MANASTIR ĐURĐEVI STUPOVI POD OPSADOM: Teror nad Srpskom pravoslavnom crkvom u Crnoj Gori

VEĆ sedam dana manastir Đurđevi stupovi, nemanjićka svetinja iz 13. veka i sedište Mitropolije budimljansko-nikšićke, nalazi se pod neprestanim nadzorom i opsadom tajne i javne policije Crne Gore.

Foto: Printscreen

Sa svih strana su raspoređene jake bezbednosne snage koje, danonoćno, motre dešavanja u i oko ove pravoslavne svetinje. Ovakvo stanje, koje se uočava pred očima celog grada i naroda Berana, svedoči o atmosferi zastrašivanja i pritiska nad monaštvom i vernim narodom.

Mesto molitve i duhovnog sabranja je poslednjih dana pretvoren u tačku demonstracije državne sile. Podsećanjem na scene iz Gornjeg Zaostra, kada su snage bezbednosti intervenisale protiv okupljenih građana, ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović je sada najveći deo policijskih kapaciteta usmerio ka Đurđevim stupovima.

Monaštvo i sveštenstvo izloženi su pritisku, okruženi snagama reda kao da se u svetinji vrše kriminalne radnje, a ne službe Bogu i duhovna briga o veri naroda. To što se dešava – 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji – ima oblik brutalne poruke da je Crkva stavljena pod kontrolu i posmatranje kao neprijateljska institucija.

Pravosudni pritisci i pozivi na saslušanje

Kako se saznaje, Osnovno državno tužilaštvo u Beranama ponovo je uputilo poziv na saslušanje mitropolitu budimljansko-nikšićkom g. Metodiju. Prema informacijama, mitropolit na taj poziv nije odgovorio. Identična situacija je i sa parohom iz Berana Milenkom Ralevićem, koji takođe nije postupio po novom pozivu, iako mu preti mogućnost prinudnog privođenja.

Ovi pravosudni koraci, u kombinaciji sa policijskom opsadom, doživljavaju se u javnosti kao sinhronizovana akcija usmerena na slom duha i moralne snage Crkve. Takvo stanje, kako kažu izvori iz bezbednosnih krugova, nije improvizacija, već deo smišljenog plana da se srpski duhovni autoriteti u Crnoj Gori disciplinuju i stave u poziciju trajnog pritiska.

Simbolička poruka narodu

U delu javnosti ovakvo ponašanje države tumači se kao pokušaj disciplinovanja srpskog naroda. Poruka je jasna - ako država može ovako da se odnosi prema jednom mitropolitu Srpske pravoslavne crkve, onda je svaki pojedinac još ranjiviji i izloženiji. To je upravo ono što kod vernika izaziva najveću zabrinutost – uverenje da se ovaj teror neće zaustaviti samo na Đurđevim stupovima, već da predstavlja presedan za šire delovanje.

Ministar unutrašnjih poslova Danilo Šaranović ovim je faktički stavio policijske snage u službu političkog zastrašivanja. Umesto da se bave javnom bezbednošću i sprečavanjem kriminala, policijski resursi usmereni su na versku zajednicu i njene pastire. Ovakvim postupanjem šalje se opasna poruka da država Crna Gora ne pravi razliku između duhovne misije Crkve i političke pretnje.

Kulminacija dugogodišnjeg pritiska

Sagledano u širem kontekstu, ovo što se dešava u Beranama je nastavak politike usmerene protiv Srpske pravoslavne crkve koja traje godinama, od usvajanja diskriminatornog zakona o slobodi veroispovesti, preko brojnih pokušaja ugrožavanja imovine Crkve, pa sve do današnje opsade manastira. Sada, međutim, svedočimo kulminaciji – svetinja pod policijskim obručem, mitropolit i sveštenstvo pod stalnim pozivima i pretnjama.

Ovakvo stanje u Beranama zaslužuje najoštriju osudu i reakciju javnosti. Ne sme se prećutati otvoreni teror koji se vrši nad Srpskom pravoslavnom crkvom, a posebno je neprihvatljivo da srpski politički činioci u vlasti u Crnoj Gori ostaju nemi. Javni interes nalaže da se ovaj slučaj istraži, da se utvrdi odgovornost i da se hitno obustavi opsada Đurđevih stupova.

Ćutanjem pred činjenicom da je jedan manastir u 21. veku stavljen pod policijski obruč kao da je teroristička baza, prihvatamo da je teror nad Crkvom postao nova normalnost. To ne sme biti budućnost Crne Gore.

(Politika)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije