Neimar nove Juge

 NE samo u svetu nauke, nego i u istoriji ove ugledne srpske građanske porodice, koja tokom tri veka daje univerzitetski obrazovane ljude, svakako da je 20. vek obeležilo grandiozno naučno delo Milutina Milankovića. O tome je bilo reči na početku feljtona i o tome se najviše zna.
Međutim, dr Dušan Milanković s pravom naglašava manje poznate činjenice o velikom naučniku na početku njegove karijere u Beču: "Milutin je bio mlad arhitekta, građevinski inženjer i prvi doktor tehnike u Srba. On je radio u bečkoj firmi, velikoj, ogromnoj firmi, i bio specijalista za prenapregnuti beton. Jedan od prvih na svetu... To su njegovi patenti bili. On je od tih patenata živeo. On je, na primer, gradio i sve aerodrome i hangare u Jugoslaviji..." Neke njegove građevine su u upotrebi i dan-danas.
Ali, da se vratimo ostalim potomcima Milankovićevih. Već smo pominjali da su Milutinu Milankoviću još u mladosti umrla tri brata od tuberkuloze. Ostao mu je samo najmlađi Bogdan.
Bogdan Milanković (1885-1966) je na svoj način bio osobena i zanimljiva ličnost. Studirao je romanistiku i u Beču i u Parizu, pa je i on studije okončao doktoratom. Ali, pored toga, u boljim enciklopedijama i leksikonima uz njegovo ime se navodi da je bio i muzikolog i graditelj violina. Izgleda da su njegove raznorodne i višestruke darovitosti i opredelile njegov životni put. Bio je profesor u muzičkim školama u Sarajevu, u kojem je proveo radni vek. Slovi i za jednog od osnivača Sarajevske filharmonije, a bio je i pronicljivi muzički kritičar i autor knjiga o muzici. Osim toga, zapamćen je i kao dugogodišnji upravnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. Iste one u kojoj je njegov brat Milutin bio potpredsednik.
Imao je dve kćeri. Ubavka Milanković-Janjić (1922-
-1995) posvetila se baletskoj igri i koreografiji. U Sarajevu, gde je živela, osnovala je prvu baletsku školu. Starija kćer Jelisaveta Milanković-Ilić (1917-2003) bila je jedan od najboljih poznavalaca građanskih tradicija porodice Milanković i najbolji pripovedač o njihovoj daljskoj postojbini.
Sa svojim kćerima Jelisavetom i Ubavkom Bogdan je, najčešće što je mogao, svraćao u Dalj, istrajno se starajući do kraja života o roditeljskom domu, svom i svoga slavnog brata Milutina Milankovića. Taj njihov porodični dom u Dalju imao je decenijama žalosnu sudbinu. Tek nedavno je obnovljen i pretvoren u spomen-dom i muzej koji dostojno podseća da je tu rođen jedan od najvećih naučnika na svetu.
Za negovanje tradicija čuvene daljske porodice među najzaslužnijima je dr Dušan Milanković (1914-
-2006), sin Jovanov, o čijoj smo diplomatskoj karijeri pisali u prethodnom nastavku. Kao i mnogi Milankovići pre njega i Dušan Milanković je odabrao pravne nauke. Između dva svetska rata boravio je u Parizu na doktorskim studijama. Sticajem okolnosti okončao ih je tek u Gagarinovoj eri doktoratom iz međunarodnog saobraćaja i vasionskog prava. Uman, ali izrazito skroman, nikada nije ni pomenuo da je bio prvi Srbin, ali i jedan od retkih u Evropi, koji je smatran ekspertom za vasionsko pravo.
Kao mlad, obrazovan čovek između dva svetska rata službovao je u diplomatiji, kao i prvih godina posle Drugog svetskog rata. Docnije se sasvim posvetio svojoj pravnoj struci. Bio je oženjen dr Vidom E. Marković, anglistkinjom, koja je važila za jednog od najboljih stručnjaka na Beogradskom univerzitetu. Gospođa Marković-Milanković je, uz ostalo, autor šest knjiga o istorijatu svoje, takođe veoma ugledne srpske porodice koja je živela u Zagrebu, što je u našoj kulturnoj sredini primljeno uz najveću pohvalu - da su te njene knjige svojevrstan "ženski Efemeris".
Negde pred kraj života dr Dušan Milanković objavio je knjigu sećanja pod naslovom "Moji Milankovići iz Dalja", koju smo u feljtonu pominjali. Sasvim pri kraju, lapidarno je naveo da "ima dve kćeri i dva unuka". A mogao je navesti, ali nije, da je mlađa kćer Vera kompozitor i profesor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Starija kćer Marija, koja živi u Velikoj Britaniji, profesor je informatike na univerzitetu Midleseks u severnom Londonu. Udata je za Majkla Atkinsona, projektanta informatičkih sistema, koji se koriste kako na berzama zlata tako i na depoima petroleja. Marija i Majkl imaju dvojicu sinova: Henrija Dušana Edvarda, koji je lekar specijalista ortoped, i Džordža Jovana Milutina, koji je advokat. Mlađi Jovan Džordž Milutin oženjen je Beograđankom Jelenom Predić, doktorom biohemije.
Svakako da će se pažljiviji čitalac prisetiti da smo pomenuli rođenje Vasilija, sina jedinca Milutina Milankovića. On je takođe završio pravne nauke. Posle Drugog svetskog rata emigrirao je u Australiju, što je predstavljalo težak udarac i njegovom ocu i celoj porodici. U Melburnu, gde je živeo, bio je uspešan preduzimač. Iza sebe je ostavio kćer Marinu, menadžera u kulturi, i sina Nikolu, takođe preduzimača. Nikola je oženjen i ima tri kćeri: Stefani od 18, Elen od 14 i Lili od 8 godina... Nažalost, zasad su nam o potomstvu Milutina Milankovića dostupni samo ovi, malobrojni i šturi podaci.
Još bi se štošta moglo dodati o potomcima Milankovića iz Dalja koji su danas i u Australiji, u zapadnoj Evropi i drugde po svetu. Moglo bi se pričati i o uspesima koje postižu u umetnosti, u nauci ili u struci za koju su se opredelili. Ali to će tek biti od interesa za eventualno pisanje neke buduće istorije ove tako ugledne srpske građanske porodice...
(KRAJ)