Narod - druga briga

Piše: LJubomir Tešić
**SAMO tako ujedinjeni u borbi moći ćemo da sačuvamo neokaljanu čast i slavu Jugoslavije i sa ponosnom pobedom završimo najlepšu legendu junaštva i ljubavi za slobodu, koji su zadivili svet.

Vaša bratska sloga i jedinstvo razbiće sve neprijateljske namere, i naša će otadžbina sačekati teško zasluženu slobodu i uputiti se sretnijoj budućnosti mira i slave u krugu Ujedinjenih naroda i svega slobodoljubivog čovečanstva.

Svi oni koji se još oslanjaju na neprijatelja, protivno interesima svog vlastitog narod a i njegove budućnosti i koji se ne bi odazvali ovom pozivu neće se oprati žiga izdajstva ni pred narodom ni red istorijom.**

POZDRAV SAVEZNICIMA

OVOM svojom poslanicom odlučno osuđujem zloupotrebu kraljevog imena i autoriteta krune, kojom su pojedinci pokušavali da opravdaju saradnju sa neprijateljem i da izazovu razdor u vlastitom narodu u najtežim časovima njegove istorije, čime su koristili samo neprijatelju.

Ja se klanjam žrtvama i pozdravljam vašu borbu, ali blagodarim i našim velikim saveznicima, te Vas pozivam da naročito toplo pozdravite pobedonosne savezničke armije koje će doći k vama da vam pomognu da potpuno izvršite delo oslobođenja naše zemlje.

Neka žvii naša velika slobodna i federativna Jugoslavija.

Prednju naredbu saopštiti svim oficirima, podoficirima, kaplarima i redovima pred strojem.

v. d. načelnika štaba
đeneralštabni pukovnik
Zvon. S. Župančić, s. r.
NAREDBA O. br. 21100 Nečelnika štaba Odeljka Vrhovne komande za dan 12. septembra 1944. godine.

Sa mnogo pompe taj **krunski** savet je u Belom dvoru na Dedinju održao svoju konferenciju za novinare u ponedeljak, 1. decembra, i pozdravio otvoreno pismo patrijarha Pavla princu Aleksandru, objavivši da je pravo vreme za monarhiju u Srbiji! Ohrabreni **pismom podrške** patrijarha Pavla, princ Aleksandar Petra Karađorđević i njegovi **krunski** savetnici predstavili su dokument prozvan **Za demokratiju, stabilnost, jedinstvo i kontinuitet kroz ustavnu parlamentarnu kraljevinu Srbiju** koji su pripremili Krunski savet, Veće i Kabinet sa Pravnim savetom.

Savetodavci princa Aleksandra Petra Karađorđevića smatraju da pitanje uvođenja monarhije ne treba razmatrati na referendumu, jer za to nemamo jake institucije koje bi obezbeđivale izražavanje prave volje naroda. Profesor Pavle Nikolić, član Krunskog sveta, tvrdi da je monarhija ukinuta nasilno na nelegitimno izabranoj skupštini, pa samim time njena obnova ne treba da bude pitanje referenduma, nego ustavotvorne skupštine - **bilo da se organizuju posebni izbori za ustavotvornu skupštinu**, ili da neki **redovni** parlament, budući da raspolaže izvornom ustavotvornom vlašću, propiše postupak donošenja novog ustava, ne obazirući se na kontinuitet sa dotadašnjim ustavom, i da propiše monarhiju kao oblik vladavine, sa dinastijom Karađorđević na čelu. profesor ustavnog prava Pavle Nikolić je već napisao taj novi Ustav Kraljevine Srbije, pa prema tome, sve može da bude brzo i efikasno izvedeno, propisano, oktroisano. Drugim rečima, sve je već spakovano i nema problema.

CENA PUČA

**KRUNSKA** tela smatraju da se kralj ne bira, nego se to postaje neposrednim i bezuslovnim nasleđem kraljevske vlasti u kraljevskom domu Karađorđevića, u liniji kralja Petra Prvog, po načelu prvorodstva, od oca na sina, iz generacije u generaciju. Znači, monarhija bi mogla biti **vaspostavljena** a da se srpski narod i ne pita. Uostalom, pošto je sve bilo nelegalno 1945. godine, sve što ne odgovara **krunskim** telima, sve to treba poništiti i jednostavno proglasiti Kraljevinu. Građani Srbije su i do sada živeli u Kraljevini - samo što to nisu znali! Bilo je potrebno da im **krunska** tela to otvoreno kažu. Kao što nisu znali da imaju kralja - Aleksandra Petra Karađorđevića i kraljicu Katarinu. Eto čemu je poslužilo otvoreno pismo patrijarha Pavla.

Analiza nam kaže da ništa slično ne postoji u dvovekovnoj istoriji srpskog naroda.

Ali, istini za volju, patrijarh Gavrilo (Dožić) je početkom 1941, uoči tragedije od 27. marta napisao jednu brošuru vrlo čitanu u to vreme, iako je to pisanije bilo tajno štampano i tajno rasturano. **U toj brošuri, pod nazivom *Mirotvorci*, na Nemačku je ukazano kao na zemlju zločina, kao na izvorište zla za sve narode Evrope, kao na državu koja hoće da rastoči našu nacionalnu otpornost. Traženo je, stoga, u brošuri, najodlučnije, da namesništvo i vlada prestanu da popuštaju Nemačkoj, i da joj čine ustupke. Bolje je žrtvom zadobiti carstvo nebesko, nego lukavstvom carstvo zemaljsko... Oko živog tela ovog naroda nema pogađanja! Ko nam po tome poslu prilazi, neka računa samo sa jednom cenom. Ta cena je - krv...** (Vasa Kazimirović: Srbija i Jugoslavija 1914-1945, knjiga II, str. 0625-0626).

Ne samo iz navedenog podatka, već iz niza drugih verodostojnih istorijskih činjenica proizlazi da je izvestan broj episkopa SPC podržavao prevratnike i učestvovao u puču od 27. marta 1941. godine. Ima li smisla navoditi danas koliku je cenu za puč od 27. marta platio srpski narod? U samo jednom patrijarh Gavrilo se nije prevario - cena je bila KRV.

(Nastavlja se)