Visoka cena ujedinjenja

Piše: Miodrag Janković

PATRIJARH Srpske pravoslavne crkve gospodin Pavle, u ime Svetog sinoda, uputio je ovih dana jedno otvoreno pismo princu Aleksandru Petrovom Karađorđeviću i na ovaj način znatno uzburkao političku scenu Srbije na samom početku kampanje uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 28. decembar 2003. godine.
U pismu se, kako je prenela štampa, kaže da je u drugoj polovini 20. veka pod vidom demokratije **zavladala nezapamćena tiranija**, i dodaje se da, evropske države koje su sačuvale parlamentarnu monarhiju, **predstavljaju primer naprednih i organizovanih država i nosilaca istinske demokratije**. **Crkva, po prirodi protiv nasilja svake vrste, stoji na stanovištu da je odluka o ukidanju monarhije, kao i mnoge druge iz 1945. godine, posledica tiranije i, kao takva, treba odmah da bude poništena od zvaničnih ustanova svakog istinski demokratskog sistema**. U pismu se još kaže da je SPC svesna da to ne spada u njene nadležnosti, ali da će se Crkva **moliti i podržavati** da oni koji su za to zaduženi, donesu takvu odluku.
Zanimljivo je i to što patrijarh podseća da su **ličnosti kralja Petra Prvog i kralja Aleksandra Oslobodioca ugrađene u biće države i naroda u prvoj polovini 20. veka**. To je tačno, ali treba videti kako, šta je od toga ostalo danas i kakvu je korist od njihovog **ugrađivanja** imao srpski narod.


SRPSKA DINASTIJA - JUGOSLOVENSKA
U PATRIJARHOVOM pismu potkrala se jedna greška. Naime, kralj Aleksandar Prvi Karađorđević nije imao titulu oslobodilac, koja je pripala njegovom ocu kralju Petru Prvom (oslobodiocu Kosova i Metohije i južne Srbije), već mu je Narodna skupština posle smrti u Marselju 9. oktobra 1934. godine dodelila titulu za istoriju, koja glasi: **Viteški kralj Aleksandar Prvi Ujedinitelj**. Razume se i to da je kralj Aleksandar bio ujedinitelj Jugoslavije i kao takav, tvorac po Srbe pogubne ideje o **trojedinom narodu** koja je posle Vidovdanskog ustava 1921. godine postala državni razlog, to jest, temelj Kraljevine SHS. Pred kraj života (umro je 16. avgusta 1921), bez ikakvog udela u državnim poslovima, kralj Petar Prvi je postao **kralj Srba, Hrvata i Slovenaca**, dakle jugoslovenski kralj.
Ovim je srpska dinastija Karađorđevića postala jugoslovenska. Srpska kruna (kojom je krunisan kralj Petar Prvi) izlivena od gvožđa, uzetog sa jednog Karađorđevog topa, otišla je u muzej! Kralj Aleksandar nije bio krunisan, nije bio miropomazan, jugoslovenska kruna nikada nije iskovana. Vodio je računa da ne povredi protivsrpska osećanja svojih podanika Hrvata i Slovenaca, sastavnih činilaca njegovog **trojedinog naroda**. Starao se da sprovede u život integralno jugoslovenstvo.
U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, gde je odnedavno, po Ustavu, živeo samo jedan **trojedini** narod, svoju pobedu u ratu Srbija je preplatila.
Rat i okupacija su odneli 1.511.415 života. Ovoj hekatombi treba dodati ogromnu materijalnu štetu koju je zemlja pretrpela. Srbija je u Jugoslaviju ušla bez tri petine svog narodnog bogatstva, koje se pre 1914. godine cenilo na oko 11 milijardi dinara u zlatu. Stvarni iznos štete u Srbiji premašivao je šest milijardi zlatnih franaka. Pri podeli ratnih reparacija, Srbija je bila u svemu izjednačena sa ostalim krajevima nove države. Tako se udesilo da su Hrvatska i Slovenija imale pravo na ratnu odštetu od 2.659 miliona zlatnih franaka, Slovenija 1.555 miliona, Bosna i Hercegovina 675,5 miliona, Dalmacija 695,5, a Bačka i Banat 110 miliona zlatnih franaka.
Iz ovih krajeva, za vreme rata, Austro-Ugarska je bila mobilisala preko 500.00 muškaraca koji su učestvovali u ratnim operacijama protiv Srbije i za vreme okupacije počinili mnogobrojna zverstva nad civilnim stanovništvom. Nova država preuzela je obavezu da isplati dugove Crne Gore, kao i zajam za železnicu u Bosni i Hercegovini, zatim dugove Austro-Ugarske u iznosu od 130 miliona zlatnih kruna. Pored toga, propala kruna koja se u Beču i Trstu menjala po kursu: hiljadu za jedan dinar, u zemlji (u Hrvatskoj i Sloveniji) menjana je po skandaloznom kursu: četiri krune za jedan dinar! Sve ovo je doprinelo da se opljačkana i teško ranjena Srbija našla u nezavidnom položaju.
Posle 1918. godine, u Srbiji na hiljadu seljaka jedan ima čitavo odelo, kod ostalih zakrpljeno, često sa sto zakrpa. Ceo opanak je, takođe, bila retkost.

BRATSTVO I JEDINSTVO
NARODI Jugoslavije ustali su u borbu protiv fašističkih okupatora i domaćih izdajnika čvrsto rešeni da brane svoju nezavisnost i slobodu i da doprinesu svoj udeo opštim naporima ujedinjenih nacija protiv zajedničkog neprijatelja. U četvorogodišnjoj borbi, narodi Jugoslavije ostvarili su svoje čvrsto jedinstvo i bratstvo. Oni su krvlju i životima svojih najboljih sinova ne samo pobedili okupatore i njihove domaće saradnike, nego su i uklonili sve ono što ih je u prošlosti razdvajalo. Oni su čvrsto rešili da stvore takav unutrašnji poredak koji će im omogućiti miran razvitak i ostvarenje bolje i srećnije budućnosti.
Nastavlja se