PEVALI TERORISTI, NA TRGU ZLIKOVCA: Novi incident u Gusinju u režiji lokalnih i Albanaca iz dijaspore

Novi incident u Gusinju. Lokalni Albanci, pojačani velikim brojem sunarodnika pristiglih sa raznih strana sveta, posebno iz SAD, na koncertu koji pored tradicionalnog Ilandanskog sabora najavljen najlepšim događajem leta, skandirali su okorelom razbojniku i teroristi sa KiM, Ademu Jašariju.

Foto: Arhiva

Do skandala, koji je postao viralan, došlo je za vreme nastupa albanske pevačice Đentjane Đerđi, odevene u kostim u bojama albanske zastave, koje su se vijorile na bini i publici, koja je uz pesmu skandirala ime Jašarija, podlog likvidatora srpskih civila i policajaca, koji je pre nego što je stardao u okršaju sa policijom, ubio svog sinovca koji je želeo da se preda...

Naravno, još jedan incident tokom ''kulturnog'' leta u Gusinju, prošao je po staroj ''pojeo vuk magarca'', jer se o incidentu i provokaciji pravoslavaca ne samo u Gusinju i Palvu, već i celoj Crnoj Gori, ćuti-zvanično.

- Adem Jašari nije četnik, zaključio je jedan zapenušani Albanac u komentaru na fejsbuk stranici Dijaspora Plav-Gusinje, ovom rečenicom dobro ilustrujući nejednak tretman države Crne Gore, prema akterima icidenata sa jakim mirisima nacionalne i verske netrpeljivosti.

Za sada država Crna Gora ćuti, ''miruju'' i političke partije. Svi oni su mirovali i kada je aktuelni predsednik Opštine Gusinje Sanel Balić, uz pomoć vladajuće većine, koju čine Bošnjačka stranka i albanske partije, uz pomoć odbornice SD pravoslavne veroispovesti, trgu na kojem je održan koncert gde se pevalo i skandiralo Ademu Jašariju,  ''krstio'' imenom zloglasnog Ali-paša Šabanagića ( 1828. – Peć, 1888.), poznatijeg kao Ali-paša Gusinjski.

Odbornici opozicionog DPS ''mudro'' su izbegli glasanje o ovoj temi, a predlogu se oštro usprotivio jedino Lakić Babović, odbornik SNP, koji je kazao da predlog nije korektan, jer je Ali paša Gusinjski za pravoslavce daleko od junaka kakvim ga proglašavaju i da ovakav predlogne doprinosi multietničkom skladu.

- Ali-paša Šabanagić,  jedan od velikana ovog kraja,ostavio je neizbrisiv trag u istoriji ovog kraja. Svojim delima i posvećenošću zaštiti Gusinja i njegovih građana, Ali-paša je dao značajan doprinos razvoju i očuvanju naše zajednice, obrazložio je Balić svoj predlog, pretočen u odluku koja je doneta''ispod žita''.

- Nisam siguran da smo imali saglasnost Ministarstva kuluture da trg nazovemo imenom Ali paše. Pogledaću, pa ću vam javiti, kazao je Balić Novostima, dok je ministarka kulture i medija Tamara Vujović, mudro odćutala događaj, uprkos obavezi da izda saglasbnost ili poništi odluku SO Gusinje...

Ali paša Gusinjski, koji je, kako kažu istorisjki izvori, nakon početnog nepovrenja prema njemu, ipak ''ubačen'' u Odbor narodnog spasa, koji fomiran  nakon više poraza turske vojske, Gusinjana i Plavljanaa u bojevima sa Vasojevićima i  njihovim vojvodama, formirao je ''Limski korpus'', vojnu jedinicu sastavljenu od bašibozuka iz okoline Skadra, Rožaja, Novog Pazara, Bihora, Bijelog Polja i sa Kosmetam, čiji je zadatak bio da uguši ustanak u dolini Lima i povrati plavsko-gusinjskim agama i begovima izgubljene čitluke.

Zločin koji je počinio 16. aprila 1862. godine, kada je turska vojska ušla u Veliku, Gornju Ržanicu, Mašnicu, Murinu, Gračanicu i Ulotinu, zapalivši ih, ubijajući i satirući narod, još se pamti, bez obzira što je par dana kasnije na Previji potučen do nogu...Zahvaljujući zločinima nad pravoslavcima, postao je jedan od osnivača zloglasne Prizrenske lige...                                                                                     

ZULUMĆAR

-A li paša Gusinjski nije gazija (pobednik) nego zulumćar, pisao je o ovoj ličnosti ugledni publicista i novinar, pokojni Branko Jokić, opisujući njegova nedela dugo haranje i paljenje ''po Vasojevićima, Polimlju, Velici, pa i šire''.

- Predvodeći više hiljada  bašibozluka, koji je skupljao oko Gusinja, Plava i na severu Albanije, do Bihora i Suhodola, išao je da pomogne u gušenju Karađorđeve bune. Pozvao je, 1811 godine, vasojevičke prvake Nikolu Delevića i popa Miloša Bojovića na dogovor, radi ''umirenja raje'', obećavši im ''besu'', ali je popa Bojovića obesio, dok je Delevića spasio Suljo Radončić...  Uhvatio je i odveo šestoricu najviđenijih Veličana i obesio ih na izvoru Vruje. Sa susedima iz Hota, spalio je manastir Đurđevi stupovi, 1828 godine, ne ostavivši ni jednu fresku. Istovremeno je pohvatao i  povješao više plemenskih starješina i porušio sve konake i kuće oko manastira i u bližim selima. To je nastavio i iduće godine, kada je, radi skupljanja poreza, plenio i stoku pravoslavaca u dolini Lima, pisao je Jokić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije