Gorbačov dozvolio rušenje Zida

EGON Krenc, visoki partijski funkcioner, a zatim, posle ostavke Eriha Honekera, i prvi sekretar Jedinstvene socijalističke partije Nemačke, posle pada Berlinskog zida, u vreme kada su mnogi istočnonemački rukovodioci bili pod istragom ili ležali po zatvorima, piše otvoreno pismo Mihailu Sergejeviču Gorbačovu. Povod za ovo pismo je što je lider Sovjetskog Saveza prihvatio ponudu novih vlasti u Berlinu da bude proglašen počasnim građaninom ovog grada.Krenc optužuje Gorbačova da je pogazio mnoga obećanja i prešao preko mnogih načela koje je sam propovedao. "Omogućio si rušenje Berlinskog zida, a samo koju godinu ranije svojom rukom si zapisao u ,zlatnoj knjizi, kod Brandenburške kapije da je taj zid ,oličenje zaštite socijalizma,. Govorio si kako je Istočna Nemačka samostalna u svojoj politici, a lično si zahtevao od Honekera aprila 1986. da ne putuje u Bon jer SR Nemačka sprovodi revanšističku politiku."

GORBAČOVU Egon Krenc prigovara da je iz Moskve i zemalja Varšavskog ugovora od rukovodilaca DR Nemačke zahtevano da "svim mogućim sredstvima" brane granice prema zapadu. "Sada niko ne podiže glas što se sudi stražarima koji su izvršavali takva naređenja koja su dolazila direktno iz Moskve." Krenc podseća Gorbačova da je prilikom boravka u Berlinu 1986. godine lično izrazio zahvalnost graničarima DR Nemačke što "tako savesno brane svoju otadžbinu".

"Ti si nazvao Honekera svojim prijateljem. Sada, kada tebi budu dodeljivali zvanje počasnog građanina Berlina, isti taj Honeker nalaziće se u zatvoru boreći se sa smrću; u onom istom zatvoru u kome se nalazio za vreme nacističke Nemačke. U tom zatvoru sada se nalazi i bivši ministar odbrane DR Nemačke Hans Kesler, koji se borio u redovima Crvene armije, a zatim poslušno izvršavao naređenja ,o zaštiti granica Varšavskog ugovora, koja su dolazila iz Moskve. Preispitaj svoju savest. Ti stojiš pred donošenjem važne odluke", zaključuje Egon Krenc u otvorenom pismu.

MIHAIL Gorbačov nije odmah reagovao na ovo pismo. Otputovao je u Berlin i primio diplomu počasnog građanina. Kasnije je izjavljivao kako ne shvata optužbe Egona Krenca i kako bivši istočnonemački funkcioner nije u pravu.

Mnoge činjenice demantuju tvrdnju Gorbačova da drugačije nije moglo biti, da je uradio sve što je mogao i da su oni koji su došli posle njega krivi za sve negativne posledice koje su proistekle iz poraza u Hladnom ratu. Kasnije je obelodanjeno da postoje još neki dokumenti koji u veoma negativnom svetlu govore o ulozi Mihaila Gorbačova u vreme velikih političkih previranja.

JEDANAESTOG septembra 2009. ruski portal "Gazeta" preneo je na svom sajtu pisanje "Tajmsa" da je, dva meseca pre rušenja Berlinskog zida, britanska premijerka Margaret Tačer rekla Gorbačovu da ni Velika Britanija ni Zapadna Evropa ne žele ujedinjenje Nemačke i da ga je zamolila da spreči rušenje Zida. Takva informacija je, navodno, sadržana u celini u stenogramu o susretu dva lidera. "Nama nije potrebno ujedinjenje Nemačke. To će dovesti do promena posleratnih granica, što ne možemo dozvoliti zato što će takav razvoj događaja da podrije stabilnost međunarodne zajednice", stoji u tom stenogramu. Kopiju stenograma sa zasedanja sovjetskog Politbiroa i pregovorima sa stranim liderima navodno je pronašao Mihail Strojkov u Fondu Gorbačova koji ih je fotokopirao i otpremio u London. On je nosio, i još uvek nosi, znak poverljivosti.

U stenogramu se navodi da je SSSR razmatrao pitanje o rušenju Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke bez učešća drugih zemalja. Osim toga, po navodu "Tajmsa" koje prenosi moskovska "Gazeta", dokument demonstrira "potpunu bespomoćnost sovjetskog lidera pred opasnošću nereda u Istočnoj Evropi". "Rukovodstvo SSSR naivno je smatralo da će ako sa političke scene odu komunistički lideri u Istočnoj Evropi, njihovi žitelji da budu zahvalni Rusima za perestrojku."

TAČNOST ovih navoda obelodanio je i sam Gorbačov u razgovoru za rimsku "Republiku" povodom dvadesete godišnjice pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke. On kaže da su ključne evropske zemlje činile sve da Nemačka ne bude ponovo jedinstvena država. "Svi su bili žestoko protiv", kaže Gorbačov: "Margaret Tačer u Londonu, Miteran u Parizu, Andreoti u Rimu. Bojali su se. Hteli su da zaustave Nemce. I svi su držali da to moramo da učinimo baš mi, Sovjetski Savez, sa svojim tenkovima. U zvaničnim susretima su mi to otvoreno govorili i dolazili su svi, jedan za drugim, da mi pričaju o tome. Miteran, koji je bio lukaviji od drugih, rekao mi je: 'Toliko volim Nemačku da bih radije da ih imamo dve'... Nisu predlagali kako da se suprotstavimo situaciji. Bilo mi je jasno da žele da spreče pad Zida i ujedinjenje, ali su hteli da to fizički zaustavimo mi. Sa vojskom." Gorbačov kaže da bi se u tom slučaju prolilo mnogo krvi, da bi se Evropa našla u rukama vojnika Istoka i Zapada - na svakoj strani po dva miliona. "Moglo je doći do trećeg svetskog rata", kaže Gorbačov za italijanski nedeljnik "Republiku".

GORBAČOV se priseća dolaska u Berlin 16. oktobra 1989, koji sam ja opisao po sopstvenom viđenju. On navodi i parole kojima ga je masa dočekala ("Gorbi, sloboda", "Ostani ovde mesec dana" i dr). "Poljski premijer Tadeuš Mazovjecki prišao mi je i rekao: 'Mihaile Sergejeviču, razumete li nemački?' Odgorio sam mu da bih sa nekim naučnim radom imao teškoća, ali ovo što oni viču - razumem. Mazovjecki mi na to odgovara: 'Onda razumete da je ovo kraj.'" Gorbačov u zaključku kaže da je u Nemačku prvi put došao 1966. i da u srcu još oseća bol od razaranja, žrtava i užasa nacizma. "Ali, koliki su put prešli Nemci posle rata! Kako na istoku, tako i na zapadu. Ponizili su se, molili za oproštaj, stvorili veliko delo antinacističkog i demokratskog pročišćenja. Ne može se ni zamisliti da bi oni mogli da budu odgovorni za Hitlera za vjek i vjekova. Svi, izgleda, tako misle danas".

Ovi navodi bivšeg sovjetskog lidera mogu da zvuče uverljivo, opravdavajuće, ali oni ipak predstavljaju samo jednu stranu medalje. Onu drugu stranu, koja ga tereti za neke veoma velike promašaje njegove politike i posledice, on ne otkriva, a ona nesumnjivo postoji.

OPTUŽBE OBAVEŠTAJCA

POZNATI obaveštajac DR Nemačke Markus Volf kaže u jednom intervjuu, više godina posle ujedinjenja Nemačke, da se mnogo razočarao u Mihaila Gorbačova. "Napisao sam mu dva pisma u kojima sam ga molio da upotrebi svoj lični autoritet u Nemačkoj i zatraži da se ne proganjaju pripadnici istočnonemačke obaveštajne službe i njihovi saradnici na zapadu. Ali on nije ni prstom mrdnuo da bi spasao ne samo njih nego i čitavo rukovodstvo DR Nemačke, koje je bilo prepušteno sudbini." Markus Volf kaže da je Gorbačov mogao takav zahtev da iznese da je želeo. On se poziva na bliskog saradnika kancelara Helmuta Kola, Horsta Teljčika, koji kaže da su na Zapadu očekivali da će Gorbačov izneti takav zahtev. Ali, on je izostao.

SUTRA: Sovjeti su najureni iz Nemačke