Mladić vidi prevaru

DO 3. decembra srpsko junačenje je dovoljno splaslo i oni su pristali na Rouzovu posetu. Peti korpus se još čvrsto držao u Bihaću. Srbi nisu ušli u grad. Došlo je do pat pozicije. Međutim, još uvek se moralo misliti na taoce, prema tome niko nije izašao na čistinu.

Generalova poseta nije prošla bez nezgoda. Na Trebevićkom putu Gus je jedva izbegao da udari kravu koja je stajala na putu. Kola za pratnju, u kojima je bio El Pi, udarila su u zadnji deo rejndžrovera. Ne oklevajući, Gus je izašao iz kola i rukama odgurao kravu sa puta. El Pi je ostao na putu sa oštećenim vozilom za pratnju, a Rouz i njegova grupa su nastavili za Pale. Sastanak je prošao dosta srdačno i Karadžić je zbijao šale na račun nezgode sa kravom, govoreći da su srpske krave najtvrdoglavije na svetu.

HITAN POZIV ROUZA
UZ dosta nagovaranja, Dejv i ja smo uspeli da ubedimo VRS da se sastanu sa generalom Rouzom. Sastanak je bio ugovoren za ponedeljak, 5. decembra uveče, u hotelu **Rajska dolina** na Jahorini. Optimistički smo očekivali da će doći i Mladić. Bez njega ne bi mogao biti ostvaren stvarni napredak.

Međutim, Mladić je odbio da dođe. Poslao je svog zamenika, generala Milana Gvera, koji je zbog savršeno ravnih, belih lažnih zuba, više ličio na provincijskog paroha nego na gospodara rata. Rezultati sastanka su bili minimalni.

Izgledalo je da se tokom sledećih dana situacija popravila. Otpočelo je otopljavanje: postepeno, konvoji su bili deblokirani, a taoci oslobođeni. Više nije bilo svrhe da se produži boravak na Palama.

Kada je Božić prošao, vratili smo beskrajnim **šatl** pregovorima: odlazak na Pale, povratak u Sarajevo. Kao i uvek, obe strane su detaljno razmatrale određene formulacije, nastojeći da za sebe izvuku što je moguće više. Jedan od naših pregovarača, Kolm Merfi je Karadžiću najbolje opisao ceo ovaj proces - slično kao kad čovek ide kod zubara. Navlačenje oko konsenzusa bilo je kao i vađenje zuba, krvavo i bolno, naročito za pregovarače.

Stigao je i 30. decembar, a mi smo još uvek jurili uzbrdo i nizbrdo, u nadi da ćemo postići dogovor o prestanku neprijateljstava pre Nove godine. Izgledi su bili dosta mali. Obe strane su i dalje pregovarale oko formulacija. Proveli smo to po podne na Palama. Pregovore su vodili Kolm Merfi, u ime Viktora Andejeva, koji je bio na odsustvu, i Mat Houds, bivši padobranac iz 82. vazdušne divizije, a sada pregovarač UN. Karadžić nije popuštao u formulacijama. Mladić je delovao kao da se dosađuje i da nije ni najmanje zainteresovan za tok pregovora.

Te večeri smo se vratili u Sarajevo sa osećanjem da nema nikakvog napretka. Bilo nam je važnije da se pripremimo za veliku žurku povodom Nove godine, u baru **Rat zvezda**. Bar je bio krcat, zadimljen, pun ljudi iz Konaka koji su se gurali i uživali u produženom, prazničnom radnom vremenu bara.

Ono što se zatim desilo, potpuno iznenada, bilo je čudnovato i nepredvidivo kao što je to uvek u našem poslu i trenulo me je pravo u rebra. Bila je skoro ponoć. DŽordi i ja smo se bili dobro napili. Predosetio sam da se nešto dešava kada sam spazio Begersa kako se gura kroz gomilu ljudi, pomalo uznemiren. **Majk? General traži da odmah dođeš u njegovu kancelariju!** Pogledao sam u DŽordija; nasmešio se podrugljivo i obećao da će mi čuvati pivo.

JURNJAVA DO PALA
**MAJK! Pozovi odmah Karadžića. Moramo da razgovaramo sa njim o sporazumu o prekidu neprijateljstava. Došlo je do nekih promena i ovo im je poslednja šansa da ga potpišu.** Rouz je, sevajući očima, stajao nasred kancelarije, okružen svojim pregovaračima.

Telefon nije dobro funkcionisao. Signal nije uspevao da stigne do satelita i uspostavi vezu. To se dešavalo često, ali nije moglo da zadovolji generala. **Onda, moraćeš da odeš sa DŽonom Menzisom do ambasade i pokušaš da uspostaviš vezu sa njihovog telefona. A, ako i to ne uspe, moraćeš da odeš tamo gore i da ih nađeš.**

Bio sam iznenađen onim što sam zatekao u američkoj ambasadi, u kojoj praktično nije bilo ničega, osim nekoliko poljskih kreveta i jednog telefona. Jeste da se na zgradi ambasade lepršala zastava, ali što se tiče unutrašnjosti, bila je skoro potpuno prazna. Što je još gore, ni njihov telefon nije imao potreban domet. Pripreme za novogodišnje veče su se dramatično preokrenule i ulazili smo u neku vrstu košmara. Bilo je očigledno da je general želeo da na put krenemo tokom noći, ali nas je brinulo kako da izblefiramo prolaz kroz sve bosanske, a zatim i srpske kontrolne punktove, nenajavljeni i usred noći.

U nadi da ćemo skratiti putovanje za pola sata, pokušali smo da pređemo most **Bratstvo-jedinstvo**, ali su bosanske straže odbile da nas puste preko mosta, jer je u toku bio policijski čas, a mi nismo imali nikakvu dozvolu. Stoga smo bili primorani da idemo dužim putem, preko Stupa, Sijere 4, pored Francuza na aerodromu, ponovo pored Srba u Gornjem Kotorcu - a na svakom od ovih mesta mogli su da nas vrate nazad. U Stupu smo projurili kroz kontrolni punkt bez zadržavanja i iza sebe ostavili razljućenog muslimanskog vojnika, koji nam je pretio puškom, ali nije pucao. Na Sijeri 4 Srbi su spavali. Francuzi su nam ljubazno dozvolili da pređemo preko **njihovog** aerodroma. Jurili smo uzanim putem pored Lukavice i Grbavice i peli se uz Trebević putem koji je bio pod snegom i ledom.

STENLI OPET ŠPIJUNIRA
POSLE celog prepodneva neuspešnih pokušaja da dođem do Karadžića, umešala se sudbina: pre nego što sam uspeo da izađem iz zgrade Predsedništva na Palama, put mi je preprečila krupna figura generala Mladića. Za njim je kaskao njegov prevodilac, major Kralj, s kojim sam se sukobio u Banjaluci, za vreme posete generala Klarka i skandala sa zamenom kapa. Mladić me je gledao kao da ga je sve ovo zabavljalo.

**Stenli!**, uzviknuo je, **Šta radiš ovde? Opet špijuniraš? Mi znamo sve o tebi!** Namignuo je Kralju.

**U pravu ste, generale. Špijunovom poslu nema kraja. Čak ni uoči Nove godine.** Mladić se zlobno nasmešio, što je bio dobar znak. **... ali, ozbiljno, general Rouz me je poslao ovamo sa najnovijim nacrtom sporazuma o prestanku neprijateljstava, da ga vi i Karadžić potpišete.** Mahnuo sam mu faksom u lice.

**U redu. Hajde da onda to pogledamo.** Odjedanput se potpuno uozbiljio. Otišli smo u salu za sastanke, gde smo mu Kralj i ja preveli sadržaj nacrta. Kada smo završili, Mladić je zagrmeo: **Muslimani i UNPROFOR pokušavaju da nas prevare. Gde je predsednik?**

**On je još u krevetu, generale. Znate kakvi su ovi civili... teško im je da ustanu rano ujutru.**

Mladić se razbesneo. **Zar neće? Tošo!** , pozvao je generala Tolimira koji je čekao napolju. **Tošo, dovedi predsednika ovamo... a i ostale. Ovo je važno. Hoće da nas prevare!**

Imao sam osećaj da Mladić u stvari nije znao da li su prevareni ili ne, ali svakako nije nameravao da donese nikakvu odluku dok se ne pojavi neko od političara. DŽordi je sigurno video kada su stigli Mladić i njegova grupa. Pojavio se na vratima.

**Brzo, DŽordi. Poveži se sa Rouzom i reci mu da smo ovde sa Mladićem. Kaži mu da je on video nacrt i da očekujemo da se Karadžić pojavi za koji minut. Time ćemo skinuti Sarajevo s leđa...**

NASTAVLJA SE