Decu gledam, suze krijem

Pišu: Dragana Zečević i Milena Marković

VRATITE nam našeg tatu Ivana Čelića. Traže ga njegova deca: Magdalena, Aleksandra, Aleksandar i Nikola...

Slova na poruci od papira zasušilo vreme. Suza presušila. Tinja još nada.

Priština 14. jun 1999, naselje Sunčani breg. Jutro. Ivan pošao na posao. Kidnapovan ispred zgrade u kojoj je stanovao. Bio radnik "Elektroprivrede Kosova i Metohije". Ko su otmičari? Ne zna se, ne bar javno. Kad je otet, Magdalena je imala 14 godina. Prekjuče je napunila 17. Treći je rođendan tuge ove devojčice. Aleksandra, 11 godina. Aleksandar, tek upisan u osnovnu školu.

- Tata će kupiti školsku torbu - kazao Ivan sinu na rastanku. Nije razmišljao da se neće vratiti. Najmlađi Nikola (2) još je tepao. Sad zna da tate odavno nema. Ostale fotografije u dečakovim rukama.

Čelić na svakom protestu. Poruka ista: "Vratite nam našeg tatu". Malo je onih koje dotiče njihov bol. Dragan Cerović, poverenik u Sindikatu radnika "Elektroprivrede Kosova i Metohije", kaže nam da je Sindikat pisao svima. Moli za pomoć. Još se nadaju da među otetim kolegama ima živih. Sindikatu stigao samo odgovor iz kabineta ministra inostranih poslova Svilanovića. U povereništvu kažu: "Mogu i reči da uteše".

- Gledam decu, krijem suze, stežem bol... A bol podera srce, razvali dušu - kaže Ivanova supruga, Vesna Čelić, deci i mama i tata. Dve ruke, za četiri. Stiže, nekako. Nikola tatu pamti iz priče.

- Naša mama je najtužnija mama na svetu - kaže Aleksandra.

Vesna priča da se deca trzaju u snu. Skaču u krevetu. Ona pali svetlo i sedi, sedi... tako do zore. Gleda u lica dece. Čita grč na Magdaleninim usnama. A kad u snu, Aleksandru zatitra osmeh, Vesna je sigurna: "Sanja tatu".

Vučitrn, selo Slakovce, 1998. godine. Trifunovići ne broje koje su koleno Trifunovo. Ovde su, ko zna koliko vekova unazad. Njive imali, konje imali... Ej, kakve su konje samo imali. I kuće...

- Kuće nisu važne, kad života nema bez Miroslava - govori starica. Ona je Stojanka, majka Miroslava Trifunovića, rudara, osedela, ostarila. Jutro i bora. Noć i bora. Lice, kao zemlja pod brazdama. U oku suza. Krene, stane. Krene, stane, pa sklizne u brazdi kod usana. Kosovka je, majka ne ume da plače.

- Ostala mi tri sina - kaže Stojanka i nabraja: Milorad, Tomislav, Slobodan - au, Miroslav. Rana.

Majka Stojanka danas u Vrnjačkoj Banji. Tamo su ona i suprug Svetislav našli utočište, kao većina rudarskih porodica sa Belaćevca. Ucvao maj. Majke grle i sinove, tate šetaju decu. Stojanka gleda. Kad 22. jun dođe... Toga dana, pre četiri godine, otet im je sin. Rmbao, radio, kućio. I porodicu nije stigao da stvori. Decu da zapamti. Da mu se nadaju.

- Dete moje, domaćin bio - kaže majka. Stegla ruke. Pucaju prsti. Ruke... ove ruke ne možeš da ne upamtiš.

- Svi smo mi u istoj muci. Svi, mi nesrećnici, koji tražimo svoja čeda - kaže majka. Isto je govorio i Simo Spasić, brat Žarka Spasića, kad smo ga pozvali da govori o bratu, kidnapovanom kad i Miroslav Trifunović.

- Ne... Pričajte o njemu s kim god želite, samo sa mnom nemojte - odgovorio je Simo Spasić, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i otetih Srba sa Kosova i Metohije. - Za mene su sve žrtve otmice jednake, kao i što je bol zajednički za sve.

OTET I SVETA JAKŠIĆ
KIDNAPOVANI muškarci, starosti preko 60 godina oštećenog zdravlja: Dragomir Đukanović (71) otet ispred svoje kuće u Prizrenu, Božidar Ogarević (76) kidnapovan u Prizrenu sa ulice, Todor Tirković (62) teško bolestan, otet na putu LJubižde-Prizren, Tomislav Radivojević (65), pošao po lekove, kidnapovan sa još 18 Srba i odveden u nepoznatom pravcu. Tihomir Patrnogić (84) otet u Prizrenu kod gradske pošte, Stajko Anđelković (68) otet ispred svoje kuće u Zajiću kod Prizrena, Miloša Nikića (61) odveli pripadnici OVK iz kuće u Sirovcu, Milutin Dimitrijević (66) odveden iz Dreničkog naselja Vranjevac u Prištini, nedaleko od svog stana, Svetislav Jakšić (71) otet u Vidovdanskoj ulici u Prištini, Tomislav Pirković (62), zemljoradnik, kidnapovan na povratku iz njive u selo LJubižda kod Prizrena, Branislav Rašković (68) kidnapovan u Mušutištu kod Suve Reke, ispred svoje kuće...

KIDNAPOVANE ŽENE
BOSILJKA Spasić (69), kidnapovana 27. 06. 1999. godine u Dojnici kod Prizrena, Momira Radivojević (67), iz Prizrena, odvedena u nepoznatom pravcu, Cveta Nikolić (74), kidnapovana juna u Mušutištu kod Prizrena, Gorica Sekulić, kidnapovana u naselju Dardani u Prištini, u noći između 25. i 26. juna 1999. godine, Mirjana Rakočević, kidnapovana krajem juna 1999. u Prištini, Jelena Čanović (71), živela u samačkom domu hotela "Lukijana" u Prištini, kidnapovana jula 1999. godine, Leposava Mikić (55), kidnapovana u Sitničkoj ulici, u Prištini, Gorica Nacić, kidnapovana 2. 09. 1999. godine, Mileva Ristić (49), kidnapovana u Mušutištu kod Suve Reke, Jovanka Ristić (76), oteta u selu Delovce kod Suve Reke, Snježana Karanović (34), rođena u Republici Srpskoj, kidnapovana sa suprugom u noći između 13. i 14. juna 1999. godine, Marica Staletović (68), oteta krajem jula 1999. u svom stanu u Ulici Cara Dušana u Đakovici, Petrija Piljević (57), odvedena u nepoznatom pravcu iz svog stana u naselju Dardane u Prištini, krajem juna 1999, Mira Škripac (71), oteta iz svog stana u Prištini...

Nastavlja se