЗАГРМЕО: Оно што Брисел ради Србији нема никакве везе са здравим разумом!

ПРЕМИЈЕР Словачке Роберт Фицо изјавио је данас да ће на самиту ЕУ - Западни Балкан говорити у корист Србије, као и да оно што ЕУ ради Србији нема везе са здравим разумом и да је кажњавају због њених суверених ставова.

17. 12. 2025. у 15:34

СРБЕ СУ РАСТРГЛИ, РАСТРГЛИ СУ ЈЕДАН НАРОД Путин жестоко ударио по Европи: Тамо нема цивилизације, само деградације!

"СРБЕ СУ РАСТРГЛИ, РАСТРГЛИ СУ ЈЕДАН НАРОД" Путин жестоко ударио по Европи: Тамо нема цивилизације, само деградације!

ИСПОСТАВИЛО се да на Западу нема никакве цивилизације, већ само континуирана деградација, изјавио је председник Русије Владимир Путин на проширеном колегијуму Министарства одбране Русије.

17. 12. 2025. у 13:13

Коментари (0)

ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?