Enigma zvana Bin Laden

Piše: Goran Čvorović

JEDANAEST poglavlja Mejsanove knjige raspoređeno je u tri dela. Drugi deo francuski novinar je naslovio "Smrt demokratije u Americi". U njemu se bavi pripremama SAD za "rat protiv terorizma". Mejsan između ostalog kaže da je bivši ambasador Pakistana u Parizu Niaz Naik, koji je prisustvovao propalim pregovorima u julu 2001. godine u Berlinu o budućnosti Avganistana, preneo izjavu Amerikanaca da će osvojiti Avganistan sredinom oktobra i srušiti talibanski režim.

Početkom septembra, "pod pokrićem godišnjih manevara, Velika Britanija u Omanskom moru, uz pakistansku obalu, raspoređuje najveće snage od Malvinskog rata", dok je "NATO povodom manevara u Egiptu prebacio četiri hiljade vojnika u region", takođe pre atentata.

Francuski novinar takođe kaže da je američki međuarmijski generalštab 2001. godine odustao od druge planirane junske verzije "programa ratnih simulacija", što su "oficiri prokomentarisali kao znak direktnog prelaska na akciju".

Mejsan ističe izuzetno religijski karakter Bušovog obraćanja naciji povodom atentata.

"Manipulišući religijskim osećanjima, američka vlada je ujedno učinila svetim i žrtve atentata i svoju verziju događaja. Ubuduće, u celom svetu, svako protivljenje zvaničnoj verziji doživeće se kao svetogrđe", kaže Mejsan, uz napomenu da "ne postoji istorijski presedan da je neki američki predsednik objavio ratnu deklaraciju u jednoj katedrali".

Mejsan se zatim bavi merama koje su "savezne vlasti preduzele da bi obezbedile tajnost istrage". On između ostalog ističe da je "predsednik Buš kršeći ustav zabranio mnogobrojnim članovima svog kabineta da ubuduće dostavljaju informacije parlamentarcima", piše da je FBI zaplenila petosatnu amatersku video-kasetu o udesu i autorima vratila "samo šest minuta", ali navodi i mnoge druge primere, kao što je, na primer, da je "FBI tražila od zaposlenih u preduzeću "Odigo" da ne komuniciraju sa štampom", iako "bi bilo baš zanimljivo saznati punu sadržinu poruke", koju su dobili pred rušenje kula. Novinari nisu mogli da kontaktiraju ni sa pilotima, ni sa osobljem baza u Barksdejlu i Ofutu...

ŠTA JE - PATRIOT

"UDRUŽENJE američkih advokata... saopštilo je da će izbrisati sa liste sve sudije koji pokrenu proceduru u ime porodica žrtava. Ova zabrana je izrečena za period od šest meseci, kada mnogobrojne ekspertize više neće biti moguće."

Mejsan piše i o razgovoru u Beloj kući 10. oktobra kada je nacionalni savetnik za bezbednost Kondoliza Rajs pozvala direktore velikih televizijskih kanala "i podsetila ih na osećaj odgovornosti". Francuski novinar posebnu pažnju posvećuje usvojenom zakonu čije skraćenice glase PATRIOT, koji praktično daje odrešene ruke američkim vlastima u domenu zakonodavstva.

Analizirajući mnoge restrikcije koje su uvedene u komunikaciji, Mejsan postavlja pitanje: "Ukoliko su neprijatelji bednici sakriveni u avganistanskim pećinama, zašto se onda strahuje od razgovora među kolegama u Pentagonu?"

Treći, i poslednji deo knjige, naslovljen "Imperija napada", bavi se Bin Ladenom, njegovim radom za CIA i finansijskim aspektima cele afere.

On citira delove intervjua Miltona Birdena, bivšeg šefa CIA za Sudan osamdesetih i "glavnog odgovornog za tajne operacije u Avganistanu" koji izražava skepticizam rečima: "Ekstremno pojednostaviti i izvući vezu između Osame bin Ladena i svih terorističkih atentata u deceniji koja je prošla je vređanje većine Amerikanaca." Ali, "šou mora da se nastavi", kaže Mejsan, "i SAD optužuju Bin Ladena da je organizovao atentate 11. septembra." On ističe da dokazi o Bin Ladenovoj umešanosti "nikad nisu javno objavljeni".

Analizirajući video-kasetu na kojoj se Bin Laden obraća javnosti, koju je Pentagon emitovao 13. decembra 2001. godine, Mejsan kaže da je "Osama bin Laden u svim tačkama potvrdio zvaničnu verziju, za koju znamo da je veoma daleko od stvarnosti".

"Ne samo da je Bin Laden dao kredibilitet bajki o rušenju kula od posledica zapaljenog goriva, o timovima kamikaza, pa čak i o avionskom udaru na Pentagon, već se pobrinuo i da porekne očigledno. Video-traka se završava komentarom: "Amerikanci su se prestrašili i mislili da se radi o državnom udaru"."

Mejsan zbog toga postavlja pitanje da li je "Bin Laden zaista prekinuo da radi za CIA?".

"Kako ne videti da je legenda Osame bin Ladena pokriće koje je fabrikovala CIA?", kaže autor i navodi podatke na osnovu kojih zaključuje da je za "CIA najmanje radio do 1998. godine".

Mejsan kaže da je "CIA nastavila da koristi usluge Osame bin Ladena protiv ruskog uticaja, kao što je to bilo i protiv Sovjeta". "Ne menja se ekipa koja pobeđuje", piše, i ističe da je "arapska legija Al kaide korišćena 1999. godine da bi se podržali kosovski pobunjenici protiv diktature Beograda", kao i da je bila "operativna u Čečeniji najmanje do novembra 2001. godine".

STARE VEZE

"VEZE između CIA i Bin Ladena nisu prekinute 1998. godine. Teško bolestan, on se od 4. do 14. jula 2001. lečio u američkoj bolnici u Dubajiu", piše Mejsan i citira francuski "Figaro" koji kaže da su ga "tokom boravka u bolnici posetili članovi njegove porodice, zvaničnici Sudana i Emirata", a da je "tokom istog boravka, lokalni predstavnik CIA, kojeg mnogo ljudi poznaje u Dubajiu, viđen kako uzima glavni lift da bi došao u sobu Osame bin Ladena". Citira i Si-Bi-Es koji je javio da se "u noći koja je prethodila terorističkim napadima 11. septembra, Bin Laden nalazio u Pakistanu, i da je "diskretno ušao u vojnu bolnicu u Revalpindi da bi mu bila izvršena dijaliza".

Mejsan iznosi mnoge druge zanimljive podatke. Među njima je i informacija da Salah Idris - koji je zajedno sa Bin Ladenom, držao laboratoriju u Al Šifi u Sudanu i koju su Amerikanci bombardovali 1998. godine u znak odmazde zbog podmetnutih bombi u Dar el Salamu i Najrobiju - danas drži 75 odsto "IES Digital Sistemsa" i 20 odsto "Proteka". "A "IES Digital Sistems" trenutno obezbeđuje video nadgledanje britanskih vojnih i vladinih centara, dok "Protek" osigurava bezbednost jedanaest britanskih nuklearnih centrala", otkriva neverovatne podatke Tjeri Mejsan.

Što se tiče predvodnika kamikaza Mohameda Ate, za njega Mejsan kaže da je bio agent tajne pakistanske obaveštajne službe ISI "koja se uvek smatrala kao ispostava CIA" i navodi podatak da je direktor agencije ISI na Atin američki račun u julu 2001. godine "uplatio sto hiljada dolara".

Dve svakako najzanimljivije teme u preostalom delu knjige tiču se odnosa između porodica Buš i Bin Laden, kao i unutrašnjih američkih razloga koje Mejsan navodi kao mogući inicijalni trenutak atentata.

"S jedne strane, Osama bin Laden nije neprijatelj, već agent SAD; s druge, nikada nije prekidao vezu sa svojom porodicom koja je glavni komercijalni partner porodice Buš", kaže Mejsan i za to nudi mnogobrojne navode. On se ovim pitanjem naročito bavio na svojoj internet-stranici "www.reseauvoltaire.net" u izdanju od 16. oktobra 2001. godine.

(NASTAVIĆE SE)