Jajima i paradajzom po Kolu

KADA su zadovoljstva "bratskog zagrljaja" prošla, kada je u bivšoj Nemačkoj DR bez posla ostalo milion ljudi, kada se uvidelo da Vesi (Nemci na Zapadu) nisu tako darežljivi prema Osima (Nemci na Istoku) kao što se obećavalo i da su Osi u neku ruku građani drugog reda u odnosu na Vesije - raspoloženja su počela da se menjaju. U tom istom Drezdenu, zatim u Haleu i nekim drugim gradovima, Kola su dočekivali uzvicima negodovanja.

Bio sam svedok jednog takvog događaja u Haleu, gde je moralo da interveniše i obezbeđenje nemačkog kancelara. Tamo su građani uzvikivali Kolu da je lažov jer nije ispunio obećanje da će Istočnu Nemačku pretvoriti u "cvetnu baštu". Kancelara su počeli da gađaju jajima i paradajzom i policajci su sprečili još veći incident jer je Kol pokušao fizički da se obračuna sa nekolicinom demonstranata. Zamazan jajima, sa raskopčanim sakoom, Kol je ušao u jedan javni toalet da se očisti, a potom se uputio na sastanak u gradsku većnicu.

BERLINOM je mesec-dva posle pada zida protutnjala jedna euforična noć. Ispraćaj stare i doček nove, 1990. godine, okupio je na njegovim ulicama i trgovima, istočno i zapadno od zida, oko milion građana. Konačan bilans ove euforije je: četiri mrtva, nekoliko stotina povređenih, ogromna materijalna šteta i krajnje neprijatna politička senka. Jer, novogodišnja noć imala je veoma jasan politički prizvuk, prizvuk "velike pobede". Scene kod Brandenburške kapije, uzvici, napisane i izgovorene parole - svedoče da mnogi Berlinci te noći nisu mislili na demokratizaciju društva. Bilo je više nego uočljivo da je novogodišnja noć bila povod ne samo za proslavljanje društvenih promena, već i za njihovo tumačenje prema sopstvenim viđenjima i ubeđenjima.

"Gospodo, gledate scene iz 1933. godine kada su nacisti proslavljali dolazak Hitlera na vlast", kaže postariji čovek koji iz prikrajka posmatra scene ispred Brandenburške kapije. Dodaje da je lično u toj proslavi učestvovao, da je kasnije pao u nemilost i da je u poslednjem trenutku pobegao iz Nemačke.

JOŠ znatno pre ponoći kod Brandenburške kapije okupilo se nekoliko stotina hiljada ljudi iz Istočnog i Zapadnog Berlina. Bilo je i mnogo ljudi iz unutrašnjosti. Prostrani Pariski trg i ulica Unter den linden sa istočne, a Bulevar 17. juna sa zapadne strane, ličili su na mravinjak. Ko je u njega upao bio je nošen strujom sa malo izgleda da se iz nje izvuče.

Berlinci su čitav sat pre ponoći priredili vatromet. "Nad Berlinom se otvorilo nebo", javljali su strani izveštači. Pucalo je i prštalo na sve strane.

Na Brandenburšku kapiju, visoku preko 20 metara, popelo se preko 500 ljudi. Jedna poveća grupa trudila se na sve moguće načine da skine već iscepanu istočnonemačku zastavu i postavi zastavu SR Nemačke, koja će uskoro i zvanično biti zajednička.

Nešto posle ponoći popustila je metalna platforma postavljena tik uz kapiju za potrebe TV snimatelja. Na licu mesta poginuo je jedan čovek. Kasnije, na ulici Unter den linden pronađena je još jedna žrtva - 24-godišnji građanin Zapadnog Berlina za koga se pretpostavlja da je povređen prilikom rušenja platforme i da se nekako doteturao do ulice na istočnoj strani, a zatim izdahnuo. Još dve osobe platile su životom učešće u novogodišnjem stampedu, ali nije saopšteno kako.

TU NOVU, 1990. godinu, dočekao sam sa suprugom, sinom i nekoliko prijatelja iz naše ambasade u klubu za strance u centru grada, nedaleko od Brandenburške kapije. Do stana treba kolima da pređem ulicu Unter den linden. Kroz masu sveta probijam se "mic po mic". Na automobilu zapadnonemačke proizvodnje su berlinske tablice, ali polupijani manifestanti radoznalo zaviruju kroz staklo na prozoru, dobacuju, zapodevaju razgovor. Moj sin koji ide u nemačku osnovnu školu i govori nemački bez akcenta, kaže im da nam naprave mesta da prođemo. "Ovo su naši", čujem korpulentnog sredovečnog Nemca koji nam pravi mesta da presečemo ulicu.

Berlinom je, u punom smislu te reči, u novogodišnjoj noći protutnjao vihor. Bila je to erupcija emocija zbog rušenja sistema, međunemačkih granica i Berlinskog zida, ali istovremeno i davanje oduška osećanjima koja su bila gušena četiri decenije. Niko nije krio da je u takvoj provali emocija bilo elemenata bunta pa i revanšizma. "Nemci su u novogodišnjoj noći, jurišajući na Brandenburšku kapiju, imali u podsvesti poraze pod Moskvom, Staljingradom, Kurskom i Berlinom. Neka mi niko ne govori da će se na tome i završiti", kaže mi u ogorčenju sovjetski kolega koji izveštava za jedno moskovsko glasilo.

SVIM nevoljama koje su zadesile pojedine građane Nemačke DR, ali pre svega Sovjetski Savez i socijalizam u celini, "kumovao" je Mihail Sergejevič Gorbačov. Tako smatraju istočnonemački rukovodioci od kojih su mnogi ležali u zatvorima ili su bili pod istragom.

U vreme kada se protiv njih vodi hajka, savezna vlada i čelnici Berlina pozivaju Mihaila Gorbačova da dođe u nemačku metropolu gde treba da mu se uruči doploma počasnog građanina.

Već pomenuti Egon Krenc, u doba Honekera visoki partijski funkcioner, a zatim i prvi sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke, u otvorenom pismu savetuje Gorbačova da ne dolazi u Berlin. "Da ima savesti, Mihail Sergejevič ne bi mogao mirno da spava", kaže Krenc u otvorenom pismu, koje u izvodima objavljuju pojedini berlinski levičarski mediji.

EGON Krenc ne piše ništa napamet. On je godinama u vrhovima vlasti Nemačke DR, učestvovao je u razgovorima najviših delegacija njegove zemlje i Sovjetskog Saveza, imao je razgovore "u četiri oka" sa Mihailom Gorbačovom i vodio sa njim prepisku.

"Na istoku Nemačke ima dosta ljudi koji misle da si radio iza leđa Nemačke DR a zatim je izneverio, ostavio na cedilu", kaže Krenc. "Ti si mnogo puta govorio kako ujedinjenje Nemačke nije na dnevnom redu. Kratko vreme posle takvih tvrdnji ti si ipak dao zeleno svetlo ujedinjenju Nemačke."

"Stidim se što se imena slavnih sovjetskih vojskovođa koji su dali svoje živote za oslobođenje Berlina, kao i nekih zaslužnih antifašista, brišu iz spiska počasnih građana Berlina. Sada tvoje ime treba da se nađe na tom spisku po odluci gradskog Senata koji otpušta sa posla i đubretare samo zato što su kao đubretari bili zaposleni u Službi bezbednosti", odnosno čistili prostorije te službe.

ČETVORO MRTVIH U NOVOGODIŠNjOJ NOĆI

ČITAVE novogodišnje noći Berlinom su zavijale sirene policijskih automobila, vatrogasnih kola i automobila prve pomoći. Usled pada metalne konstrukcije povređeno je 140 ljudi. Ostali, njih preko 500, stradali su na razne načine: od eksplozivnih naprava, razbijenog stakla, u saobraćajnim nesrećama. Pronađeno je i četvoro mrtva građana. Nekoliko desetina građana zadržano je u zdravstvenim ustanovama sa frakturama lobanje i drugim teškim povredama.

(SUTRA: Gorbačov dozvolio rušenje zida)