MILO KOD VARTOLOMEJA TRAŽI ŠANSU ZA MIRAŠA: Predsednik Crne Gore pronašao novog saveznika u staroj težnji da potisne Srpsku pravoslavnu crkvu

KOME AMERI DONOSE CRKVU I DEMOKRATIJU, TU NASTAJE SPRZENA ZEMLJA. Da nije cojek otiso poslovno, da ugovori rutu za uvoz banana iz Kolumbije, jer su mu postojece postale nesigurne.

Druga Đukanovića treba obavestiti da je u II svetskom ratu u odnosu na broj stanovnika procenat četništva bio daleko veći u Crnoj Gori nego u Srbiji, i da se rezultat toga oseća i u 21.veku u odnosu na versku i političku situaciju u Crnoj Gori. Priča o Autokefalnoj CPC je unapred propala stvar.

Denacifikacija će se nakon Ukrajine preneti i na Prištinu, Tiranu, Zagreb, Sarajevo, ali i na Cetinje!

Čuj Milo, sve ti riješeno, samo oko cene da se dogovorimo!

Монтенегрини су на раскрсници, изгубљени, не одговара ни украјински, а ни северномакедонски пут за добијање сопствене аутокефалне цркве. У првом случају, Васељенски патријарх писмено је подучио Ђукановића да на територији ЦГ постоји једна канонска црква и да то није Мирашева НВО. Митрополит Амфилохије је на основу нетачне тврдње о "постојању неке врсте аутокефалне ЦПЦ" решење видео у инструментализацији синергије литија и посебног акта критског сабора - О начину стицања аутономије, чији је он аутор - за просто преименовање СПЦ-ЦГ, преко "Православне" митроплије црногорскоприморске, у "Православну цркву у ЦГ" (украјински модел). Оваквој, хибридној "Цркви" (коју би на основу одлука Другог Ватиканског концила сам Ватикан могао признати), мајка-црква СПЦ никада не би издала томос! Према "северномакедонском" моделу, назив "Цркве" у Монтенегру гласио би "Српска црква у ЦГ" (СПЦ-ЦГ без права на коришћење заменице "црногорска"), што би Монтенегринима било прихватљивије чак и од званичног имена цркве у Николиној књажевини и краљевини - Света Српска Православна Црква у Црној Гори! Ипак, Српска црква, Свети Сабор СПЦ и Патријарх српски јасно су саопштили да се северномакедонски модел не може и неће користити на другим деловима јурисдикцијског подручја Српске патријаршије, имајући у виду да за то не постоји како историјски, тако ни канонски основ. Аналитичар који се цитира у тексту, сигурно није прочитао Дукљанинов Српски родослов. Званично покрштавање Срба обављено је иницијативом цариградског патријарха Фотија у 9 веку, а не Римске цркве, јер је познато да ни на једном Васељенском сабору никада није учествовао ни један римски епископ што јасно сугерише на ниво утицаја Рима на источној, српској обали Адриатика у првих девет векова хришћанства !

@Gorane Bilo je četnika u CG ali je daleko više bilo partizana i odje se vodio građanski bratubilacki rat i upravo zbog toga ođe nikad nećemo rehabilitovati ljude koji su zajedno sa okupatorima ubijali svoju braću, komšije... ljude koji su pravili pasija groblja po Kolašinu itd... Bio je dosta drukčiji rat nego na teritoriji Srbije...