Crna Gora

POTOMCI TRAŽE KOSTI LOGORAŠA: Zahtev Milatoviću porodica 35 stradalih golootočana za prenos ostataka iz Hrvatske

Veliša KADIĆ

25. 11. 2025. u 11:52

PORODICE 35 stradalih golootočana iz Crne Gore a čije kosti su razasute po zajedničkim grobnicama u Rijeci, Zagrebu i samom mučilištu Golom otoku zatražile su od šefa države Jakova Milatovića da razmotri mogućnost prenosa posmrtnih ostataka svih logoraša sa prostora Crne Gore koji su umrli u tom zloglasnom kazamatu, dopreme i sahrane u zajedničku grobnicu i podigne dostojno obeležje.

ПОТОМЦИ ТРАЖЕ КОСТИ ЛОГОРАША: Захтев Милатовићу породица 35 страдалих голооточана за пренос остатака из Хрватске

V.K.

Penzionisani pukovnik JNA Radomir Goranović iz Nikšića, bivši oficir bezbednosti, kaže za "Novosti" da prema evidenciji kojom raspolaže Hrvatska, a koja je objavljena u publikaciji dr Momčila Mitrovića, na grobljima u Rijeci sahranjeno je njih 14, Zagrebu 12 i na Golom otoku devetoro. Goranović podseća da se juna 2024. porodica njegovog teče Miloša Tomovića obratila preko crnogorskog konzularnog predstavništva zvaničnicima u Hrvatskoj, sa zahtevom za prenos posmrtnih ostataka, jer su došli do saznanja da je njihov Miloš sahranjen u Rijeci. Od Ministarstva vanjskih poslova Hrvatske dobijen je odgovor da su "po protoku zakonskog roka i izvršene ekshumacije, posmrtni ostaci pokojnika položeni u zajedničku kosturnicu u istom groblju".

To je i bio povod da se naš sagovornik u ime svojih sestara, ćerki teče Miloša Tomovića, ali i porodica drugih umrlih golootočana, obrati pismom predsedniku Milatoviću kako bi se krenulo sa "mrtve tačke" i uz pomoć države prenele kosti mučenika i sahranile u zajedničkoj kosturnici. Iz kabineta Milatovića su odgovorili da predsednik u okviru svojih nadležnosti ne može preuzeti na sebe realizaciju "ali svakako bi se javno založio za tako časnu inicijativu, ukoliko je njena realizacija moguća".

- To bi pomirilo Crnu Goru, uveren je Goranović dodajući da je njegov teča Miloš Radov Tomović odveden unepoznatom pravcu posle nameštenog scenarija, kao predsednik Opštine Krstac u Goliji kod Nikšića, i posle toga se nikad kući nije vratio. Miloš je uhapšen 1950. a umro je godinu kasnije. Njegov jedini greh bio je što je odbio da likvidira Đoka Višnjića, prijatelja njihove porodice i komšiju, koji je obavljao funkciju predsednika Opštine Nikšić. Bio je svestan posledica, ali nije pokleknuo.

Prekaljeni komunisti, narodni heroji, vođe partizanskog pokreta, borci sa Neretve, Sutjeske i drugih stratišta, ministri, generali, komandanti, španski borci, ambasadori, zbog odanosti SSSR-u i Staljinu platili su visoku cenu. Dosta ih je umrlo, bilo je i onih koji su sebi presuđivali jer muke nisu mogli trpeti, ali i onih koji su nakon izlaska iz mučilišta do kraja života ostali nemi i svoje patnje odneli u grob.

Po zlu čuvena "Petrova rupa"

NAJSVIREPIJE golootočko mučilšte bila je po zlu čuvena "Petrova rupa". Zvali su je i "Manastir", a zvanično "Radilište" ili "Logor 101". Reč je o boksitnoj jami dubine osam, a širine oko 20 metara, u koju se ulazilo stepenicama. Oko nje je bio zid visine tri metra. Procenjuje se da je oko 130 osoba prošlo kroz to mučiliše. Prva grupa inforbirovaca završila je u "Petrovoj rupi" 20.juna 1950. U njoj su bili Petar Komnenić (rupa po njemu ponela ime), Vlado Dapčević, Savo Stanojević, Božo Ljumović, Đoko Mirašević, Veljko Žižić, Radivoje Vukićević, Branko Petričević, Mirko Marković i Vuko Tmušić.

Predsednik Crne Gore Jakov Militović podneo je krajem februara ove godine parlamentu inicijativu za donošenje zakona o rehabilitaciji i obeštećenju politikih zatvorenika Golog otoka, Svetog Grgura i drugih zatvora, osumnjičenih za podršku Rezoluciji Informbiroa iz 1948.godine. Ovim činom, kako je rekao, počinje važan proces suočavanja s prošlošću i ispravljanja istorijskih nepravdi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OD KNJIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart

OD KNjIŽEVNE REČI DO POZORIŠNE SCENE: Priznanja za Fondaciju Mozzart