Redni broj smrti

Pišu: Dragana Zečević i Milena Marković

PEĆ, jun 1999. godine, tri zatvora za Srbe. Redni broj 26, 27. i 28. Rakoš, Belo Polje, i ruševine KP doma **Dubrava** u Istoku. Stigla i dopuna za ovaj zatvor: **Nalazi se paralelno sa putem Klina-Srbica**.

Redni broj logora poznat. Redni broj smrti - neutvrđen. Vesna Bošković iz Udruženja nestalih i kidnapovanih kaže:

- Ukazivali smo KFOR i UNMIK, ko zna koliko puta na ove lokacije. Uveravali ih da su tu zatvoreni i oteti Srbi. Odgovora nije bilo. Zašto? Zato sumnjamo da su naše informacije bilo kada i proveravane. Sumnjamo da se bilo ko uputio do ovih mesta da vidi ima li tamo srpskih zatvorenika.

STALA REČ, STALA SUZA
GDE je Izet Gutić, iz Plava, radnik **Elektrokosmeta**. Otet 18. juna 1998. godine u Peći. Još mu se nadaju njegovi Gutići. Šalju jedinu fotografiju **Novostima**. Izet sa suprugom Senijom. Ostala deca: dve ćerke i sin. Za njim tragaju i kolege **Elektrokosmeta**, rasuti po Srbiji.

Podatak Udruženja porodica otetih i kidnapovanih Srba: **I štab OVK u Peći imao je svoj zatvor, u prostorijama štamparije *Dukađini***. Komandant OVK, i gradonačelnik Peći, bio Ethem Čeku, brat Agima Čekua...**

Tri godine za Zvezdanom Mojsićem traga njegova porodica. Nestao je 29. oktobra 1999. godine. Krenuo u Crnu Goru, da se tamo skloni. Sa još četvoricom drugova, poveo ih poznanik, Argon Avdulji.

Gamzigradska banja danas... Dragica Stanković, kao granitni spomenik. Reč stala, suza stala. Pokret. Stalo sve onog dana kada je Novica (51), njen suprug krenuo u Gnjilane. Nije se vratio.

GDE JE MOJ BRAT
KADA su se u Gnjilanu Srbi počeli prebrojavati na prste, u seobu kreću i Stankovići. Dragica i Novica imaju teško obolele ćerke, distrofija. Požurili su da sklone devojčice. A, nikad iz Gnjilana ne bi otišli da Maji i Sanji nije bio potreban mir, kad im je bolest već sputala korak. Stankovići se kratko zaustavljaju u Novom Sadu, kod Novičine sestre. Novica se vraća da obiđe imovinu...

Dragica sa ćerkama u Gamzigradskoj banji, prepuštene same sebi. Bolest devojčica i strepnja za mužem, razdiru joj srce.

- Da nije u nekom logoru, možda prinudnom radu - pita se Dragica. Odgovora ni otkud.

Gnjilane, leto 1999. godine. Zatvor pri OVK. O tome je morao da zna načelnik štaba OVK Sami LJuštaku.

Zoran Stanišić, iz Slovinja kod Gnjilana, kad je nestao imao je 19 godina. Sestra Jasmina Stanišić, kaže da je brat traktorom pošao u njivu da odveze alat. Planirali su da na njivi nastave rad popodne. U kući, odmarala porodica od prepodnevnog posla. Zoran otišao i nije se vratio. Niko nije ni čuo otmicu.

- Kako je moguće da niko ne zna gde je moj brat? - pita Jasmina Stanišić.

Udruženje kidnapovanih i nestalih kosmetskih Srba obraćaju se na adrese svih koji mogu da pomognu i odgovore ima li negde njihovih najdražih? Živih ili mrtvih?

ŽENE - META OTMIČARA
Milica Radunović (60), kidnapovana iz svoje kuće u Dašinovcu kod Dečana, Lidija Omeragić (47), kidnapovana na putu Peć-Klina, bila vaspitač u predškolskoj ustanovi u Klini, LJubisavka Stevanović (61), kidnapovana iz svoje kuće u Prizrenu, Dara Šutaković, odvedena iz svog stana u Đakovici, Stanica i Đurđa Vulić, otete u Istoku, LJupka Miosavljević, Danica Krstić, Bojana Bojić, Stana Đogović, Zlata Pešić, kidnapovane 1. jula 1999. godine u Istoku. (Spisak nastavljamo)


Nastavlja se