АМЕРИЧКИ ЧОВЕК У КРЕМЉУ ЗАБИО НОЖ У ЛЕЂА СРБИЈИ: Испуњавао је све наредбе Запада

МИНИСТАР спољних послова Руске Федерације у време власти Бориса Јељцина Андреј Козирјев покушавао je да кардинално промени суштину спољне политике наше земље - да пређе с политике супротстављања Западу на савезништво с њим.

Фото Танјуг

Он је Русију прогласио новом демократском државом и свим се силама трудио да докаже да је Русија постала природни савезник западног света. Да ли је Запад био спреман на такав преокрет? Документи сведоче да није. Европа и САД су настојале да ограниче утицај Русије, која им је била потребна само као извршилац њихове воље у односима са непопустљивим Србима на Балкану.

Овако улогу Козирјева у распаду Југославије описује чувена руска историчарка Јелена Јурјевна Гускова, доктор историјских наука, у ауторском тексту за "Напредак", часопис за политичку теорију и праксу, чији је издавач "Фондација за српски народ и државу" који је основала СНС.

Гускова, инострани члан САНУ, наводи да је Козирјев, како би учврстио своју политику, чинио многе уступке, укључујући и потпуну транспарентност својих поступака у корист САД и испуњавање њихових жеља и молби.

Јељцин је наивно веровао да ће Козирјев бити у стању да свима покаже да Русија наступа као гарант мира у разним регионима, између осталог и у Југославији, јер је његова предност у томе што је динамичан човек савремених схватања.

Фото И. Маринковић

У Вашингтону је министар Руске Федерације већ био познат.

- Био је светски човек, благ, течно је говорио енглески. Козирјев је био искусан дипломата и штићеник Шеварднадзеа - говорили су о њему историчар Мајкл Бешлос и политичар Строуб Талбот.

Портпарол председника Вјачеслав Костиков писао је да су се према Андреју Козирјеву западни партнери односили веома пажљиво. Очигледно је да је Андреј Козирјев одговарао Европи и САД јер је био њихов човек у Кремљу, имао је добру репутацију, испуњавао жеље западних партнера и смањивао опасност од непредвидивости Русије.

Подржавали су Козирјева јер је био без поговора спреман на сарадњу, на испуњавање свакојаких молби и наредби. Био је личност тако потребна Западу. Нажалост, наде које је Јељцин полагао у Козирјева нису биле оправдане. Недостатак искуства, непоштовање традиција совјетске дипломатске школе, беспоговорна прозападна оријентација, па и његов уски видокруг, нанели су Русији у том тешком периоду озбиљну штету. Ми ћемо се детаљније задржати на балканском (југословенском) правцу спољне политике.

Председник Југославије и познати писац Добрица Ћосић, који је био спреман на уступке ради заустављања ратних дејстава, записао је у дневнику своје утиске о Козирјеву:

"Бледа, хладна, конвенционална личност. Тај човек ни својим очима не улива поверење.

Слуга Андреј Козирјев, Фото Танјуг

Представља се као дипломата велике силе, а по идејама је само курир Запада. Посредује, али неубедљиво. Не верујем у руску улогу".

Министра Козирјева су на Западу називали "Мистер Да", за разлику од Андреја Громика, совјетског дипломате број један, коме су дали надимак "Мистер Њет". Наш духовит народ брзо је почео да Козирјева назива "нашим министром њихових спољних послова".

Јељцин се током првих година мало бавио међународним пословима и дао је одрешене руке Козирјеву, коме је у потпуности веровао. Он је пак одлично користио такву ситуацију и увек умео да убеди председника у неопходност ових или оних корака.

"Балкански проблем" је настао у време кад је у Русији антикомунистички тренд доживљавао врхунац, кад су одбацивани сви елементи спољне политике из совјетске прошлости, укључујући и сфере утицаја, кад су одбачени сви савезници бившег СССР, а противници, наводно, нестали. Европа и САД су сматрани идеалима демократије и економског просперитета.

Какве је идеје имао министар кад је почео да руководи Министарством спољних послова? Његова идеја водиља биле су "универзалне вредности". Најмање је говорио о националним интересима Русије. Једино у шта је био убеђен од самог почетка било је то да НАТО није непријатељ Русије.

Козирјев је кокетирао са Западом, супротстављајући се онима који су покушавали да говоре о националним интересима на постсовјетском простору. Једном је прибегао занимљивом приступу - иступио је у име својих непријатеља на сусрету министара спољних послова

Превара Јељцин и Клинтон, Фото Танјуг

ОЕБС у Стокхолму, 14. децембра 1992. године.

Писао је да је "у авиону написао говор на основу чланка наших пријатеља из веома умерене опозиције, на основу програма 'Грађанског савеза. Одатле сам конкретно преписао један део и почео да га читам као да је то мој говор, ништа не објашњавајући. Пре тога сам се био договорио с председавајућом на том скупу, Швеђанком, да могу да наступим два пута. Наступио сам, прочитао та два пасуса из програма 'Грађанског савеза'. То је изазвало малтене хладни рат. Тамо су сви о томе писали, сви су о томе говорили на сав глас, читав свет се подигао на ноге."

Конкретно, Козирјев је изјавио да мора унети исправке у концепт руске спољне политике. Истакавши непроменљивост курса НАТО и неопходност очувања традиција, он је захтевао укидање санкција против Југославије, обећао подршку Влади Србије, изјавио да ће Русија штитити своје интересе на постсовјетском простору, да је спремна да штити себе и своје пријатеље. Његове су речи збуниле присутне. Сам министар се сећа да је силазио с говорнице праћен мртвом тишином, да је на себи осећао "продорне погледе педесет двоје колега - министара. У њиховим је очима било изненађење, страх".

"Андреј, шта можемо да учинимо за тебе?", питао га је државни секретар САД Лоренс Иглбергер, мислећи да је Козирјев натеран да прочита туђи текст јер се налази у рукама агената КГБ.

Након извесног времена Козирјев је поново затражио реч и умирио присутне изјавивши да је само хтео да изнесе ставове својих опонената, да покаже реалну опасност коју представља повратак на курс ка комунизму, да се ни председник, ни он "никада неће сложити с оним што сам прочитао у свом претходном наступу". Министар је мирне савести потписао документ усвојен на том заседању којим је Савету безбедности УН препоручено да "размотри питање укидања ембарга на испоруку оружја и муниције БиХ, тј. муслиманским формацијама".

О том наступу министра озбиљно се дискутовало у Врховном савету РФ, 17. децембра 1992. године. Јевгениј Аршакович Амбарцумов је отворио заседање и поднео извештај. Осудио је министров наступ у Стокхолму: "Ја не разумем зашто добронамеран однос према Србији, према српском народу, треба сматрати реакционарним ставом неприхватљивим за Русију."

Тек је у децембру 1992. године Андреј Козирјев први пут формулисао принципе балканске политике руске државе: принцип једнаке одговорности сукобљених страна уз одбацивање "презумпције кривице" искључиво Срба, ублажавање санкција према СРЈ као резултат гестова добре воље Београда, увођење санкција против Хрватске у случају наставка офанзивних борбених дејстава у Српској Крајини. Међутим, ти принципи никада нису примењени у пракси, а њихово је обелодањивање повезано с неопходношћу да се скине оптужба за недефинисање циљева и програма спољне политике, с кризом Владе, када је министар једноставно заиграо на карту Србије како би остао у фотељи.

Сједињене Америчке Државе су биле задовољне како је текла сарадња с Русијом поводом југословенске кризе. Руски министар је извршавао налоге без поговора. Опозициони лист "Дан" објавио је неколико докумената који разоткривају карактер међусобних односа Андреја Козирјева и спољнополитичких структура САД. На пример, 11. априла 1992. државни секретар САД Џејмс Бејкер је током телефонског разговора с Козирјевом изнео своју молбу да Русија што пре призна БиХ. Министар је истог дана дао налог Колоколову и Глухову да "хитно припреме акт о признавању Босне и Херцеговине". О том се питању није чак ни дискутовало. Таквих случајева било је много. Сетимо се, на пример, министрових поступака уочи доношења санкција против Југославије и за време њих.

Осим тога, на савести Козирјева лежи увођење санкција Југославији у мају 1992. године, замрзавање односа са Југославијом, непостојање жеље да се пажљиво проуче догађаји на Балкану, подршка мешању у унутрашње ствари република бивше Југославије, притисак на руководство СРЈ да испуни захтеве Запада и још много тога.

Препоручујемо

Свет

0 1

ЗАХАРОВА ЈАСНА: Кијев „не разуме“ Минске споразуме јер не жели да реши питање Донбаса

08. 08. 2020. у 16:17

Свет

2 4

ЗБЛИЖИЛА ИХ АМЕРИКА: Русија, Иран и Кина стварају нови економски блок

08. 08. 2020. у 15:43

Свет

2 1

ТЕНК И ПОДМОРНИЦА: Руси показали новине на моћном Т-72 (ВИДЕО)

08. 08. 2020. у 15:30

Свет

1 0

ЗАХАРОВА О "СУКОБУ" МИНСКА И МОСКВЕ: Открила ко стоји иза све јачих трзавица између Русије и Белорусије

08. 08. 2020. у 15:00

Регион

0 0

РУСИЈА ПРОТИВ КОРОНЕ: До сада се опоравило близу 700.000 оболелих

08. 08. 2020. у 12:56

Свет

0 10

НОВИ РАКЕТНИ СИСТЕМИ И ЛАНСЕРИ: Руска војна корпорација представља своје ракетне новитете (ВИДЕО)

07. 08. 2020. у 23:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације