TIHO NESTAJANJE MUŠLJI: Školjke napadnute napasnicima, klimatskim promenama, zagađenjem

Mušlje ili dagnje, školjke sve traženije na tržištu, proteklih godina, zbog velikog mortaliteta, postaju prava retkost. Uzgajivači u Boki kažu da ugine i do 70 odsto školjki a krivci su pljosnati morski crv - ektoparazit, sve toplije more i zagađenje sa kopna.

fOTO: RT HN

Boško Šupica, čija porodica uzgaja mušlje više od decenije kaže da za probleme sa pljosnatim crvima  još nema leka, a sve je problematičnija  i topla morska voda.

-To je zahvatilo  celi Jadran. Od onoga nasađenog verujem da nije ni petina uspela da opstane u ovoj sezoni, kaže Boško i dodaje da ni pojačan rad nitii često presađivanje školjki  nije dovoljno.

-Niko još nije našao način da se odbrani…Ranije bismo s proleća i s jeseni uzeli mlađ, stavili bismo je u mrežasta creva koja mi zovemo pergularima i ostavili tako do sezone kada ih proberemo i odvajamo konzumne od onih sitnih koje vraćamo u more. Sada na svaka dva, tri meseca moramo da prepakujemo mušlje. Ni to ne bi bio problem kada biste imali stotinak pergulara. Ali, na ovom uzgajalištu koje nije veliko, svega jedan hektar,  imate 1.200 do 1.500  pergulara. Kad stignete do kraja, oni sa početka su već stigli za prepakivanje, objašnjava Šupica.

fOTO: RT HN

Osim pljosnatih crva ima u moru i drugih novih vrsta što su utvrdili stručnjaci iz Instituta za biologiju mora. Neke koegzistiraju sa našim životinjskim i biljnim svetom, a neke ga potiskuju.  Pojavom ovog crva gubimo našu mušlju, zaključuje Šupica i ilustruje primerom.

- Prošle godine u ovom uzgajalištu nasadili smo preko 13 tona mlađi i trebalo je da bude 26 tona konzumnih mušalja. Izvađene su tek dve tone, i preostalo je možda još toliko.  Premda su ulaganja u ovu delatnost podnošljiva, podrazumeva se da se vrte kroz prodaju, ali to ove godine neće biti moguće, komentariše Šupica.

Za  mušlje je pogubno i toplo more, a temperatura je ovog leta dostizala 30 stepeni.

- Kamenica nakon 26 stepeni ima stopostotni mortalitet. To je i jedan od razloga zašto kamenicu ne uzgajamo na površinskom sloju već ih spuštamo na dubinu od desetak metara. Izgleda da ćemo to morati da radimo i sa mušljama, ali onda imamo novi problem, jer je na toj dubini  manje planktona za ishranu.

Pomoć države, godišnje, do desetak hiljada evra godišnje, po projektu  nije dovoljna, a uzgajivači ne mogu da koriste ni IPARD programe zato što  ne mogu da sklope ugovore o uzgajanju školjki na duži period od pet godina.

fOTO: RT HN

Slađana Gvozdenović Nikolić, naučna saradnica u Institutu za biologiju mora u Kotoru, potvrdila je da se proteklih godina  prijavljuje masovni mortalitet uzgajanih dagnji. Ove godine to je preko 70 odsto, a definicija „masovni mortalitet“ je ustanovljena kada stopa smrtnosti  mušalja prelazi 30 odsto  i  desi se u vrlo kratkom periodu.

Gvozdenović dodaje da su u Institutu  radili i  analize sanitarnog kvaliteta vode, niz fizičko- hemijskih analiza, proveru tehnologije uzgoja i kondicioni indeks školjki. Te analize  nisu pokazale  alarmantne podatke, ali je uočljiva veća  brojnost pljosnatog crva na šta utiču i genetičke mutacije, poreklo  mlađi, tehnika  uzgoja, zagađenje,  sanitarni kvalitet te vode, dostupnost hrane,  karakteristike  područja za uzgoj, geografski položaj i prisustvo patogena… Kada govorimo o zagađenju sa kopna „dolazimo do kranjih granica“. Zato je, prema rečima Gvozdenović, sledeći korak  regionalno uvezivanje kroz koje bi se standardizovala određena metodologija za sprečavanje mortaliteta prisutnog u celom Mediteranu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije