Ulične scene ličile na cirkus

MASOVNIM naletom stotina hiljada građana koji se više ničim nije mogao sprečiti, rušen je i srušen Berlinski zid. Sa Istoka na Zapad više se nije moralo bežati pod rizikom da se izgubi život. A pre podizanja zida, sa Istoka na Zapad, i to uglavnom u rejonu prestonice, prebeglo je oko dva i po miliona ljudi.

Nekoliko dana kasnije, kada se mnogi još nisu usuđivali da učestvuju u rušenju zida, jer im se strah od te građevine usadio u kosti, otišao sam sa jednim prijateljem iz naše ambasade, atašeom za kulturu Svetom Popovićem, do zida da bismo odvalili nekoliko komada za uspomenu. Zid je udaljen samo nekoliko stotina metara od zgrade u kojoj smo stanovali. Poneli smo alat: čekić, dleto, velika klešta. Prišli smo delu koji je već "načet". Morali smo svojski da se potrudimo. Zid je đavolski tvrd, građen je od armiranog betona. Odvalili smo više dobrih komada i poneli ih kući. Neke komade dao sam prijateljima za uspomenu, neke zadržao kao suvenir. I dan-danas stoje u jednoj od fioka mog pisaćeg stola. Zajedno sa ordenom koji sam dobio od vlade Nemačke DR "za doprinos razvoju prijateljskih odnosa dveju zemalja".

I JEDAN i drugi deo grada, koji u to vreme zajedno imaju oko tri i po miliona stanovnika, bili su na nogama tih dana i noći. Nepregledne kolone automobila i pešaka slivale su se ka graničnim prelazima uz neopisivu gužvu jer su "rupe" napravljene u zidu bile još isuviše male da propuste sve koji su hteli da pređu na drugu stranu.

Poznata zapadnoberlinska ulica Kurfirstendam bila je danonoćno prepuna sveta. Ljudi su se tiskali kraj izloga, po kafanama, pivnicama, po autobusima, metrou, zavirivali u svaki kutak. Mnogim građanima sa Istoka to je bio prvi susret ne samo sa drugim delom istog grada nego i sa "inostranstvom". Krigle piva ispijale su se i za zapadne i za istočne marke. Zvanični kurs je jedan prema jedan, a realan višestruko manji na štetu istočne valute. Da ne bi razočarali sugrađane sa Istoka, trgovci su uvažavali kurs jedan prema jedan. Razliku je nadoknađivala nemačka banka.

ULIČNE scene ličile su na cirkus. Jedan pijani, zadrigli Nemac, očigledno sa Istoka, seo je nasred centralne avenije, uperio prst u trotoar i na sav glas viče: "Ovo je moj Berlin, moj grad. Napolje okupatori, ruske komunjare, jevrejske svinje i crveni đavoli. Dosta smo vas trpeli četrdeset godina." Svi galame, svi su pomalo pijani od alkohola, uglavnom piva, ili opijeni prazničnom atmosferom, događajem koji su čekali četiri decenije i o kome su maštali.

Otvaranje prolaza kroz Berlinski zid i granica u Istočnoj Evropi osim radosti i zadovoljstva, donelo je mnogo nevolja i istočnom i zapadnom delu grada. Odjednom, u Istočni Berlin sjatili su se belosvetski putnici- - šverceri, preprodavci, kockari, sitni prevaranti, lopovi, besposličari. Doskora izuzetno miran, čist i uredan grad postao je prljav i neuredan. Po ulicama su počeli da se viđaju prosjaci, koje su žitelji Istočnog Berlina ranije gledali samo na televiziji. Počela je da cveta trgovina valutom, a zvanični izvori saopštavaju da je i droga počela da se švercuje.

"TRAŽILI smo, dobili smo", kaže reporter berlinske televizije koja prikazuje do tada neviđene scene. Na ulicama grada gomile đubreta, neuredne ulične tezge, spavači po klupama u parkovima, beskućnici koji besciljno tumaraju gradom. Berlinci se užasavaju pojedinih scena koje im priređuju pridošlice iz pojedinih istočnoevropskih država. U DR Nemačku i Istočni Berlin sada u sve većem broju dolaze azilanti iz Rumunije, Bugarske, Sovjetskog Saveza, zatim sitni trgovci iz Poljske kojih je najviše na buvljoj pijaci u Zapadnom Berlinu. Ima i novih pridošlica iz Jugoslavije.

Berlinski mediji beleže da dolaze čitave porodice iz istočnih zemalja sa čoporom dece svih uzrasta koji ne deluju baš uredno. Među njima je dosta Roma. Mlade žene doje i povijaju decu po parkovima, na ulici. Nemci, nenaviknuti na ovakve scene, užasavaju se i okreću glave. "To ipak nismo tražili ni želeli", pišu istočnoberlinske novine.

POLOVINOM decembra 1989, kada je ujedinjenje već bilo na vidiku, nemački kancelar Helmut Kol posećuje Istočnu Nemačku, prvi put posle "mirne revolucije". Prva stanica mu je Drezden. Pošao sam tamo kolima sa poznanikom, istočnonemačkim novinarem, iako mi se nije išlo: devetnaesti je decembar, moja krsna slava Sveti Nikola i želeo sam da budem na taj dan sa porodicom. Računao sam - vratiću se predveče.

Zapadnonemački kancelar nije mogao ni da sanja kakve će mu ovacije prirediti građani Drezdena; grada koji je saveznička avijacija gotovo zbrisala sa lica zemlje tokom rata, a koji će se krajem osamdesetih godina pročuti po masovnim manifestacijama za ujedinjenje Nemačke.

"Helmut, Helmut" - klicala je masa. "Dojčland, Dojčland" - orilo se iz desetine hiljada grla. Oduševljena masa nosila je zapadnonemačke zastave, pevala zapadnonemačku himnu, uzvikivala "ujedinjenje" i stalno ponavljala: "Dojčland, Dojčland." Helmut Jozef Mihael Kol bio je nemački političar i državnik. Sa 30 godina je ušao u parlament. Godine 1969. postao je predsednik svoje oblasti, a 1973. izabran je za predsednika CDU-a. Godine 1982. imenovan je kancelarom SR Nemačke, a 1989. pokrenuo inicijative za ujedinjenje dve Nemačke. Bio je kancelar Zapadne Nemačke (1982-1990) i ujedinjene Nemačke (1990-1998).

ONI koji su drugačije mislili nisu imali nikakvu šansu. Njima su dovikivali da su "svinje": du Scxwein - (ti svinjo) je kod Nemaca najčešća pogrdna reč. Dovikivali su im da su "crveni", "komunjare" i brzo su ućutkani. - "Idite u Rusiju, crvena đubrad", uzvikivala je uzavrela i razgoropađena masa. "Tamo vam je mesto. Možda će vas poslati u Sibir. Ovo je Nemačka."

Haaaaajl - odzvanjalo je drezdenskim ulicama i trgovima. Kancelar Kol, blistajući od sreće i zadovoljstva, onako korpulentan, šepurio se kao paun. Tek sada je video da je među "svojima". To je zasigurno znao i ranije, ali se sada i na delu uverio u osećanja "braće na Istoku".

TRIJUMF KOLOVE PARTIJE

NA PRVIM zajedničkim parlamentarnim izborima marta naredne godine, Kolova Hrišćansko-demokratska unija (CDU) odnela je na Istoku ubedljivu pobedu. Ovakav rezultat iznenadio je mnoge analitičare koji nisu očekivali da će istočnonemačko biračko telo tako drastično promeniti svoju orijentaciju. Favorizovana i manje konzervativna Socijaldemokratska partija (SDP) doživela je poraz, a doskora vladajuća Jedinstvena socijalistička partije Nemačke, koja je sada preimenovana u Partiju demokratskog socijalizma, (PDS) pravi debakl. Neki su joj i proricali takav ishod, pored ostalog i zato što je na čelo te partije došao Gregor Gizi koji vodi jevrejsko poreklo.

(SUTRA: Istočni Nemci gađaju kola jajima i paradajzom)