Dva plamena oka

Bežeći ispred vojnika cara Iroda, koji su dobili naređenje da ubiju mladenca Jovana, njegova majka Jelisaveta sakrila se u planinu. Upravo se našla ispred jedne velike stene kad su joj se progonitelji primicali. Držeći dete od šet meseci u naručju, zapomagala je: “Goro Božija, primi me sa čedom!”
Taj trenutak sveti oci ovako opisuju:
“I tog časa rastupi se pred njom stena i Jelisaveta se sa detetom u njoj skri od ubica koji su ih tražili. A vojnici, nenašavši Traženoga, vratiše se praznih ruku onome ko ih beše poslao. Tada Irod posla svog oruženosca u hram Jovanovom ocu Zahariju da mu kaže: ’Daj mi sina tvog’. Sveti Zaharije odgovori: ’Ja sada služim gospodu Bogu Izrailovu, a o sinu mom ne znam gde je’.”
Silno razjaren, Irod ponovo posla vojnike Zahariji, naredivši im da, ako Zaharije ne preda sina, onda ubiju njega samog. Vojnici, svirepi kao zverovi, pohitaše da izvrše naređenje bezakonog cara, i sa jarošću govorahu svešteniku Božijem: “Gde si sakrio svoga sina? Predaj nam ga jer je car naredio da tebe ubijemo, ako nam ne predaš svoga sina!”
Sveti Zaharije im odgovori na to: “Vi ćete ubiti telo moje, a Gospod će primiti dušu moju.”
Tada ubice, izvršujući Irodovo naređenje, jurnuše i ubiše svetog slugu Božijeg između hrama i oltara. A prolivena krv njegova stvrdnu se na mermeru i postade kao kamen, za svedočanstvo Irodova zločina i na večnu osudu njegovu.
Za to vreme sveta Jelisaveta sa Jovanom, skrivena Bogom, boravljaše u otvorivšoj se steni. U njoj se, po naređenju Božijem, obrazovala pećina za njih i poteče izvor vode i nad pećinom izraste palma, puna urmi. I svaki put, kada je nastupalo vreme uzimanja hrane, to se drvo savijalo i oni su jeli od roda njegova, a kada bi se nasitili, drvo bi se opet uspravljalo. Četrdeset dana po ubistvu Zaharijinom Sveta Jelisaveta se predstavi u toj pećini. Od tog vremena Sveti Jovan beše hranjen anđelima Gospodnjim do svoga punoletstva, i čuvan u pustinji sve do dana javljanja svoga Izrailu. Tako ruka Gospodnja čuvaše i zaklanjaše Svetog Jovana da bi u duhu i sili Ilijinoj hodio ispred lica Gospodnja i pripremao put Njemu koji dolazi da spase rod ljudski.”
Sveti Nikolaj Žički ovako opisuje ličnost Jovana Krstitelja i njegove propovedi:
“Jednog dana uzbudi se sav svet u Jerusalimu i po celoj Judeji od vesti da se pojavio novi prorok, neobičan i strašan. I sav Jerusalim i sva Judeja izađoše da ga vide. I videše svi čoveka zaista neobičnog: odevena u kamilju dlaku, opasana kožnim pojasom, bosa i gologlava. Lice njegovo beše suvo i opaljeno, kosa i brada u neredu; ispod koštunjavog čela blistala su dva plamena oka kao što dve zvezde blistaju nad pustinjom. Stojeći ispred mase naroda ovaj opaljeni, koštunjavi čovek vikao je lalovskim glasom:
“Pokajte se! Vi čije je srce otvrdlo prema bližnjim vašim, pokajte se, i pokajanjem omekšajte srce svoje; gle meko je srce bolje od tvrdog. Vi, koji ste prekomerni interes uzimali od onih koji gladuju - pokajte se; gle i vi možete do gladi doći. Vi, koji ste zloupotrebili oružje svoje braneći nepravdu onda, kad ste imali braniti pravdu, pokajte se; gle, ko nepravedan hleb jede, taj oganj sipa u telo svoje.
Pokajte se vi, koji ste se gordili nad svim ostalim ljudima svojim Avramovskim poreklom. Gle, iz kamena može Bog stvoriti ljude i nazvati ih potomstvom Avramovim. Pokajte se, vi, aristokrate, jer od ilovače može Bog podići sebi aristokratiju, bolju od vas. Pokajte se, vi, čija je vera u Mesiji oslabila; gle, ja dolazim pred onim koji je veći od mene i za koga je pisano da će doći. Pokajte se i onda čujte, šta će vam On kazati. Jer samo u skrušeno srce pokajničko, njegove će reći moći dopreti.”

MONOGRAFIJA
Feljton je napravljen prema knjizi ”Sveti Jovan Krstitelj i Preteča Gospodnji” (Izdavači ”Svetigora” i Kompanija ”Novosti”) i može se naći na kioscima u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj po popularnoj ceni od 360 dinara.
(Nastaviće se)