Šarping video užasa

Piše: Jirgen Elzeser

"DA li je snaga reči veća od moći slike? Šta mi možemo rečima da postignemo protiv dezinformacije i propagande, koju sprovodi Jugoslavija?" Ovim pitanjem se bavio nemački ministar odbrane nakon što su prve slike "kolateralne štete" NATO bombardovanja šokirale i zapadnu javnost - za njega to nije bilo ništa drugo osim "dezinformacije i propagande, koju sprovodi Jugoslavija". On odlučuje, da se od sada pojačano koristi slikama ili barem metaforama.


Aprila 16. 1999. jedan dan nakon stravičnog napada NATO na kolonu albanskih izbeglica kod Đakovice u kome je poginulo 70 osoba, Šarping prvi put primenjuje svoju novu taktiku. Na jednoj konferenciji za novinare skrenuo je pažnju "da jedan normalan ljudski mozak izuzetno teško može da izdrži sve ono što stiže u izveštajima sa Kosova". Sledi jedna od najodvratnijih priča strave i užasa: "Kada se na primer, priča, kako je ubijenoj trudnici izvađen fetus iz stomaka da bi se ispekao i ponovo vratio u rasporenu utrobu, kada se čuje da se sistematski odsecaju glave i udovi, kada se čuje da se odrubljenim glavama ponekad igra fudbal, onda možete da zamislite da se nekome od toga prevrće stomak."

Tri dana kasnije na jednoj konferenciji za novinare, Šarping ponovo priča o "trudnicama sa razrezanim stomacima i mrtvim, nerođenim bebama, koje su iščupane iz tela ubijenih majki". Šarping istovremeno najavljuje:

A TOG MESTA NEMA

"MI ćemo to, kao što sam i rekao, u prikladnom obliku dati i napismeno." Ali čudno: u pismenom biltenu, koji je istog dana Ministarstvo odbrane podelilo novinarima, nedostaju citirane priče strave i užasa.

U Šarpingovom ratnom dnevniku se u unosu od 19. aprila 1999. doduše nalaze izveštaji o "ženama sa rasečenim stomacima i mrtvim, nerođenim bebama, koje su iščupane iz stomaka", ali oni nisu viđeni "u blizini prištinske pošte" - kako je tog dana rečeno na konferenciji za novinare, već "kod mesta Drenica" - takvog mesta međutim po podacima OEBS, nema na Kosovu. O ispečenim fetusima se u knjizi ne govori, što je najverovatnije zasluga blagonaklonog lektora.

Šarpingove priče bude sećanja na poslanika Hrišćansko-demokratske unije Štefana Švarca. On je u jednoj raspravi Bundestaga u januaru 1993. govorio o "srpskim potomcima Mengelea", koji su Muslimankama usađivali pseće fetuse. "Švarc je najavio video-trake, koje bi potvrdile njegove tvrdnje... Godinu dana kasnije je priznao da je svojoj vernoj publici obećao malo previše."

Ministar odbrane je stalno koristio slike seksualnog nasilja. Tako je 25. maja 1999. u svom dnevniku zapisao: "Stigao nam je jedan izveštaj od UNFPA. U toj studiji se obrađuju strašni seksualni zločini srpskih vojnika nad kosovskim Albankama." Kako Šarping manipuliše informacijama i krivotvori ih, lepo se vidi iz njegovog dnevničkog zapisa od 6. maja 1999:

"Izveštaj Hjuman rajts voča dokumentuje namerno i sistematsko uništavanje ljudi, njihovog dostojanstva i identiteta. Silovane žene izbeglice, čitao sam, koristile su nakon silovanja jednu vrstu pomoćnog jezika, kako ne bi morale da govore o tim ponižavajućim doživljajima. Samo silovanje je već odvratna surovost, ali kada se žene siluju pred očevicima, recimo pred svojom decom, onda se ta surovost povećava do neslućenih visina i ima velike posledice za opstanak tradicionalne albanske porodice. Slične izveštaje imaju i UNICEF ili Medika mondiale.

OPTUŽBE BEZ POKRIĆA

MI ne znamo, koji je izveštaj Hjuman rajts voča ministar odbrane čitao maja 1999. Dosije, koji je ova organizacija o ljudskim pravima izdala 2000. godine, upućuje na potpuno suprotne zaključke od Šarpingovih. Posle 700 intervjua sa kosovskim Albankama, koji su vođeni između marta i septembra 1999. napisano je: "Hjuman rajts voč je sveukupno sakupio verodostojne dokaze za 96 slučajeva seksualnih prestupa... Ovih 96 slučajeva uključuje i izveštaje o silovanjima, koje su prikupile druge nevladine organizacije... U šest tih slučajeva Hjuman rajts voču je bilo omogućeno da iscrpno ispita žrtve." Po tome, 90 ostalih slučajeva nisu prijavile same žrtve, već svedokinje, tj. svedoci

Dalje se o 96 registrovanih slučajeva kaže sledeće: "Moguće je da su lokalne ili međunarodne organizacije neke od tih slučajeva dvostruko nabrojale. Ovaj izveštaj i naglašava da je stvarni broj silovanja "najverovatnije mnogo veći" od ovih 96 slučajeva, jer kosovsko-albanske žrtve nisu želele da pričaju o svojim lošim doživljajima. Ali dalje se i nedvosmisleno kaže: "Istovremeno mora da se konstatuje, da Hjuman rajts voč ne može da potvrdi tvrdnje o postojanju logora za silovanje, što su tokom rata prezentovale vlade SAD i Velike Britanije."

Naravno da medijima nije bio potreban Šarping da bi znali, kako parola "seks sels" važi i kod demonizacije Srba. List "Tagescajtung" je znao veoma brzo, šta to povećava tiraže: "Sve je više izveštaja da srpski vojnici siluju Albanke sa Kosova... Kaže se i da Srbi ovog puta ostvaruju svoje pretnje i ubijaju žene nakon silovanja, kako ove ne bi mogle da svedoče."

IZJAVA DR MUNCA

GINEKOLOG Monika Hauzer bila je glavni svedok nakon poseta albanskim izbegličkim kampovima. Da li su Albanke sa Kosova prošle kroz "situaciju holokausta", želeo je da sazna list "Taz". Smatram da kada jednom saznamo celu istinu, nećemo moći da shvatimo, kroz šta su sve prošle te žene. Za žene sa Kosova to je još teže, jer su deset godina potiskivane. Još jednom "Taz": "Da li se zbog toga može govoriti o holokaustu?" Hauzerova: "Holokaust? Nekad ta reč ne opisuje više ono što su ljudi doživeli".

Za razliku od Monike Hauzer, nemački lekar Rihard Munc nije samo u kratkoj viziti obišao izbeglice, već se mesecima brinuo o njima. On je i posle završetka rata radio u najvećem izbegličkom kampu za kosovske Albance, u Stenkovcu, Makedonija. U listu "Velt" govorio je o ignoranciji zapadnih medija prema onome, što je on doživeo:

"Postojalo je skoro konstantno pitanje, šta radimo sa silovanim ženama, da li vršimo abortuse ili slično. Naš odgovor je bio jednostavan: sve ovo vreme, za koje smo ovde, nismo imali nijedan slučaj silovane žene. A zaduženi smo za ukupno 60.000 izbeglica, za Stenkovac 1 i 2, kao i još dva manja kampa. Pre našeg dolaska smo i mi razmišljali, a sve zbog glasina o silovanjima, kako da postupimo, ali taj slučaj nije nastupio u stvarnosti. Mi nismo videli nijednu silovanu ženu, što naravno ne mora da znači da ih nije bilo."

(NASTAVIĆE SE)