Tuga ubi Tanasija

PIŠU: Dragana Zečević i Milena Marković

Srce Tanasija Krstića iz Rečana kod Suve Reke prepuklo od bola za sinovima Miodragom i Milovanom. Majka Slobodanka se ne miri sa zlom sudbinom, ali na pitanje gde su joj sinovi komšija Albanac veli: “Ode glava ako ti šta kažem”

PRIZRENSKA bolnica, leto 1988. godine. Pod šifrom “hitno”, na Interno odeljenje primljen Miodrag Krstić, iz Rečana kod Suve Reke. Korak do šloga! Iz Prizrena hitan uput za Beograd.

Dve sedmice posle... Miodrag iz Beograda zove brata Milovana, u Rečane:

- Lekari kažu, dobro sam. Mogu da idem kući, dođi po mene.

Milovan Krstić, sa bratom od tetke Slobodanom Mitrovićem, istog dana polazi iz Rečana, po brata “golfom”. Dirljiv susret braće posle Miodragovog smirivanja pritiska, pa noćenje kod sestre Zlatane u Beogradu.

Jutro u Rečanima, 24. juna 1998. Braća se u raspoloženju vraćaju kući. Čekaju ih supruga i deca. Miodraga - Jasmina i četvoro mališana: Vladimir 15, Verica 9, Vesna 7 i Draginja dve godine. Milovana čeka Danijela i dve ćerke - Silvana (3) i Tijana. Ni godinu dana nije imala. Otac Tanasije na kapiji čeka sinove. Majka Slobodanka postavila sto...

NEMOJTE IH VIŠE TRAŽITI

I MITROVIĆI čekaju sina Slobodana. Dan odmiče, Krstići čekaju. Mitrovići čekaju. Bliži se noć. Zove sestra Zlatana iz Beograda, pita jesu li joj braća stigla.

- Nema ih, Zlatana, kćeri. Što ih nema - govori otac Tanasije. Noć u Rečanima. Nema sna u kući Krstića i Mitrovića.

- Kako ih nema, javili su mi se iz Kruševca. Ma, stići će oni - teši Zlatana roditelje. - Možda je auto zakazao.

Pred zoru, 25. juna, Tanasije odlazi u stanicu milicije da pita za sinove. Odgovor i sumnja... Svi su videli Krstića u odlasku, u povratku niko. Sati kao vekovi. Istog dana, po podne Tanasijev brat Miroslav uputio se kod komšije Albanca. On je Miodragov prijatelj iz detinjstva. Mora nešto da zna.

- Ne brinite, sva trojica su kod nas, živi su i zdravi, vratićemo ih - odgovorio je.

Šok za Krstiće! U kuću se slili Rečani. Tišina pritisla kao olovo. Srbi na nogama. Eto komšije Albanca. Obraća se domaćinu:

- Za tri dana Tanasije, sinovi će ti biti oslobođeni - kazao je.

- Da su kod nas već bi bili kod kuće. Nažalost, zarobili su ih ljudi iz drugog sela..

Rečane 1998. Četrdeset i pet srpskih i 200 albanskih domaćinstava. Lepo se živelo...

Sutradan, 26. juna Slobodanka i Tanasije odlaze kod poznanika u susednu Dubravu. U kući Miodragovog prijatelja dvadesetak pripadnika OVK ručaju. Sve rodbina. Krstića ljubazno pozdravljaju na albanskom i brzo se udaljavaju. Slobodanka je primetila - neki su krili poglede.

- Kad-tad, deca će biti sa vama - uveravao je Miodragov prijatelj Albanac. - Izvukao bih ih, ali sada ne mogu. Tanasije, čoveče, pobiće mi porodicu, ako bilo šta pokušam.

Krstići su verovali. Na odlasku čuli su i ovo:

- Tanasije (...) nemojte više da dolazite. Ni ja ne smem kod vas. Jedan naš čovek je mrtav. Pokušao je da vam pomogne.

ŠTA KAŽE ISMET

DANI su prolazili. Sukobi na Kosmetu su se zaoštravali. Od Miodraga, Milovana i Slobodana ni traga. Tanasije i Slobodanka spremaju snahe i decu i prate ih na sigurno. Oni ostaju, pa opet čekaju sinove. Slobodanku, jednom, u bašti zatiče Albanka iz komšiluka. Uznemirena. Moli je da se zakune u decu, da je neće odati.

- Vidim, patiš Slobodanke - rekla je. - Da znaš deca su ti živa, u školi su u Mileševu. O tome zna naš Ismet, ovaj što u selu ima prodavnicu. On može da pomogne. Idi do njega, ali noću. Nemoj danju.

Slobodanka odlazi kod komšije.

- Ismete, reci gde su mi deca - zavapila je majka. - Reci, ako su nešto skrivila, nekog ubili... Oko da mi ne trepne neću ih više tražiti. Ako nisu, vratite mi ih, preklinjem vas. Bezgrešne tražiću ih dok sam živa, grešne neću.

- Ne dolazi, Slobodanke. Ne dolazi više. Ode glava ako ti šta kažem.

Na rastanku Ismet je viknuo:

- Živa su ti deca, eto.

Slobodanka:

- Znaš Ismete, kakvi smo mi ljudi. Znaš da je Jasmina (snaha Krstića, medicinska sestra) svima vama pomagala, decu vam lečila, majke vam lečila.

Od tada, mesecima niotkud odgovora. Slobodanka jutrima ponovo odlazi u prodavnicu kod Ismeta. Kupuje i ono što već ima u kući, samo da nešto sazna o sinovima.

Godina protekla. Trinaesti jun 1999. Srbi odlaze iz Suve Reke. Kuljaju kolone Srba sa Kosova i Metohije. Odoše Srbi u Srbiju. Odlaze i Krstići. Tanasije odlazi, ostaje jauk za sinovima. Slobodanka priča:

- Bila je zima, tek nastupila. Dvehiljadita. Seli mi da večeramo. Tanasije ćuti, ja taman zaustavila da nešto kažem o deci. On trznu dva-tri puta. Umre za stolom. Puklo mu srce. Puklo od tuge za sinovima.

Miodragova Jasmina sada je u Kragujevcu sa decom. Deca porasla. Tuga za ocem decu nadrasla. Milovanova Danijela podiže Silvanu i Tijanu u Barajevu kod Beograda. Priča im o ocu i pokazuje fotografije.

Tijana oca pamti sa fotografije.


BILI SU SAMO DECA


Ana Takić (6) iz Prizrena, oteta 1999. godine. Pronađeno njeno unakaženo telo.

Sekulić Dragana (10), Lazar (7), Bogdan (5) i Nevena (2,5) iz Prištine nestali su sa roditeljima.

Šutaković Nedeljka Aleksandar (18), Đorđe (16) i Radovan (10) iz Đakovice. Kidnapovani 15. 6. 1999. iz svog stana u Đakovici.

Miloš Stanković devetomesečna beba poslednji put viđena 16. juna 1999. godine u Karađorđevoj ulici u Prizrenu.

Milan Vuković (17) iz sela Dubovik u opštini Dečane, nestao je 13. juna 1999. godine na putu između Peći i sela Dubovik.

Miloš Radević (5) iz sela Zlopek, opština Peć. Nepoznata lica su ga kidnapovala 2. 8. 1999. godine.

Džemo Ujkić (17) iz sela Gornja Rozenica kod Murina kidnapovan 28. juna. Kidnapovan je sa ocem.

Nebojša Kovačević (17) iz Prištine, kidnapovan 22. 6. 1999. godine.

Blagojević Stanimira Srećko (13), učenik osmog razreda. Kidnapovan je 22. 9. 1998. godine na putu Recane-Movljane.

Božanić Mladena Nemanja (16), učenik Srednje tehničke škole u Đakovici. Kidnapovan 18. 7. 1998. godine u svojoj kući sa ocem.

Majstorović Milorada Ivan (17), gimnazijalac, kidnapovan 19. 8. 1999. godine.

Nikolić Rajka Cvetko (17), učenik Srednje tehničke škole u Đakovici. Kidnapovan 18. 7. 1998.

Kostić Mladena Nebojša (17), u selu Retimlje kod Orahovca, učenik Srednje tehničke škole u Đakovici. Otet 18. 7. 1998 iz svoje kuće sa ocem Mladenom.

Pejčinović Milorada Slobodan, učenik srednje škole. Kidnapovan marta 1999. godine u 11.00 ispred svoje kuće.

Jovanović Marko (9) i Ljubica (7) iz Prištine. Nestali juna 1999. godine.

Ilić Petar (17) iz Prizrena. Kidnapovan juna 1999. godine.

Kovačević Nebojša (17) iz Prištine, kidnapovan 20. 6. 1999. godine.

Živić Aleksandra (3) iz Prištine. Nestala maja 1999. godine u Prištini.

Gligorijević Nikola (3) iz Prištine. Kidnapovan 7. 9. 1999. godine.

Kastrati Samira (šest meseci) i Marijeta (17).


(Nastavlja se)