Potraga za crnom braćom

MNOGO je mladića i devojaka iz naše sredine koji eksperimentišu, izvode rituale po recepturama Alistera Krolija i Živorada Mihajlovića Slavinskog i drugih. Za njih je to tek bezazlena igrarija, sve dok se ne suoče sa "duhovno bliskim" osobama koje će ih uvesti u sektu.
Momak, koga ćemo nazvati Denis, izbeglica je u Vojvodini, poreklom iz Belog Manastira. Okultizmom u praksi je počeo da se bavi kada je imao samo 15 godina. Iz radoznalosti. Dokle ga je ona odvela, saznaćemo iz njegove priče:
- Godine 1990. počeo sam intenzivnije da se bavim sakupljanjem knjiga, isečaka iz novina, filmova koji govore o crnoj magiji. Dosta teško sam pronašao svoje istomišljenike, ljude željne nečega do sada nedostižnog. Uz malo muke, naišao sam na Miljenka Salihua iz Belog Manastira, koji mi je postao najbolji prijatelj. Nas dvojica imamo vikendice na..., gde se nalazi jedna stara katolička crkva, sagrađena još 1722. godine. Iz materijala koga smo sakupili, saznali smo da je upravo 1722. godine u Italiji jedan sveštenik svetio crkvu, iako je te godine napravio dete, koje mu se tajno rodilo, te je počinio greh. Kada su u tu crkvu stupila tri dečaka, koja su nosila rekvizite za osvećenje, oltar je pukao i čuo se glas: "Pogrešio si (odnosi se na sveštenika) ove godine svaka crkva (katolička) koja se otvori biće prokleta i svakih 12 godina kasnije!"
Prokleta šapa
POŠTO smo mi pronašli crkvu koja je upravo te godine sagrađena, odlučili smo da 17. 06. 1990. godine prizivamo đavola u njoj, tim pre jer je bila stara i napuštena. Ritual smo "skinuli" iz filmova, knjiga i ostale literature koja se odnosi na to prizivanje.
Uhvatili smo jednu mladu mačku i njenom krvlju napravili obrnuti pentagram, zatim smo stavili tri sveće, oko tog znaka i u svaku urezali broj 6. Tri šestice (666) su broj đavola. Potom smo izgovorili reči: "avole, čuvaru crkve svetog Petra, javi se." Za vreme prizivanja držao sam prednju levu zečju šapu u levoj ruci (ona priziva zlo, za razliku od desne šape koja tera zlo). Još smo stavili jednu staklenu posudu u centar pentagrama i par kapi benzina, a potom jedan kamen na vrata kako bi bila stalno otvorena, u slučaju da se nešto desi, da bismo mogli da pobegnemo.
Zbog promaje u crkvi (vrata su bila otvorena, a prozora nema), plamen sveće se savijao do samog benzina, ali se nije upalio. Sledeći događaj me je fascinirao: vrata su se zatvorila, plamen se smirio i odjednom je buknuo benzin na posudi. Već sledećeg trenutka smo nas dvojica pojurili iz crkve ka svojim vikendicama, gde smo nemirno prespavali tu noć. Kada smo se ujutru videli, dogovorili smo se da se vratimo u crkvu. Bilo je oko sedam sati. Na tom mestu prizivanja nije više bilo ničega, samo je stajala staklena posuda prerezana izuzetno precizno po polovini. Miljenko je nogom odstranio taj ostatak i nešto je zagroktalo potmulim glasom na tavanu i lupilo poput udarca cigle o ciglu. Pobegli smo iz crkve i vratili se u Beli Manastir.
Šapa je ostala kod mene, pa sam je poneo kući. Roditeljima sam sve ispričao o tom događaju, ali me oni nisu shvatili, a šapa je bila tu!!! Ta prokleta šapa se, igrom slučaja našla na televizoru, i on je tokom tog dana pregoreo. Doneli smo, potom, moj televizor iz sobe i nesvesno prebacili šapu na njega, pa je on već sledećeg dana pregoreo. Moj brat Igor je iz fazona okačio tu šapu za retrovizor.
Magija bez granica
OTIŠLI smo u Mađarsku i doživeli udes. Zabili smo se kod Mohača u zid od groblja!!! Došli smo kući i mama je rekla da bacim šapu na smetlište, što sam i učinio. Nakon tri meseca smo dobili ugalj i šapa je bila u njemu! Moja mama ju je zatim zamotala u papir i zapalila. Miljenko i ja smo se čuli telefonom. Kopkalo nas je šta je ono što smo čuli u crkvi i nakon 15 dana, ponovili smo ritual u njegovom stanu. Otišli smo na groblje i ja sam uzeo zemlje sa svežeg groba i jednu travku koja je tek izrasla. Napravili smo pentagram od zemlje i pustili malo svoje krvi na taj papir sa pentagramom. Miljenko je počeo da komunicira sa zlim silama i dobio je odgovor da je 17. 06. 1990. u crkvi bio "Gospodar".
često sam prizivao duhove sa iglom i koncem. Napravi se krug i oko njega napišu slova, u sredini se nacrta prilika čoveka i njegovo srce. Zabijao sam iglu u nacrtano srce i držao je pod uglom od 45 stepeni. Onda bih duhove pitao ono što me je zanimalo i igla bi išla od slova do slova i tako sam dobijao odgovor. Moji prijatelji nisu mi vrovali da ja tako dobijam sve odgovore za stvari koje me interesuju. Pozvao sam ih kod mene da provere da li lažem. Ja u kući imam oko 1.000 ploča. Rekao sam im da ću biti okrenut leđima, a oni neka izaberu bilo koju, a ja ću im, uz pomoć duhova, odgovoriti koja je tačno u pitanju. Oni su izvadili najpre album "U2", a zatim album "TOTO" i ja sam oba puta pogodio.
Moj drug Dejan Zrnić pričao mi je o "čišćenju" devojaka u Bjelovaru da bi bile primljene u sektu. Imali su diskoteku "Zagreb" u Bjelovaru, zapravo to je bila jedna stara crkva koja je pretvorena u diskoteku. On je sedeo na balkonu i gledao taj ritual. Devojku su stavili na krst okrenutu naopako i razapeli joj noge umesto ruku. Taj njen položaj je predstavljao "antihrist", a zatim se nekoliko "čistitelja" koje je odredio Crni Mag, seksualno zadovoljilo na njoj.
Dejan me je povezao sa grupom naših istomišljenika u Bajši. Praktikanti Crne magije ne znaju za granice, mi nemamo svoju državu, naša je država cela planeta.
Redovne orgije
ODLAZILI smo na seanse naše braće u Beogradu, Trsteniku Vršcu, Nišu, Smederevu, ali i u Segedinu, Budimpešti, Mariboru, Zagrebu, Zadru, Vinkovcima, Sarajevu, Mostaru, Zenici, Tuzli i Metkoviću. Rituali su bili slični i, u većini slučajeva, ulaz na te žurke se plaćao od 50 do 100 maraka. U Mariboru, Zadru i Segedinu, ta molitva se izgovarala na latinskom. Onda Crni Mag poziva dve devojke da pred svima izvedu lezbijski seksualni odnos. Neretko su u pitanju devojčice, od 14-15 godina. To nije samo prizor za napaljivanje publike, već Mag objašnjava da su te dve devojke, zdravim seksom koji pročišćava, uravnotežile svoje ličnosti. Potom sledi seks između dvojice muškaraca. Scene su iste kao u tvrdim pornićima. Iza toga, se prinosi "krvna žrtva". O "praznicima" se žrtvuje krv nevine devojke, koju obično defloriše Mag uz "ritualno ubistvo", tj. imitaciju ubistva, tako što Mag drži bodež kojim po njenim grudima crta znak obrnutog pentagrama, a pomoćnik mu saslužuje, tako što krvlju od defloracije crta stvarno taj znak. Potom sledi grupni seks. Sve vreme se koriste teške droge i žestoka pića. Moj problem je u tome što sam se iskreno zaljubio. Devojka koju volim, neće ni da čuje za Crnu magiju, a sekti ne smem da priznam svoju slabost. Mislim da sada toliko ljudi poznajem, znam gde rade i koliko su moćni, da se plašim da izađem iz tog kola.
Pokušao sam Sunčici da objasnim da ne bi trebalo da se ubuduće viđamo, ali mi je ona rekla da me stvarno voli i da će ostati sa mnom ma šta mi se dešavalo. Nakon toga, u sekti se nekako pročulo da sam se ja zbližio sa Sunčicom i Crni Mag me je, posle jednog sastanka pozvao na stranu i rekao: "Ili ćeš je ti dobrovoljno žrtvovati đavolu, ili ćemo je mi na silu privesti. Biraj." Ostavljen mi je kratak rok. Ne znam.. Zaista ne znam šta da radim.
(nastaviće se)