Sovjeti su najureni iz Nemačke

MIHAIL Gorbačov, u razgovoru za rimski nedeljnik "Republika", povodom dvadesete godišnjice pada Berlinskog zida i ujedinjenja Nemačke, ispričao je da je za rušenje Berlinskog zida saznao sutradan, 10. novembra ujutro. Kaže da je misao o uklanjanju zida postojala još za vreme Brežnjeva. "Znao sam - istorija je stvorila problem nemačke podele, istorija će to i rešiti." Bivši sovjetski lider kaže da nije bio preterano radostan kada je čuo vest, ali da nije osećao ni odbojnost. "Ja sam to prihvatio. Nemci više nisu želeli da žive kao do tada i oni se više nisu mogli zadržati."

Bivši sovjetski lider ističe da su Nemci ispunili svoja obećanja data Rusiji, da su se sa puno poštovanja odnosili prema sovjetskim trupama stacioniranim o Istočnoj Nemačkoj, ali da Zapad u celini nije ispunio obećanja da se NATO neće širiti na istok "ni za centimetar". "Toga se Amerikanci nisu držali, a Nemcima je bilo svejedno. Verovatno su trljali ruke kako su Rusi sjajno prevareni".

"Šta je to donelo?", pita Gorbačov. "Samo to da Rusi zapadnim obećanjima više ne veruju."

KOLIKO je Gorbačov iskren kada kaže da su se Nemci "sa puno poštovanja" odnosili prema ruskim vojnicima stacioniranim u Istočnoj Nemačkoj? Bio sam lični svedok nekih događaja koji demantuju ovu tvrdnju Gorbačova. Zvanične vlasti su se doduše trudile da odnos prema Sovjetima bude korektan, ali je u praksi, na terenu, to ponekad izgledalo drugačije.

"Sovjeti se najureni iz Nemačke", pisali su svojevremeno pojedini mediji u Moskvi. "Rusi, trkom iz Nemačke - marš ", navodili su mediji prilike pod kojima su neke jedinice napuštale Nemačku. Nemački mediji su pak vrlo uzdržano pisali o povlačenju sovjetske vojske, a tu i tamo pojavljivali su se natpisi (a na TV to je propraćeno snimcima) - da su sovjetske jedinice za sobom ostavljale - ekološki haos.

Sa Gorbačovom sam imao prilike da se lično susrećem, izmenim pokoju reč. Prvi put sam se sa njim sreo i rukovao, kao diplomatski urednik Tanjuga, tokom njegove zvanične posete Beogradu. Kasnije, u Moskvi, nekoliko puta smo bili na zajedničkoj večeri koju mu je priredilo udruženje stranih novinara. Pitao sam ga i o tome da li je tražio garancije da se posle ujedinjenja Nemačke NATO neće širiti na istok. Potpun odgovor nisam dobio. Rekao je da smatra da je njegova uloga u svemu bila pozitivna, konstruktivna, da je tako "moralo da bude", da drugi, a ne on, snose krivicu za određene negativne posledice.

PRVIH nedelja i meseci posle rušenja zida i liberalizacije putovanja, stranci u Berlinu nisu bili baš poželjni gosti. Pogotovu oni sa istoka, a pre svega iz Sovjetskog Saveza. Nemci su ih smatrali krivcima za nevolje u kojima su se nalazili više od četiri decenije. Kao da su stranci, a pre svega Sovjeti, došli tu po svojoj volji, u osvajački pohod, a ne kao posledica nemačke agresije i svih zala koje su naneli građanima mnogih evropskih zemalja.

U Berlinu i nekim drugim istočnonemačkim gradovima pojavili su se neonacisti, koji su počeli da vršljaju i čine razne ekscese. U berlinskom memorijalnom parku "Treptov" jedne noći oskrnavljeno je groblje sovjetskih vojnika. Nacisti su na mermernim pločama ispisali parole "napolje, sovjetski okupatori", "dole komunisti" i druge. Na ovom groblju počivaju kosti oko 20.000 sovjetskih vojnika poginulih u borbama za Berlin. Počinioci nisu pronađeni.

DA se ovaj događaj desio pre koju godinu, imao bi drugačije posledice. Moj ruski kolega, dopisnik u Berlinu, podseća me da je prilikom skrnavljenja grobova sovjetskih vojnika u Austriji, tadašnji sovjetski lider Hruščov zapretio vlastima u Beču: "Gospodo, ili ćete poštovati i čuvati groblja, kako se to čini svugde u civilizovanom i demokratskom svetu, ili ću ja poslati vojsku da to učini." Sada nema ni Hruščova ni Sovjetskog Saveza kakav je bio u vreme Hruščova. Gorbačov to sigurno neće ni reći, a još manje uraditi.

Netrpeljivost prema strancima je očigledna i može se uočiti na svakom koraku - u prodavnici, autobusu, metrou, na ulici. To može da izgleda i čudno jer u Berlinu ima veoma mnogo stranaca. Statistika kaže - čak oko 300.000. Ili, naprotiv: upravo zato što ih toliko ima, Nemci pokazuju prema njima netrpeljivost jer narušavaju neke ustaljene norme života i ponašanja.

RAZGOVARAM sa slučajnim poznanikom, uglađenim gospodinom koji je, uz to, službenik u jednoj državnoj ustanovi. Razgovor koristim za informaciju o neonacizmu koja mi je naručena iz redakcije, pošto o toj temi pišu i strane agencije.

- Vi ste Nemac? - pitam sagovornika.

- Da, čistokrvni, i po ocu i po majci.

- Šta mislite o strancima?

- Ništa ne mislim o njima. Zapravo, trudim se da ne mislim. Radije o njima ne bih razgovarao.

- Ali ipak recite nešto - kažem sagovorniku.

- Ne volim strance. Nisam nacionalista, još manje nacista, ali strance ne volim.

- To ne ide jedno s drugim - zapažam.

- To apsolutno ide jedno s drugim.

- Objasnite mi.

- Svako treba da živi u svojoj zemlji. U Nemačkoj ima nekoliko miliona stranaca. Razmileli su se po celoj zemlji. Loše utiču na naše društvo.

- Recite nešto detaljnije.

- Pa evo, ako baš želite. Možda sam se pogrešno izrazio kada sam rekao da ne volim strance. Ja u stvari ne volim ono što oni sa sobom donose: nekulturu, nečistoću, navike, način života, religiju. Ne želim da neko pljuje po trotoaru, da baca otpatke gde god stigne, da prljav i zamazan ulazi u autobus i metro, da za sobom ostavlja neuredan javni toalet, da se klanja i moli na travnjaku usred grada, da skitari, da krade...

- Nemci ne kradu, ne skitaraju, ne pljačkaju banke, ne vrše nasilja?

- Da, i mi to radimo, ali jedni druge moramo da trpimo. Strance ne moramo i zato neka se čiste iz Nemačke. Ne želim Aziju usred Evrope.

- Na šta mislite?

- DA LI STE bili u Krojcbergu? (zapadnoberlinska četvrt nastanjena ulavnom Turcima). Ako niste, prošetajte. Osećaćete se kao usred nekog turskog provincijskog grada. Od prljavštine, smrada i neurednosti ne može se proći ulicama. Pa još te žene zabrađene od glave do pete usred leta.

Ova zapažanja ne moram da proveravam. U četvrti Krojcberg bio sam mnogo puta i imam slične utiske. Čovek zaista stiče utisak da je u nekom provincijskom gradu u Turskoj.

- Vaša politička ubeđenja i stranačka pripadnost?

- Bio sam član Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Odnedavno sam "republikanac", ali ne i neonacista. Iz te partije, odnosno njenog programa, prihvatam samo one norme koje se odnose na strance.

- Nije šija nego vrat.

HELMUT KOL I MIHAIL GORBAČOV

NEMAČKI kancelar u vreme pada Berlinskog zida Helmut Kol u izjavi za dnevnik "Bild" rekao je da je nadu za ujedinjenje Nemačke osetio 1987. godine, kada je na vlast u Moskvi došao Gorbačov. Priseća se da je prilikom jedne šetnje kancelarskim parkom u Bonu, pored Rajne, rekao Gorbačovu da će nemačko jedinstvo sigurno doći, tako sigurno kao što Rajne teče prema moru. "Prvi put Gorbačov mi nije protivurečio" - kaže Kol.

SUTRA: NEMAČKO UJEDINjENjE TRIJUMF ZAPADA