КАКО ЈЕ ЦРНОЈЕВИЋ ОМОГУЋИО ИЗВЛАЧЕЊЕ ДРЖАВНИХ ПАРА СА ИНСТИТУТА БИОСЕНС?
ОД КАДА је Владимир Црнојевић разрешен са функције директора Института БиоСенс, одређени запослени са тог Института истакли су се као најгласнији у подршци њему, и то: Оскар Марко, Сања Брдар, Бојан Китић и Весна Бенгин (екс Црнојевић).
Фото: Принтсцреен
Ова лица давала су изјаве тајкунским медијима и побуњивала остале запослене на Институту БиоСенс да учествују у штрајковима упозорења, лажним причама да ће се Институт угасити ако „оде“ Црнојевић, а у ствари угасиле би се само њихове личне комбинације.
Према информацијама које круже Институтом БиоСенс, Црнојевић је управо наведеним лицима исплаћивао сваког месеца увећане зараде по учинку до 200%, плус додатну зараду по основу ангажмана на пројектима. На овај начин овај квартет са почетка текста приходовао је понаособ од 600 до 900 хиљада динара месечно!
Једини критеријум за исплату увећане зараде истраживачима и понеким запосленима из реда ненаучног особља била је лична лојалност Црнојевићу.
А зашто се буне Оскар Марко, Сања Брдар и Весна Бенгин (екс Црнојевић)?
Прва, очигледна веза наведених лица са Црнојевићем тиче се њиховог положаја на самом Институту БиоСенс. Оскар Марко, Бојан Китић и Сања Брдар били су Црнојевићеви помоћници док је био директор. Доласком на чело новог директора, њихове позиције на Институту су се измениле, што је њима у сваком смислу а пре свега материјалном неприхватљиво. Весна Бенгин (екс Црнојевић) је његова бивша супруга, такође запослена на овом Институту, а у ранијим мандатима и главни против-кандидат Црнојевићу за место директора, али данас један од бораца да се он врати на место директора. На Институту је јавна тајна да је за највеће пројекте Института БиоСенс заслужна управо Весна Бенгин, а да је све заслуге присвојио Црнојевић. Међутим, када је новац у питању ту очито нема размирица међу бившим супружницима, већ је тачка сарадње и даље активна.
Другу, мање очигледну интересну везу наведених људи са Црнојевићем чине приватне фирме које су ова лица основала током рада на Институту Биосенс, односно непосредно пре оснивања Института. Прича која кружи Институтом БиоСенс јесте да за сав посао и истраживања сопствених фирми поменута лица користе ресурсе и опрему државног Инситута БиоСенс. За то наводно имају одобрење Црнојевића и са њиме деле добит и из својих приватних фирми.
Док преостала велика већина научника се бави само науком и истраживањем у области информационих технологија биосистема одлазећи кући само са основном зарадом, овај квартет са Црнојевићем на челу неуморно истражује на које све начине да искористи државни институт зарад личног богаћења.
ЦРОПТ ДОО НОВИ САД
ЦРОПТ ДОО НОВИ САД је привредно друштво основано 2019. године, са седиштем у Фрушкогорској 19, у непосредној близини самог Института БиоСенс. Суоснивачи ове фирме су два Црнојевићева помоћника док је био директор: Оскар Марко и Сања Брдар, која и директор ове незваничне ћерке фирме.
Фото: Принтсцреен
Када се уђе на сајт ове фирме хттпс://цропт.аг/ср/о-нама/, први необорив утисак је да је он визуелно врло сличан сајту државног института БиоСенс: хттпс://биосенс.рс/.
Фото: Принтсцреен
Фото: Принтсцреен
Чак се суоснивачи хвале да је ЦРОПТ настао као „спиноф“ Института БиоСенс. Претежна делатност ове фирме је: рачунарско програмирање, а баве се применом дигитализације у пољопривреди- баш као и сам БиоСенс.
Шта значи Спиноф?
Спиноф (енгл. Спин-офф) је стартап који је основало постојеће правно лице са циљем комерцијалне експлоатације иновација до којих је дошло то правно лице. Спиноф научноистраживачке организације јесте стартап основан са циљем комерцијалне експлоатације иновација проистеклих из научноистраживачког рада. Имајући у виду ове дефиниције, очигледно је да је на овај начин омогућено оснивачима ЦРОПТ-а комерцијализација истраживања са Института БиоСенс, али не у сврху Института, већ у приватне сврхе. Овај стартап са Институтом БиоСенс више нема никакве формалне везе. Црнојевић је на овај начин омогућио својим највернијим запосленима да оснују приватни „спиноф“ како би наставили да експлоатишу државне иновације стечене на државном Институту, без остваривања добити за државу као оснивача.
Фото: Принтсцреен
Увидом у јавно објављена документа на сајту АПР-а, уочава се да им је Финанасијски извештај и његове напомене тако скројени да се из њих врло мало може видети, као да одређене податке крију. Фирма не поседује сопствену имовину, што говори у прилог гласинама са Института БиоСенс да користе њихову имовину. Приходе остварују на домаћем тржишту. ЦРОПТ је уз то и корисник субвенција које је у 2024. години добио у износу од 9,8 милиона динара (али се не види од кога), имају 1,2 милиона обавеза по краткорочној позајмици, али се не види ко је кредитор. Фирма има до 5 запослених, а готово сви расходи фирме иду на зараде запослених (око 15 милиона). На крају 2024.године на рачуну им је остало 11,8 милиона динара.
ИноСенс ДОО НОВИ САД
Први утисак везан за ову фирме је свакако да се део назива фирме ИноСенс подудара са називом државног Института БиоСенс. Ова фирма основана је пре оснивања Института БиоСенс, али процват фирме креће тек након оснивања државног Института. Друга занимљива чињеница је да су оснивачи ове приватне фирме најпре били Весна и Владимир Црнојевић до 2021. године. Односно седам година је Владимир Црнојевић (2014-2021) истовремено био и директор државног Институтуа и власник приватне фирме, и формално зарађивао из више извора, и био у сукобу интереса по више основа. Од 2021. године мења се оснивачка структура овог правног лица, па оснивач и једини члан овог друштва остаје Весна Бенгин (екс Црнојевић). За формалног директора поставила је тада извесног Бранка Поповића, и наметнула му Статутом бројна ограничења у самосталном располагању имовином друштва, чиме је видљиво да она у ствари у потпуности управља овом фирмом.
Фото: Принтсцреен
Ова фирма има седиште у Соње Маринковић 18, у једном од станова, а претежна делатност фирме су консултантске услуге у вези с пословањем.
Када се приступи сајту ове фирме, уочљиво је да је и њихова претежна консултантска делатност везана за област пољопривреде, као и да су на сајту и визуелно присутне фотографије дронова и опреме за истраживање земљишта.
Према јавно објављеним подацима на сајту АПР, уочљиво је да као да им је исти књиговођа састављао Финансијски извештај и напомене уз њега. Зато је врло мало података у ствари обелодањено, па је утисак да као и ЦРОПТ, нешто крију. ИноСенс има огроман раст прихода од продаје услуга на домаћем тржишту са 60,1 милион у 2023. години на 157,9 милиона динара у 2024. години.
Трошкови зарада су порасли са 25,4 милиона у 2023. години на 35,5 милиона у 2024.години, иако су у просеку имали два запослена више у односу на 2023, па се може закључити да су зараде заначајно нарасле у 2024. години. Просечан број запослених износио је 12.
Посебну пажњу би требало обратити на огроман раст трошкова непроизводних услуга на крају 2024. године који су износили 89,8 милиона, а није их било у 2023.години. У ове трошкове иначе спадају поред адвокатских и консултантске услуге, што је у ствари њихова основна делатност. Такође, врло је занимљиво шта су тачно „набављали“ односно које консултантске услуге су плаћали у износу од невероватних 89,8 милиона динара!
Са друге стране нису исказали обавезе по овом основу у довољном износу у Статистичком извештају (укупно књижене обавезе у 2024. према физичким лицима по уговорима 28,0 милиона и обавезе из пословања 8,1 милион). Наведене податке потребно је подробније испитати, односно питање је зашто су их скрили.
Сва имовина ове фирме процењена је на свега 122 хиљаде динара, што није довољно ни за један мало јачи рачунар, а камоли за опрему коју истичу на свом сајту. Нејасно са којом опремом врше своју делатност и консултовање заинтересованих лица, с обзиром да имовину не поседују нити делује да имају просторних капацитата да је складиште у једном стану у Соње Маринковић, где им је седиште фирме.
Гласине са Института БиоСенс тврде да ова фирма осим дела имена Института БиоСенс дели и његове ресурсе, а да се добит ставља искључиво у сопствени џеп.
Наш портал наставиће да информише јавност у наредним текстовима о даљим незаконитостима о којима се прича по Институту БиоСенс, посебно везаним за Владимира Црнојевића, а до тада би надлежни органи требало да истраже наводе из овог текста.
(нсузиво.рс)
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
СКРИВЕНА ПРЕТЊА ИЗ ВОЈНЕ БАЗЕ: Тајни град величине 100 Москви на Гренланду - дубоко испод леденог покривача
НАУЧНИЦИ упозоравају на озбиљан еколошки ризик од напуштене америчке војне базе Камп Сенчури, познате као „град под ледом“, коју је случајно поново открио НАСА-ин радар 2024. године дубоко испод леденог покривача Гренланда.
10. 01. 2026. у 15:43
Коментари (0)