Bolest posle

- U NOVEMBRU 1997. godine otišao sam na kurs transcendentalne meditacije (TM), na kome su sve ukupno bila samo tri polaznika. Prvog dana učitelj nam je održao predavanje u sobi u prizemlju o ofektima TM i o ostalim prednostima koje ta tehnika nudi - započinje svoju ispovest Miloš i nastavlja:

Već drugog dana bili smo u sobi i pričali smo o tehnici meditacije. Učitelj nam je objasnio da se ona bazira na kontemplaciji mantre. Taj zvuk koji proizvodi mantra - objasnio nam je učitelj - bitno utiče na naše psihičko stanje. On nam je rekao da sutra donesemo 44 marke, jabuku, pet cvetova, belu maramicu ili belo platno iste veličine. Onda sam popunio obrazac sa ličnim podacima, sa pitanjima o zdravlju, i na kraju saglasnost da nikom neću reći svoju mantru i neću podučavati druge TM-u. Pošto sam propustio da popunim upitnik o svom fizičkom zdravlju, a učitelj je insistirao da nešto napišem, ja sam upisao "zubobolja". Potom nam je rekao da sledećih četiri dana, posle inicijative, ne bi trebalo ni sa kim da razgovaramo.

MOLITVA NA HINDU JEZIKU

TAKO je već trećeg dana našeg poha|anja kursa TM-a došlo do inicijative, za koju nam je učitelj rekao da je to samo "ceremonija zahvalnosti". U sobi na spratu je bila slika guru Deva, koji je Maharišijev učitelj, stočić sa nekoliko bakrenih čašica i sličnih stvari. Posle nekoliko minuta razgovora o tehnici TM-a, učitelju smo dali stvari koje smo mu doneli. On je upalio tri mirisna štapića, dao nam da držimo po jedan cvet u ruci i okrenuo se ka stočiću, gde je nešto radio sa onim jabukama, cvećem i platnom, a mi smo, za sve to vreme, stajali iza njega. Onda je on čučnuo na belo platno (veličine, otprilike 1h1 metar), okrenut licem ka stočiću sa slikom i počeo da se klanja i peva oko pet minuta, verovatno na hindu jeziku, koga nisam razumeo, posle toga sam saznao da je to "pu|a" (vedska himna), molitva hinduističkim božanstvima. Nakon toga, učitelj je posebno svakom od nas rekao mantru. Moja mantra je bila AIMA.

Posle dobijanja mantre, započeli smo meditaciju, uz učiteljeve instrukcije. Zatim smo popunjavali obrasce u kojima je trebalo da iznesemo svoje utiske tokom meditacije i dobili smo zadatak da do sutra meditiramo onoliko dugo koliko imamo godina. Ja sam tada imao 22 godine, prema tome moja meditacija je trebalo da traje 22 minuta. A onda nam je učitelj dao po jedan cvet da stavimo u vazu kod kuće u sobi u kojoj spavamo, po jednu jabuku da pojedemo i belo platno da ostavimo u kući na nekom skrovitom mestu.

Sledećih tri dana su se dešavale gotovo iste stvari. Meditirali bi, uz učiteljevu asistenciju, popunjavali bi obrazac o svojim utiscima. Tačnije, najpre bismo slušali oko pola sata, zatvorenih očiju, muziku sa kasetofona koga je neko puštao u sobi ispod nas. Ta muzika se zvala "Gandharva veda" i interesantno je spomenuti da se pored uobičajene indijske muzike u pozadini mogao da čuje zvuk tihe bušilice, koja je, imao sam takav utisak, probijala rupu na mojoj glavi. Potom bismo meditirali, a učitelj bi na kraju šapnuo neku reč na hindu jeziku, za koju opet nisam znao šta znači.

LETENJE U - SNU

U NAREDNIH 20 dana meditiranja nisam primećivao neke značajne promene, s tim što sam tada, a i kasnije, vi|ao čak po desetak puta dnevno svetloplave tačke u vazduhu. Nisam sanjao, bio sam budan i otvorenih očiju, ali mi se to dešavalo. Interesantno je da sam tada osetio da su mi u prostoru izme|u očiju praznina i mekoća, ne znam kako bih to objasnio... Uglavnom, zapazio sam da je posledica toga bila da nisam mogao da se naljutim i razbesnim i to sam doživljavao kao dobru stranu praktikovanja TM-a. Ali, loša strana je bila to što sam osećao da mi je, posle inicijacije, neko strano telo u glavi.

Dakle, da ponovim, nakon dvadesetak dana meditacije ja sam se osećao blaženo i ispunjeno. Nikada u svom životu nisam pio, niti se drogirao, a ni zaljubljivao, ali moguće je da to stanje može da se poredi sa njihovim "blaženstvom" koje osećaju, s tim što sam ja bio ube|en da je kod mene to stanje dobro, jer je postignuto "prirodnim putem", tj. meditacijom. Ali već nakon tog perioda, osećaj "blaženstva" bi tek blesnuo na trenutak, a sve više sam upadao u bolesno stanje. Naime, već početkom decembra 1997. osećao sam opštu slabost organizma i dobio sam temperaturu. U to vreme sam i dalje čitao materijal u vezi sa meditacijom.

Najčudnija stvar koja mi se, 19. decembra 1997. godine, desila vezana je za san koji sam usnio i u kojem sam ja bio u našem predsoblju, ali je u njemu bilo još mnogo ljudi, pa sam odjednom postao svestan da je to san, ali nisam želeo da se probudim već da kontrolišem taj san. Dakle, pomislio sam da mogu da radim šta hoću, pa sam poželeo da letim i to sam, u snu, i uradio. Leteo sam sve dok se iznad mene nije pojavila bela svetlost i ja sam osetio kako upadam u nju, pa sam, možda i uplašen time, poželeo da se probudim, što sam i uradio.


SVET SAMO ILUZIJA

SVE u svemu, menjao se moj pogled na svet. Primera radi, počeo sam da verujem da je čovek sam na svetu (budističko ube|enje) i da ne treba da se plaši te samoće, jer je ovaj svet samo iluzija, san (hinduističko ube|enje) i kada to čovek spozna, doživljava prosvetljenje (TM)!

I kao što sam od ljudi u TM čuo, a iz knjiga pročitao, počeo sam da verujem da je naša svest mikrokosmos, a taj kosmos u meni i moje telo, pa i zemlja - su samo atomi makrokosmosa. Nastojao sam da sve u mojoj svesti podredim takvom načinu razmišljanja. Jer, još ranije sam primetio da dok ležim i spavam, meditacija traje sama od sebe.

Već početkom januara 1998. godine, počeo sam da doživljavam osećaj čiste svesti, koja se može opisati kao osećaj da nikada ne spavate nego ste uvek budni. Taj "trenutak večnosti" sam i ranije u svom životu doživljavao, ali sam ga se plašio, tj. nisam mogao da kontrolišem kada će se pojaviti to osećanje. Povremeno su mi se javljale slike i doga|aji iz prošlosti, ali i neke neobjašnjive slike i osećaji. Na primer, gledam televiziju, ali registrujem kako mi misli idu ubrzano, tj. istovremeno mislim i dobijam informacije u vezi sa tim mislima. A onda mi se, sredinom januara te godine, desilo da sanjam kako propadam (što sam i ranije sanjao), ali sam se ovoga puta u snu uspravio i u tom stanju ostao nekoliko sekundi, osećajući da sam JEDINI na svetu i onda sam se, snagom volje, na silu, vratio. U to vreme mi se dešavalo da verujem da znam šta znače neki simboli koje vidim. Osećao sam kako se moj um puni tim osećanjem znanja i samouverenosti.

Moja svest je trenutno ni na nebu ni na zemlji. Osećam se kao da sam u nekom me|uprostoru. Kada dodirnem stvari u stanu, osećam neki elektricitet. U srcu "osećam" sve zvukove, što izaziva ubrzano lupanje srca i jake bolove. Disanje mi je haotično. Pokušavam ovih dana da se hrabrim, tako što mislim pozitivno i ponavljam u sebi pozitivne rečenice. Mislim da se sa tim samo obmanjujem. Nije mi žao što sam do sada TM ostavio 500 i nešto maraka, samo kada bih mogao da se vratim u normalu, da budem ono što sam bio pre, da zaboravim sve što mi se, u me|uvremenu, dešavalo.

(KRAJ)

Piše: Biljana ĐURĆEVIĆ-STOJAKOVIĆ