Zlatni potoci Jastrepca

Veliko Baldinovo interesovanje je izazvala i legenda vezana za kana Bataja, unuka Džingis-kana, osnivača Zlatne horde. Zlatnoj hordi su pripadali najodvažniji ratnici (elita) Batajeve konjice koja je napljačkala zlata po celoj Evropi. Želeći da istakne svoje bogatstvo, veličinu i moć, častoljubivi kan je naredio da se izliju dva zlatna konja u prirodnoj veličini. Naredba je izvršena, a konji boje sunca su ukrašavali ulaz Saraj Bataja, prestonice gde je živela ratnička elita Zlatne horde. Kad je Bataj umro, Berke-kan, njegov mlađi brat i naslednik, odlučio je da u donjem Povoložju podigne novu prestonicu, još pompezniju i veličanstveniju od prethodne.

Uskoro je Saraj Berke izgrađen i tamo su se preselile zlatne konjske skulpture. Vreme je neumoljivo prolazilo i smenjivalo vlastodršce Zlatne horde, a zlatni konji su prelazili iz ruke u ruku, od jednog do drugog kana. Kada je kan Mamaj 1380. g. preminuo, sahranili su ga pod zidinama Saraj Berka; zajedno sa njim, u zemlju je spušten i jedan zlatan konj.

Drugi konj je završio u ruskim rukama, pošto je izvršen drzak napad na Saraj Berke. Mongoli su krenuli u poteru za ruskim vojnicima i ovima ništa drugo nije preostalo nego da dragoceni trofej sakriju na dno neke stepske rečice, a potom stupe u borbu sa znatno snažnijim goniocima. U toj bici ruski hajduci su izginuli do jednoga, odnoseći sa sobom tajnu zlatnog konja. Kada su, krajem DžV veka, Timurove horde razorile Saraj Berke, bez traga je nestao i onaj prvi konj, prema predanju, pokopan uz Mamajev odar.

Oleg Baldin je, prekopavajući arhive i obilazeći teren, bezuspešno tragao za onim konjem koga su ruski ustanici sakrili na dno stepske reke. I, kada je izbor bio sužen na nekoliko reka i nekoliko mogućih mesta; njegov sponzor Lav Trocki je, izgubivši bitku sa Staljinom, morao da emigrira. Oleg Baldin je ostao bez sredstava za dalja istraživanja no, brzo se utešio visokim položajem u NKVD-u dodeljenim od Staljina. Svoje analitičke i istraživačke sposobnosti dokazao je 1945. g. kada je SSSR-u omogućio veliki ratni plen. Danas se on, kako-tako vraća kući - Baldin je svoj san ispunio dopremanjem u Moskvu, pod nemogućim uslovima, već čuvene Baldinove kolekcije, višestruko vrednije od legendarnih Batajevih zlatnih konja.

Dok je Aleksandar Makedonski savladavao ratničke veštine uz filozofske poruke slavnog Aristotela, njegov otac, makedonski kralj Filip se borio u Toplici sa odvažnim Dardancima, eponimnim osnivačima Troje koji su, nakon propasti velikog grada, mesto za novi život našli u južnoj Srbiji. Hronike vele da se ovaj vladar borio u želji da nametne svoju vlast nepokorenoj braći iz drugog ilirskog plemena, naseljenog u južnoj Srbiji. Naime, Filip je bio ilirskog porekla i želeo je da vlada svim Ilirima. No, Dardani nisu bili Iliri već doseljenici iz Male Azije. Presudna bitka sa neposlušnim stanovnicima koji su Makedoniji odbili da plaćaju porez, odigrala se na granici današnjeg topličkog i kruševačkog okruga, na padinama Jastrepca, između Ribarske banje i sela Veliki Šiljegovac - Filip je odneo Pirovu pobedu, a na mestu bitke ga je zadesila strašna kob. U bici je izgubio oko - posle čega se, najverovatnije, povukao sa prestola.

Međutim, njegov odlučujući boj na severnim granicama carstva je iz hronike prešao u legendu; pripovest kaže da su se iz oka makedonskog kralja izlili zlatni potoci na Jastrepcu; do njih je i danas, ako vas posluži sreća, moguće doći u gustoj vrletnoj gori. Ovo predanje prvo proširiše Makedonci nakon što su se dočepali eksploatacije u zlatnim rudnicima Dardanije. Pobeđeni su, mnogo pre rata sa pohlepnim Filipom , već uveliko kopali rudu na Kopaoniku, Jastrepcu i Radan planini. Tragovi starih rudokopa, livnica i radionica za preradu, otkriveni su, između ostalih, na južnim padinama Jastrepca sa topličke strane. Kod sela Furmiša pronađeni su veliki žrvnji, očigledno u službi mlevenja zlatonosnog kamenja. U Jošaničkoj reci i jednom potoku pokraj Donje Bresnice nađeni su veliki zemljani nanosi nastali ispiranjem zlata.

Posle Drugog svetskog rata krenulo se sa kontinuiranim ispitivanjem ovog kraja. Stručnjaci iz Prokuplja i Beograda, geolozi, utvrdili su da srednji sadržaj zlata u jednom jastrebačkom potoku može da bude oko 1,3 grama po kubnom metru nanosa. Osim zlata nađeni su i tragovi drugih plemenitih metala. Prema njima, radi se o velikom zlatonosnom području koje obuhvata nekoliko stotina kvadratnih kilometara. Najnovija ispitivanja pokazala su da je koncentracija zlata, samo u nanosima, prilično iznad donje granice ekonomičnosti.

Za geolozima i stručnjacima za metale krenuli su arheolozi; njih ovaj kraj zanima prvenstveno zbog neolitskog doba, kada su, na ovom području, cvetali rudnici bakra. Arheologe su naročito zanimali ostaci starih rimskih gradova Gradca i Krnjigrada jer su znali da tu mogu da se nađu tragovi starih rudarskih naselja. U blizini ovih mesta, kao i na drugim lokacijama, otkrivena su brda šljake što je znak da se tu nekada topila ruda. Dnevna štampa, s vremena na vreme i danas, kao nekada, svedoči o viševekovnoj zlatnoj groznici što trese topličke padine Jastrepca i sela nadomak Prokuplja.

(Nastaviće se)