Tri godine tuge

Pišu: Dragana Zečević i Milena Marković

TRAŽIĆU te sine dok živim. Verujem da si i ti živ. Marija, majka Dragana Stevanovića(41) iz Prištine, gleda prema Kosmetu. Tamo joj je sve ostade. I sve nestade. Sin joj kidnapovan 19. avgusta 1999. godine. Pošao je iz Prištine prema kasarni **Kosovski junaci**. U autu bio i Ivan Majstorović, gimnazijalac (o kome smo pisali) da sustignu konvoj prema Srbiji. Nije se vratio.

Mariji ostali unuci Milan, Miloš, Milica. I snaha Slavica, tuga jedna. Marija gleda unuke. Kaže:

- Neka pamte deca.

Slavica jedva pristaje da se slika. **Nema šta da vidiš**, veli. Pored nje seda najstariji Milan. U rukama tatina fotografija i poruka: **Vratite naše najmilije**. Kome je upućena poruka. Znaju li Stevanovići ko im je odveo Dragana? Mnogih su se vesti naslušali. Neke **bile sigurne**. Tražila sina Marija. Tražila hranioca dece Slavica...

DAJTE SLIKU IVANOVU
- Tri godine bez traga, tri godine bez smeha u kući - govori Slavica. - Najteža mi je tuga dečja.

Majka Marija, jednom u bunilu, obukla crninu. Zajaukala. Onda se prenula i vratila maramu u ormar. Još čeka. Ko god dođe, kad god dođe u Stevanoviće, ona se nada vestima o sinu.

- Uzmi ti, majko, fotografiju Ivana Majstorovića, neka i njega na slici s nama i tatom. Možda su i tamo, zajedno - kaže Slavici Milan.

- Gde, tamo, sine - pita Slavica.

Tišina. Samo se čuje fotoaparat. Još jedna fotografija bola i nade, nastaje. Najmlađi Stevanović je u školi. Milica sada ima devet godina, Miloš trinaest, Milan sedamnaest.

Veljku Spasiću, pre tri dana bio rođendan, 43. po redu. Da je sa svojima, kod kuće bilo bi isto, kao pre tri godine. U junu 1999. godine Veljka su oteli ispred kuće, kad je pošao na posao. Bio radnik TE **Kosovo**. Od tada, ni traga. Da je sa svojima... supruga Slobodanka umesila bi pogaču, sestra Cveta donela bi vino. Bez braće Momira i Nenada, nikad veselja. A Veljkova deca Aleksandar (12) i Damjan (10) bili bi uz tatu. Jedan uz levu, drugi uz desnu ruku. Na rukama ih tata podizao. Poslednji tatin rođendan 11. maja 1999.godine, tako je proslavljen. Ni NATO bombe nisu omele Stevanoviće.

Vrnjačka banja, 11. maja ove godine. Damjan i Aleksandar jedva polaze u školu. Prati ih Slobodanka. Majka grli decu. Odlazi Aleksandar, pa Damjan. Damjan se vraća.

- Mama, tati je danas rođendan - kaže.

Istog dana kada je otet Veljko Spasić, iz Đakovice polazi Rada Gojković sa 18.godišnjim sinom Predragom i tri godine starijom Tatjanom, da nađe spas za decu. Suprug Rade (46) ostao da čuva dom. U Gojkovićima od tada, nikad radosti. Rade je otet, a Rada saznala da je prošao najstrašnije muke u đakovičkom hotelu **Paštrik**. Svašta je čula, ali nikad vesti nisu potvrđene. Rada još traga.

KOŠMAR STAROG MILORADA
Dečani 11. juni 1999. godine. Iz svoje kuće, kidnapovani Krstići, Vilka (62) i Milivoje (72). Ćerka Olga (23), poslušala roditelje i otišla kod sestre u Kragujevac. Gde sve Olga nije tražila oca i majku. Nedavno, na identifikaciji u Rudaru, prepoznala je majčinu suknju i papuče. Prepoznala i očeve pantalone.

Vojska i policija povlače se s Kosmeta. Za njima kulja narod. Nepregledne kolone povezale Prizren, Đakovicu, Prištinu, Orahovac... Stiže KFOR. Za njima i odbegli pripadnici OVK. Stižu i Albanci iz siromašne Albanije. Juni mesec 1999. godine, vesti o kidnapovanju se šire. Nestaju Srbi kao igle u plastu sena. Lov na ljude i imovinu sve strašniji.

Stankovići u Dečanima, na udaru. Prete im komšije, prete novopridošli Albanci. Domaćin Milorad otpremio ćerke Slađanu (22) i Suzanu (26) kod rođaka u Uroševac. Oni, sa najstarijom Gordanom (27) ostaju. Kome bi oni zasmetali. Vesti o ubistvima i kidnapovanju Srba stižu i do Milorada. Odlučio je, sutradan će svi krenuti iz Dečana i pridružiti se rodbini u Uroševcu. Miloradova ćerka Suzana danas svedoči:

- Majka i sestra (Živka i Gordana) nisu našle spas. Ubijene su. Tata je pokušao da se izvuče. Bio je ranjen. Pokušali su da ih kidnapuju, povezli ih prema Đeneral Jankoviću. Tu su ih, u nekoj školi, ispitivali, i Gordanu i mamu silovali pred tatom.

Milorada Stankovića otmičari su poštedeli. Danas je invalid. Bori se sa sećanjima.

OTETI STARCI
Marko Nikolić (79),iz Mušutišta kod Suvere Reke teško bolestan kidnapovan iz svoje kuće sa suprugom; Mirko Cvetković (62), odveden iz kuće u Mušutištu; Jovan Jovanović (71), kidnapovan u kući; Stanislav Marković (72), otet kod Suve Reke; Milan Staletović (73), otet u svom stanu u Đakovici; Milić Pantović, teško oboleo od kancera, odveden nije se vratio; Radomir Voštić (67)i Trajko (70), kidnapovani sa svog imanja u Jelovcu kod Kline; Miloš Jevrić (60), otet ispred hotela **Metohija** u Peći.

KIDNAPOVANE ŽENE
BOSILJKA Spasić (69), kidnapovana 27.06.1999.godine u Dojnici kod Prizrena, Momira Radivojević (67), iz Prizrena, odvedena u nepoznatom pravcu, Cveta Nikolić (74), kidnapovana juna u Mušutištu kod Prizrena, Gorica Sekulić, kidnapovana u naselju Dardani u Prištini, u noći između 25. i 26. juna 1999. godine, Mirjana Rakočević, kidnapovana krajem juna 1999. u Prištini, Jelena Čanović (71), živela u samačkom domu hotela **Lukijana** u Prištini, kidnapovana jula 1999. godine, Leposava Mikić (55), kidnapovana u Sitničkoj ulici, u Prištini, Gorica Nacić, kidnapovana 2.09. 1999. godine, Mileva Ristić (49), kidnapovana u Mušutištu kod Suve Reke, Jovanka Ristić (76), oteta u selu Delovce kod Suve Reke, Snježana Karanović (34), rođena u Republici Srpskoj, kidnapovana sa suprugom u noći između 13. i 14. juna 1999. godine, Marica Staletović (68), oteta krajem jula 1999. u svom stanu u Ulici Cara Dušana u Đakovici, Petrija Piljević (57), odvedena u nepoznatom pravcu iz svog stana u naselju Dardane u Prištini, krajem juna 1999., Mira Škripac (71), oteta iz svog stana u Prištini...


Nastavlja se