Dragan čeka tatu

PETAR Rakočević (30) nije stigao ni da se oženi. Prvo da se skućim, a onda porodica, govorio je. Gospavi i Ratiboru prvo dete. Rakočevići živeli u Prištini, kod pijace imali kuću. Sestra Stanka udala se u Kosovo Polje. Braća Petko i Novica, oženjeni, imaju decu. Petra čeka posao, pa kuća. Tako prođoše dani.

Bio je poslovođa u Elektrani. Pošao na posao 12. jula 1999. godine. Nije se vratio. Sestra Stanka priča:

- Videli smo se poslednji put, dan uoči njegovog kidnapovanja. Meni deca mala, vidim ja đavo došao po svoje. Suprug radi u vojsci, kupim decu i pravac Prokuplje. Petar stao pred nas. Kaže: **Zašto ideš, Stanka, zašto baš vi prvi odlazite. Ostanite. Čega se plašite. Nikom žao ništa niste učinili.**

NI ŽIVA, NI MRTVA
STANKA je svaki dan telefonirala bratu. Čim se javi, ona je spokojna. **Znači, dobro je**, tešila se. Savetovala mu, posle da napusti porodičnu kuću i skloni se kod tetke u Ulpijanu. Da ne bude sam. Poslušao je. Ali je nije poslušao da napusti Elektranu i dođe u Prokuplje, kad su im roditelji, Ratibor i Gospava već krenuli iz Prištine.

- Mi smo rođeni na Kosmetu, u Makovcu kod Prištine. Petar je među Albancima bio omiljen - govori brat Petko. - Pomagao je komšije i samo su po dobru mogli da ga pamte.

Stanka dodaje:

- Mleko je starim Albancima nosio. I hranu. Naša policija mu je ponekad to zamerala.

Rakočevići, Gospava i Ratibor, kad su čuli da je Petar otet, zaustavljaju se u Devet Jugovića. Ovde čekaju vesti o sinu. S njima ostao i najmlađi Novica. U Devet Jugovića danas ima tridesetak srpskih porodica.

Gde sve Novica nije tražio brata. Javljaju se poznanici, navodno, Petar pozdravlja roditelje, teši ih da ne brinu. Drugi opet javljaju da su ga **sigurno videli**. Uveravali Rakočevića da je dobro i zdravo.

Majka Gospava ne spava. Otac Ratibor zaćutao. Pola godine posle Petrove otmice, Ratiboru popusti srce.

- Bilo tačno pola godine - kaže Stanka. - Tata od tuge umro. Samo od tuge, ništa drugo. Majci je sad najteže. Dođe kod nas, pa se vrati na Kosovo. Ni živa, ni mrtva. Kaže mi **Opet sam sanjala Petra**.

Kraljevo, Ulica Sime Miloševića broj 18. Ovde sada živi Jelena (30) i Dragana (4). One su supruga i ćerka Pere Ađančića, rudara sa kopa **Belaćevac**. Kidnapovan sa osmoricom kolega 22. juna 1998. godine. Jelena o mužu nikada ništa nije saznala.

A TATE NIGDE NEMA
POSLEDNJI susret, Jelena se seća razgovora:

- Perice, glavom da se ne igraš, nikom lošu reč da kažeš...

- Jelena, nikad ni u snu se nikom zamerio nisam...

Od tada o Peri ni glasa. Planirali su on i Jelena da prošire porodicu. Dragana je tada imala tek devet meseci.

Majka Slobodanka i otac Velibor iz Raskova kod Obilića, gde su živeli sa sinom i njegovom porodicom, preselili se u Prilužje. Uspomeni na sina, kao klinovi pod noktima. Jelena traži broj telefona Perinih roditelja u Prilužju. Zovemo, niko se ne javlja. Jelena priča kako je pre neki dan bila u Slatini kod Vučitrna. Tamo ostali njeni roditelji. Pričala o Petru. Raspitivala se da neko nešto nije javio. Malena Dragana sve slušala. Onda je kazala mami:

- Ti stalno govoriš vratiće se tata. Što se ne vrati?

Kraljevo, juče. Dragana hoće u dvorište, da se igra. Nestrpljiva je.

- S kim se igraš - pitamo.

- S mamom.

Vuče Jelenu za ruku. Zastaje, pa brzo govori:

- Bila sam s mamom u Slatinu. Na Kosovo. Tražila sam tatu. Svuda sam ga tražila. A njega nema. Nigde ga nema.

KIDNAPOVANE ŽENE
SLAVKA Pantović (70) kidnapovana iz svog stana u Prizrenu, Mileva Pantović (71), oteta u selu Dobrić kod Đakovice, Milka Ičević (73), kidnapovana u Đakovici, Stanka Šćepanović (69), oteta na putu od kasarne KFOR prema kući u Đakovici, Sretenka Pumpalović (61), kidnapovana iz kuće u Istoku, Dostana Milić (41), oteta na putu Srbica-Leočani, Sahare Plavc (61), kidnapovana iz kuće u Vučirnu, Jovanka Stolica (86), Mara Popović (60), Zorka Radovanović (52), kidnapovane u Prizrenu po dolasku KFOR, Desanka Petković (58), kidnapovana u Suvoj Reci, Milica Slavković (69), kidnapovana u Đakovici, Milka Slavković (72), Vilka Krstić (60) i Milka Vlahović (65), kidnapovane kod Dečana.

OTETI IZ KUĆA
ŽIVKO Petrović (61), otet na putu za Peć, Radovan Račić (62), kidnapovan iz svoje kuće u Đakovici, Spasa Buržić (61), kidnapovan u julu 1998. iz kuće u Opteruši kod Orahovca, Božidar Božanić (60) i Miodrag Buržić (60) kidnapovani iz svojih kuća u Opteruši kod Orahovca, 1998. godine, Dimitrije Kostić (66) i Vitomir Kostić (70), oteti jula 1998. godine iz svojih kuća u Retimlju kod Orahovca, Anđelko Ristić (80), odveden sa suprugom iz sela Dvorane, opština Suva Reka, Milivoje Đurić (68), otet u Peći, Dušan Bogičević (68), kidnapovan iz sela Dobri Do kod Peći. (Spisak se nastavlja.)

Nastavlja se