Tačiju mesto u Hagu

PIŠE: JIRGEN ELZESER

USPEŠNI bilans međunarodnog protektorata demantuju izjave nemačkih policajaca, koji su u službi na Kosovu. "Godinu dana nakon vazdušnih napada NATO na Jugoslaviju, na Kosovu cveta organizovani krimnal. Bivši borci OVK trguju drogom, ljudima i bave se “reketiranjem”. UN su bespomoćne i blokiraju svoju sopstvenu istragu", preneli su novinari lista "Hamburger abendblat" iskustva nemačkih policajaca.

Za policajca UNMIK Miniha, Kosovo je "plodno tlo za organizovani kriminal". "Ubice na Kosovu izlaze iz zatvora najkasnije za 72 sata, jer kapaciteti zatvora nisu dovoljno veliki, ili, jer se sudije ne usuđuju da izreknu kazne. Granice ka Albaniji su otvorene... Falsifikovani novac. Trgovina oružjem. Makroi prodaju trinaestogodišnju decu vozačima kamiona, sve više devojčica nestaje, 40 procenata heroina namenjenog Evropi i SAD se valja na Kosovu, procenjuju stručnjaci. Veliki udeo u svemu tome ima i OVK, smatra policajac Minih: "Kosovski zaštitni korpus je samo druga reč za mafiju".

ZATVOREN DOSIJE

"AKO ne platiš, preti ti se smrću", opisao je Ralf Dokenfus iz kriminalističkog odeljenja policije u Kilu posao sa reketiranjem. Za njega je naročito deprimirajuće što su vrhovi UN-vlasti i KFOR, Francuz Bernar Kušner i (tada) nemački general Klaus Rajhard štitili reketašku mafiju oko Hašima Tačija. "Dokenfus se sa kolegama pozabavio i samoproklamovanim OVK-gradonačelnicima u regionu Prizrena. Kosovari su "zvaničnim" dekretima želeli da proteraju Bošnjake i Srbe iz svojih kuća i prodavnica. "To je sve bilo u okviru etničkih čišćenja", izjavio je Dokenfus. Sve se više toga skupljalo: ilegalne naplate za građevinske dozvole, ilegalna preimenovanja sela i ulica.

Kada je istraga naišla na Tačijev službeni glasnik, postalo je jasno, sa kojom sistematičnošću postupa OVK. Tači je na 38 stranica predstavio tekst zakona, koji reguliše sve, od poreza, preko komunalnih usluga, do nacionalnosti - ne obazirući se na UN, kao navodni autoritet u Pokrajini. Policajci su ovaj materijal pretvorili u jedan "poverljiv izveštaj" i predložili su u decembru 1999. sprovođenje istovremene racije u svim opštinama prizrenskog regiona.

"Ovaj dosije je otišao čak do vrha", rekao je jedan islednik. Sve do Bernara Kušnera u Prištini. "Nije potrajalo ni nedelju dana, kad je Kušner usmeno saopštio da se ovaj dosije zatvara", rekao je policajac UNMIK. U kućnom pretresu kod Tačijevog brata u januaru 2000. ipak su pronađeni konkretni dokazi - oduzeto je ilegalno oružje i pronađeno milion maraka u kešu. Kušner se potrudio da se novac vrati, UNMIK i KFOR su se ljubazno izvinili zbog pretresa. Minih slikovito prikazuje moć OVK-bosa: "Od svake šnicle, koju ja ovde pojedem, Tači dobija 50 pfeninga".

LIKVIDACIJE SVOJIH

NIJE preterano, ako se kaže da se na Kosovu odvija 40 procenata trgovine heroinom, koji ide ka Zapadnoj Evropi i u SAD, ako se ima u vidu dosije, kojim je BND raspolagao još pre rata, a sve u vezi sa trgovinom drogama, koju vrši OVK: "Albanska mafija rukovodi trgovinom heroinom, koji se koristi i kao trampa za oružje, a sve to iz svojih centara u Albaniji, Makedoniji i, pre svega, u srpskoj pokrajini Kosovo... Muslimanski Albanci iz Kosova koriste svoje veze širom sveta kako bi svojim ilegalnim poslovima finansirali svoje svakodnevne potrebe, svoje separatističke aktivnosti - na primer, kupovinu oružja - ili bekstvo iz zemlje. Pri tome je krijumčarenje heroina u Zapadnu Evropu, postao jedan od izvora prihoda."

Pored trgovine drogama važnu ulogu u pribavljanju novca za OVK igra i tzv. seksualni kriminal . "Špigel" je krajem februara 2000. pisao: "Po podacima Centra za mir i toleranciju, oko stotinu albanskih devojčica i mladih devojaka oteto je u regionu Prištine za samo mesec dana." Da li možete da zamislite da se u Hamburgu ili Berlinu, koji imaju približno isto onoliko stanovnika kao i prištinska regija, za samo četiri nedelje otme 100 devojaka, a da se to u većini medija spomene samo onako usput? Umesto nasilne prostitucije, trebalo bi govoriti o seksualnom ropstvu - žrtve u najmanjem broju slučajeva dobijaju neku nadoknadu.

U šta se to NATO upustio sarađujući sa OVK, moglo je da se pročita i u zapadnim novinama, ubrzo nakon stacioniranja snaga. Krajem juna 1999. stručnjak za Balkan Kris Hedžis izjavio je "NJujork tajmsu": "Glavni komandanti OVK... ubijaju, hapse i čiste svoje redove, kako bi zaplašili potencijalne rivale, kažu sadašnji i bivši komandanti pobunjeničke armije i neke zapadne diplomate. Kako se izveštava, kampanjom, u kojoj je ubijeno sigurno više od šest komandanata, dirigovao je Hašim Tači i dojica njegovih potporučnika, Azem Šila i DŽavit Haliti." Jedan bivši oficir OVK potvrdio je da su dve egzekucije izvršene nakon početka rata u aprilu 1999. a da je krivica pripisana Srbima.

APLAUZI LINČOVANJU

MEĐUNARODNI tribunal za ratne zločine u Hagu, uprkos ovim izjavama, do objavljivanja ove knjige nije podigao optužnicu protiv Tačija, niti je poveo bilo kakvu istragu. Bilo bi najverovatnije i suviše nezgodno za Zapad, da se baš onaj čovek, koji je tek uz pomoć Volfganga Petriča i Medlen Olbrajt u Rambujeu, postao cenjeni pregovarač, nađe na optužnicama odmah pored Miloševića i Karadžića.

29. novembra 1999. u Prištini je ubijen Dragoslav Bašić, njegova žena i tašta su teško povređene. Profesor Bašić predavao je ranije na kalifornijskom unvierzitetu Berkli, a nedavno je dobio ponudu da se vrati. "Jedan albanski akademik potvrdio je da Bašić pre i tokom NATO-bombardovanja nije bio umešan u ubistva, paljenja i pljačke". "NJujork tajms" je pisao: "U nedelju uveče Bašićevi su otišli u Prištinu do gospođe Jovanović (tašte, J.E.), kako bi je vratili kući. Gospođa Jovanović je bila pretučena kada su krajem avgusta u njen stan upali tinejdžeri. I pored toga ona je i dalje živela sama. Ali ovaj nedeljni praznik, pri kome je na stotine Albanaca proslavljalo Dan zastave, palilo petarde i pucalo u vazduh, ipak je uplašio gospođu Jovanović. "U gradu je bilo izuzetno mnogo ljudi", priča Tomislav Bašić (sin J.E.)...

"Na jednoj raskrsnici smo morali da se zaustavimo. LJudi su došli do automobila i opkolili ga. Tražili su neka dokumenta. Mama i tata su pokušali da pričaju engleski, jer srpski u Prištini nije dozvoljen, ali neko iz bande je saznao da smo Srbi... Ubili su ga kao psa na ulici". Uplašene žene su dalje zlostavljane, stavljane su im petarde u usta. Na kraju su teško povređene prebačene u bolnicu - sigurnosti radi ne u prištinsku, već u nišku, s druge strane pokrajinske granice.

Britanski vojnici KFOR opisali su raspoloženje rulje. "Mirovnjaci su otišli na lice mesta i probili sebi put kroz gomilu Albanaca, koji su uzvikivali anti-srpske parole i stajali u poklukrugu oko zapaljenog automobila. Vojnici su odgurali gomilu, kako bi lekari došli do Bašića, njegove žene i njene majke... Neki su se popeli na ogradu kako bi bolje videli. Mnogi su aplaudirali. Bilo je to kao na utakmici, rekao je jedan vojnik."

(NASTAVIĆE SE)