Život je borba sa zidovima

BEOGRADSKI Okružni zatvor "posećivale" su i vođe raznih kriminalnih klanova. Jedan do njih bio je i Sredoje Šljukić Šljuka, vođa takozvane zvezdarske ekipe, koga su ubili pripadnici "zemunskog klana", 2002. godine. Iako se govorilo da je jedan od najvećih reketaša u Beogradu, iza zatvorskih rešetaka Šljukić se našao samo dva puta. Priča se da je prvi put pritvoren 1988. godine, jer je svog šefa Kačara upucao "kratežom" u noge.

Šljuka je u CZ zbog ovoga proveo skoro mesec dana. Njegovi cimeri su bili iznenađeni njegovom galantnošću, jer ih je čašćavao kupovanjem namirnica iz zatvorske kantine. Ovakav njegov čin se razlikovao od glasina, koje su se širile po Beogradu, da je velika cicija. Vrlo brzo je "pročitan" - zatvorenici su kasnije pričali da Šljuka tako kupuje sopstvenu sigurnost. Bio je veoma plašljiv, čak i paranoičan, jer je strepeo od osvete.

Sredoje Šljukić je drugi put priveden u CZ 1993. godine, zbog otimanja automobila. Bio je u pritvoru mesec dana.

PREMA rečima Jordana Antonića, koji je kao stražar svoja zatvorska druženja pretočio u knjigu, Goran Vuković Majmun, koji je Beograđanima postao poznat kada je 1986. ubio Ljubu Zemunca, u Nemačkoj, bio je njegov prijatelj.

- Pričao mi je da je Ljubomira Magaša ubio jer ga se bojao, iz straha za svoj život. Goran se neprestano u životu trudio da bude drugi Giška. Još kao maloletnik bio je prijatelj Đorđa Božovića, svog voždovačkog kuma. Prvi put je u CZ došao kao mladi razbojnik, 1983. godine. Bio je atletski građen, ali previše škrt na rečima. Ipak, i takav Goran Vuković bio je, kao i Giška, idol novim klincima sa Voždovca, među kojima se posebno isticao Zoran Uskoković Skole - napisao je ovaj nekadašnji čuvar u CZ.

Dosta novinara koji su pisali o beogradskom podzemlju u svojim tekstovima navodi da je Zorana Uskokovića Skoleta bio glas da je pohlepan i osvetoljubiv, surovo zlopamtilo sa sadističkim izlivima besa. Voleo je obračune sa drugim kriminalnim ekipama u Beogradu, ali je u te tuče gurao svoje klince - Kizu, Pecu, Jakšu, Bucka i Ćandu. Skole je stigao u CZ 1994. godine, zbog otimanja skupocenog automobila jednog vlasnika kockarnice. Taj je imao bolje veze sa policijom od Skoleta, tako da je ovaj završio u zatvoru.

SMEŠTEN je u samicu, a komandiri su upozoreni da je "posebno opasan" i da ne smeju sa njim da kontaktiraju van službenih okvira. Uskoković je u zatvoru proveo dva meseca, a u kolektivnoj sobi je čitavo vreme proveo ležeći na dugačkoj klupi, sa koje je izdavao naređenja. Najveća njegova preokupacija je bila hrana. Stalno je nešto jeo, mljackao i žvakao. Svoj nezasiti apetit je pravdao rečima da je on "najveći srpski gurman".

- Ćanda mu je sa Čubure, od Duleta Kineza, doneo pečeno jagnje i kiselo mleko sa Tare. U CZ je jagnjetinu uneo čuvar zvani Tajson, koji je iseckano pečenje obmotao oko sebe. Da bi prikrili miris vruće jagnjetine, jedno kilo su stavili u kesu, koju je Tajson nosio u ruci i predao stražarima na ulazu u CZ. Kada je Skole video pečenu jagnjetinu, skakao je do plafona i drao se: "Ja sam pobednik!" Radovao se jer je nadmašio Arkana koji je u CZ uneo samo jedno pečeno prase - seća se Jordan Antonić.

KRISTIJAN Golubović, jedan od momaka sa beogradskog asfalta, u CZ je došao prvi put kao maloletnik, 1984. godine, zbog ranjavanja pozornika, koji ga je sprečavao u reketiranju jedne piljarnice. Odmah po dolasku u maloletničko odeljenje pokazalo se da je Kristijan rođeni vođa, jer je sa lakoćom uspostavio kontrolu nad drugim zatvorenicima.

- Prvi put sam Kristijana video 1993. kada je deportovan iz Nemačke. Izgledao je kao Apolon sa deformisanim nosem - opisuje Antonić svoj susret sa mladim zatvorenikom. - Umesto rukovanja uradio je preda mnom 100 sklekova za dva minuta. Potom je tražio da mu instaliram ventilaciju u sobu, jer voli svež vazduh. Posle samo 15 minuta dojavljeno mi je da je Žabac ostao bez zuba, jer je "naleteo" na Kristijana, ali je za to optuživao Kineza, jer se bojao Golubovićeve osvete.

Prema svedočenju stražara, Kristijan je u CZ, poput svog idola Ljube Zemunca, uveo red i strogu disciplinu. Higijena je u sobi bila besprekorna, pušenje je bilo zabranjeno ili smanjeno na najmanju moguću meru. Svi njegovi cimeri u ćeliji su radili sklekove i pili mleko. Svi su izlazili u šetnju i nisu smeli da traže poštedu. Dok je trajala šetnja soba se provetravala, jer je "Kristijan tako naredio", govorili su zatvorenici. Njegova glavna maksima je bila: "Život je borba sa zidovima!"

NEOBUZDANOG Aleksandra Kneževića Kneleta, takođe, nije "zaobišao" CZ. Doduše, nije se dugo "gostio", samo 15 dana. Kakav je bio na slobodi, takav je bio i u pritvoru.

- Kada je došao, pokazao mi je svoju butinu i rekao: "Vidi, ranili su me laserom!" Na nozi nije bilo nikakvog traga ranjavanja, pa sam shvatio da je Knele hiperboličan momak, nezrela ličnost, koja voli sve da uveličava - navodi Antonić. - Hvalio mi se i kako je pred policijom na stadionu Crvene zvezde vadio pištolj, stavljao ga sebi na grudi i govorio: "Upucaću se, ako mi priđete!"

BORAVAK u beogradskoj kaznioni nije mimoišao ni Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma. I to dva puta. Drugi put već su bili vođe "zemunskog klana", osumnjičeni za surova kidnapovanja i ubistva. Hapšnje za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića i ostala zlodela nisu dočekali. Stradali su u sukobu sa policijom.

- Spasojevića sam upoznao 1992. godine, kada je sa članovima Pecinog klana pao u zatvor - navodi Antonić. - Uhvaćen je kako posluje sa heroinom i stavljen je u samicu, u kojoj je bio 30 dana. Taj Peca je učio Spasojevića kako da meša drogu sa brašnom i praškovima, jer Dušan o drogi ništa nije znao. Spasojević je bio strašljiv čovek. Voleo je život, ali se bojao robije i batina. Nudio nam je novac da ga ne tučemo. Luković je bio naš kolega, zatvorski čuvar iz Prištine. I on je radio sa drogom. Obojica su se hvalila da u Makedoniji imaju neko selo, u kome svi seljani rade drogu za njih.

Dušan Spasojević u CZ, bio je u sobi sa jednim specijalcem iz JSO. Kada je Spasojević izašao iz zatvora, preko njega se sprijateljio sa policajcima. Čak je dobio i policijski pištolj na poklon. Hvalio se da može po Novom Beogradu da trguje heroinom. I da to mora da plaća nekim ljudima 5.000 maraka mesečno.

CECA MEĐU ZIDINAMA CENTRALNOG ZATVORA

U JEDNOJ od najvećih kazniona u regionu boravila je i popularna pevačica Svetlana Ražnatović, koja je uhapšena tokom "Sablje". Tadašnji upravnik CZ Aca Jovanović opisivao je kako se Ceca ponašala. Po njemu najgore je bilo kada je štrajkovala glađu:

- Ceca je toliko smršala, da je ja, da je nisam znao, sigurno ne bih prepoznao. Bila je vrlo uporna i ja sam zapretio da ću je prebaciti u Zatvorsku bolnicu, i tada je odlučila da počne da uzima hranu. Ceca je bila gotovo neprimetna. Disciplinovana i mirna. Trošila je malo novca, nije išla u kantinu i nije imala gotovo nikakve prohteve. Nije prihvatala ovaj prostor i ove ljude. Trudila se svim silama da se ne uklopi u zatvorski ambijent i zatvorsku atmosferu, da ne dobije imidž zatvorenika. Čuvari su je prosto obožavali, dolazili su da je gledaju dok se šeta u zatvorskom dvorištu. To nikako nismo mogli da sprečimo. Nažalost, neki ljudi i neki mediji su takav naš odnos prema Svetlani Ražnatović pogrešno shvatili i protumačili, pa su govorili loše i o Ceci i o meni. Zbog toga sam ja imao jako mnogo problema...

SUTRA: Najbolja soba za Slobodana Miloševića