Boing pao i nestao

PRIPREMIO: Goran ČVOROVIĆ



PIŠUĆI o "kontradiktornostima zvanične verzije" pada aviona na Pentagon 11. septembra prošle godine, Tjeri Mejsan, autor knjige "Strašna laž", između ostalog ističe:

"Kada ga je 13. septembra ispitivala komisija Senata za vojna pitanja, šef međuarmijskog generalštaba Ričard Majers nije bio u stanju da iznese mere koje su preduzete da bi se presreo "boing". Iz ovog živog razgovora sa najvišim vojnim zvaničnicima, parlamentarci su zaključili da nikakva akcija presretanja nije preduzeta. Ali, može li se verovati da je armija SAD ostala pasivna tokom atentata?"

Za ove navode Mejsan nudi adrese internet-stranica na kojima mogu da se provere.

Verziju "Komande severnoameričke avio-odbrane" (NORAD), objavljenu dan kasnije "da bi se izbegli katastrofalni efekti ovog razgovora" - u kojoj se između ostalog kaže da su dva lovca F16 iz baze Lengli poslati odmah čim je general Majers u 9.24 saznao za skretanje putničkog aviona s linije, ali da su ga "tražili u vazduhu, pošto su mislili da će izvesti još jedan atentat u Njujorku" i da ga je "sasvim slučajno, ali kasno, primetio tek jedan vojni transportni avion koji je poleteo iz predsedničke baze Sent Endrju" - Tjeri Mejsan ne smatra verodostojnijom:

"Možemo li da poverujemo da je vojni radarski sistem SAD bio nesposoban da lokalizuje jedan "boing" u zoni od nekoliko desetina kilometara? I da jedan veliki putnički avion može da zavara trag silnim lovcima F16 koji su mu krenuli u susret?"

Čak i uz pretpostavku da je to istina, autor knjige "Strašna laž" ističe neverovatnom verziju da se avion približio Pentagonu, naglašavajući da su "mere bezbednosti koje štite ministarstvo odbrane, kao i Belu kuću u potpunosti iznova osmišljene nakon serije incidenata 1994. godine, naročito posle sletanja malog aviona, cesne 150L, na travnjak Bele kuće".

"Zna se, takođe, da se ovaj vazdušni prostor kontroliše iz predsedničke baze Sent Endrju, u kojoj su u pripravnosti stacionirana dva borbena eskadrona: 113 "Fighter NJing" vazdušne armije i 321. "Fighter Attack" marinaca, u čijem sastavu su izvanredni F-16 i F-A-18, koji nikako nisu mogli da dozvole približavanje boinga."

Uništen prvi presten

MEJSAN se naročito bavi "poslednjom fazom" ovog atentata, odnosno udarom aviona u zgradu Pentagona.

"Da bi prouzrokovao što veću štetu, "boing" je trebalo da pikira na krov Pentagona, što je bilo i najlakše. Teroristi su, suprotno, odabrali da udare na fasadu, iako je njena visina samo 24 metra."

Nadovezuje se sledeća sumnja:

"Avion se iznenada približio zemlji, kao da će da aterira. Ostajući u horizontalnom položaju, spustio se gotovo vertikalno, ne oštetivši stubove osvetljenja autoputa koji se graniči sa parkingom Pentagona, ni udarom, ni vazduhom koji je potisnut njegovim prolaskom."

Posebno je zanimljiva opservacija o "visini udara":

"Iako je visok 13 metara, što je, otprilike, jednako visini tri sprata, "boing" je probio fasadu zgrade samo u visini prizemlja i prvog sprata."

Ni "trap sa točkovima, koji se sam izbacuje pri malim visinama", ne uklapa se, po Mejsanu, u zvaničnu verziju, jer je, u odnosu na nivo udara aviona u zgradu, "morao da bude otkinut".

Mejsan posebno ističe da, prema prikazanoj fotografiji, "nisu oštećeni ni fantastični travnjak u prvom planu, ni zid, ni parking, ni helikopter".

"I pored svoje težine (nekoliko stotina tona) i brzine (između 400 i 700 kilometara na sat), avion je uništio samo prvi prsten zgrade."

U daljoj analizi nudi grafički prikaz:

"Ako unesemo formu aviona u satelitsku fotografiju (oštećenog Pentagona, prim.) zaključićemo da je samo nos boinga ušao u zgradu. Trup i krila su ostali spolja. Avion se zaustavio, a da krila nisu udarila u fasadu. Nijedan trag udara nije vidljiv, osim vrha "boinga". Trebalo bi, dakle, da vidimo krila i trup napolju, na travi."

Ako nos i krila aviona mogu da izgore, "trup može da se uporedi sa karoserijom automobila i kamiona, pa bi posle požara ostala ugljenisana olupina", ističe Mejsan.

On, međutim, ukazuje da na "fotografiji "Asošijeted presa" (na koricama knjige) nema aviona".

Vatrogasci na distanci

"A FOTOGRAFIJA je snimljena prvih minuta: vatrogasni kamioni su stigli, ali još nisu raspoređeni, dok se gornji spratovi još nisu urušili."

Autor knjige, koja izaziva veliku znatiželju u Francuskoj, ističe da su vatrogasci držani dalje od epicentra atentata i da su njemu mogli da priđu samo specijalizovane ekipe. Uopšte, kaže da je prilaz bio omogućen samo zvaničnicima, dok je "na odstojanju držana i štampa".

U duhu podnaslova knjige, "Nijedan avion se nije srušio na Pentagon", Mejsan dalje piše:

"Iako su zvaničnici, parlamentarci i vojnici videli pad aviona, niko nije video ni najmanji deo letilice, čak ni trap sa točkovima: postoje samo neidentifikovani delovi metala. Čak ni kamere za video-osmatranje Pentagona nisu primetile "boing", ni u jednom trenutku i pod bilo kojim uglom!"

Tjeri Mejsan izvodi "scenario":

"Skrenuti "boing" je zavarao lovce F16 i prošao radarski sistem protivazdušne odbrane Vašingtona. Aterirao je vertikalno na parking Pentagona, sve ostajući horizontalno. Zabio je samo nos u zgradu i zaustavio se pre nego što su se usekla krila. NJegov trup se odmah raspao, a gorivo, koje se nalazilo u krilima, gorelo je samo koliko je bilo potrebno da se izazove požar u zgradi i zatim se pretvorilo u baru koja se pomerila na mesto gde se pretpostavlja da se nalazio nos aviona." (Mejsan prethodno citira vatrogasnog kapetana Eda Plaugera, čija je ekipa gasla Pentagon, ali nije mogla da se približi mestu udara. Na pitanje, šta je bilo sa gorivom iz aviona, Plauger odgovara: "Postoji jedna bara tačno na mestu gde mislimo da je bio nos aviona.")

Uz "respekt očevidaca, oficira i parlamentaraca", Mejsan ističe da je "nemoguće progutati jednu takvu budalaštinu" i poručuje da "svojstvo svedoka samo podvlači važnost sredstava koje je armija SAD uposlila da bi iskrivila istinu".

Mejsanova rekapitulacija prvog poglavlja glasi:

"Zvanična verzija je propaganda. Ostaje činjenica da je 125 osoba poginulo u Pentagonu i da je avion koji je prevozio 64 putnika nestao. Šta je uzrok eksplozije koja je pogodila Pentagon? Šta se dogodilo sa letom 77 "Ameriken erlajnsa"? Da li su njegovi putnici mrtvi? Ako jesu, ko ih je ubio i zašto? Ako nisu, gde su? Toliko pitanja na koje američka administracija mora da odgovori."

Šta kaže Vesli Klark

- AKO je Bušova administracija falsifikovala atentat u Pentagonu da bi maskirala unutrašnje probleme, nije li takođe sakrila izvesne elemente atentata koji su se dogodili u Svetskom trgovinskom centru? - pita se Mejsan.

O "unutrašnjim problemima" Mejsan još kaže da je "dan posle atentanta general Vesli Klark, bivši komandant NATO snaga tokom rata na Kosovu", za Si-En-En izjavio:

"Izvesno vreme smo u toku da je određena grupa planirala napad na Pentagon. Naravno, nismo dovoljno znali da bismo reagovali."

Mejsan to komentariše:

"Ova enigmatična potvrda ne pravi nikakvu vezu sa spoljnim agresorom, već sa pretnjama koje su izgovorile milicije ekstremne desnice protiv Pentagona. Na osnovu nje se vide tajni sukobi koji cepaju vladajuću klasu Sjedinjenih Država."


Zvanična verzija

"SLUČAJ (?) je hteo da avion probije deo Pentagona koji je bio u renoviranju. Završavalo se uređivanje potpuno novog komandnog centra marinaca. Mnoge kancelarije su bile prazne, u nekima su se nalazili samo civili koji su izvršavali radove. To objašnjava da su žrtve uglavnom bile civili i da se među njima nalazi samo jedan general", prenosi Mejsan zvančnu verziju događaja i komentariše:
"Ovi elementi su malo verovatni. Ostali deo zvanične verzije je praktično nemoguć."

(NASTAVIĆE SE)