Istočni Nemci građani drugog reda

JOŠ pre ujedinjenja, nedugo posle rušenja Berlinskog zida pojedini analitičari upozoravali su da u novim uslovima ni svim Nemcima neće biti zagarantovana ista prava. Već tada u pojedinim sredinama na Zapadu govorilo se o tome ko će biti poželjan u budućoj zajedničkoj državi, a ko nepoželjan. U Berlinu se pronose glasovi da je iz Bona stigao signal upozorenja. Po tom signalu, najmanje tri kategorije građana Istočne Nemačke neće imati šta da traže u ujedinjenoj zemlji. To su, pre svega, "staljinisti", odnosno oni koji su na bilo koji način bili vezani za rukovodeće strukture, državni ili partijski aparat.

U istu kategoriju spadaju i ljudi koji smatraju da je socijalizam kao ideja još živ i koji "još sanjaju" o nekakvom drugačijem društvenom sistemu nego što je kapitalistički. U nepoželjne se ubrajaju i oni kojima smeta nepravda i koji sve žele da isteraju na čistac. "Takvi čistunci biće počišćeni" - poručuje se iz Bona.

BERLINSKI listovi beleže čak i kakvi se planovi kuju za nepoželjne kojih, ako se sudi po partijskoj pripadnosti, ima više od dva i po miliona. Za njih bi, navodno, bila stvorena "Republika Nordanija" (kovanica od narod - sever) ili bi im se odredilo neko drugo područje gde bi mogli stanovati: u blizini austrijske granice, u delu Donje Saksonije ili negde drugde. Važno je da budu izolovani i da nemaju nikakvog uticaja na nemačko društvo - pišu berlinski listovi. Dodaju da to nije nikakva šala ili izmišljotina. Dobar deo građana Nemačke DR, dakle, ne bi mogao biti "u zajedničkom brodu koji plovi ka blagostanju i sreći".

Ovakve pretnje desnih ekstremista nisu ostvarene, ali su mnoge kategorije istočnonemačkih građana i te kako osetile osvetnički duh sunarodnika sa Zapada.

NEKI Nemci su ipak najureni ne samo sa radnog mesta, nego i iz Nemačke. Učinjeno je to na način da "i vuk bude sit i ovce na broju".

Mnogi ljudi, naime, uvideli su da im u ujedinjenoj Nemačkoj neće biti mesta pa su potražili utočište u inostranstvu. To su, mahom, "nepopravljive komunjare", zatim bivši službenici i funkcioneri tajne policije, ali i mnogi drugi kojima je predočeno da u ujedinjenoj Nemačkoj nemaju šansu i da im je bolje da se izgube. "Ili marš iz Nemačke ili ćete biti u potpunosti onemogućeni, bez posla i bez ikakvih sredstava za život; i to ne samo vi nego i članovi vaših porodica." Berlinski listovi pišu da je to prvi put posle progona u nacističkoj Nemačkoj i posle perioda "realnog socijalizma" da Nemci žele da odu iz otadžbine. Ujedinjena, demokratska, jaka i bogata Nemačka, znači, nekome je majka, a nekome maćeha. "To smo i zaslužili" - vajka se jedan građanin u pismu "Berliner cajtungu".

PAKAO za pojedine građane Nemačke DR nastao je tek kada su otkrivene arhive istočnonemačke tajne policije. Od toga dana nekoliko miliona građana na istoku zemlje više nema miran san. Strah se uvukao u mnoge sredine, savest velikog broja ljudi je uzdrmana, a zabeležene su i prve porodične i rodbinske tragedije. Muževi okreću glave od žena, sinovi od očeva i obrnuto. Kolege na poslu više se ne pozdravljaju, a raskinuta su i mnoga dugogodišnja prijateljstva.

Ujedinjenje je sve bliže ali se još ne zna kolika će biti njegova cena niti ko će je platiti. Obični građani na Istoku smatraju da će se sve ipak svaliti na njihova leđa i da će im ujedinjenje, bar privremeno, zagorčati život.

"Proklinjaću dan kada sam mašući zapadnonemačkom zastavom uzvikivao ime kancelara Kola i tražio ujedinjenje", - kaže mi u poverenju jedan poznanik iz susedstva. "On mi se poverava da je u svojoj vikend-kućici nedaleko od Berlina imao nezvane goste sa Zapada. Došli su u belom "mercedesu", rekli 'guten tag' i saopštili da je parcela na kojoj je izgrađena moja skromna kućica - njihova. Pokazali su i uredan izvod iz zemljišnih knjiga."

NIJE to jedini ni najdrastičniji primer. Poslednjih nedelja i meseci sve je više posetilaca sa Zapada. Oni traže da im se vrate stambene zgrade, zemljišta, zamkovi, fabrike. Berlinska štampa beleži da se pojavio izvesni vojvoda od Maklenburga tražeći da mu se vrati jedan od najpoznatijih zamkova u DR Nemačkoj kod Šverina. Dotični junker je imao samo pet godina kada se rat završio i potomak je jednog poznatog pruskog plemića. Ispred prezimena ima "fon".

Takve vojvode i junkeri sada traže pola Berlina i stotine hiljada hektara zemljišta, industrijske kombinate, železničke pruge i pašnjake. Pojavio se i jedan grof koji tvrdi da je poznati Berlinski toranj u istočnom delu grada, koji dominira čitavom okolinom, podignut na njegovom privatnom posedu. "Toranj zadržite a zemljište mi vratite", kaže grof koji ima stalno prebvalište u Švajcarskoj.

MART mesec 1990. bio je jedan od sudbonosnih za DR Nemačku iako je njena sudbina još ranije zapečaćena. Tog meseca, naime, održani su parlamentarni izbori - prvi slobodni izbori na Istoku, kako su na sva zvona trubila sredstva informisanja.

Sve prognoze išle su u prilog Socijaldemokratskoj partiji. Nekolio dana uoči izbora raspoloženje birača se menja u korist Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koja je sa još nekoliko konzervativnih partija stvorila "Savez za Nemačku". Favorizovana Socijaldemokratska partija (SPD) potučena je do nogu.

- Pobedio je jači, a ne bolji - konstatovali su analitičari. Oni smatraju da su se birači opredelili za "jakog čoveka", saveznog kancelara Kola. On je nudio ono što drugi nisu mogli: hitno stvaranje monetarne unije i ujedinjenje po članu 23 zapadnonemačkog Ustava. "Ako i ostanemo bez posla, bar ćemo socijalnu pomoć primati u zapadnonemačkim markama." U valuti koju su tako strasno voleli i priželjkivali Osi.

I DAN-DANAS, trideset godina posle rušenja Berlinskog zida, pojedini građani na istoku zemlje, u bivšoj Nemačkoj DR, kažu da nisu zadovoljni svojim životom u zajedničkoj državi, da nisu ispunjena njihova očekivanja. Tačno je da su na Istoku uložene milijarde za obnovu i unapređenje privrede, da se Berlin i neki drugi gradovi gotovo ne mogu prepoznati, da je u svim oblastima postignut značajan napredak, ali... "Sovjetski Savez nas je izdao, pustio niz vodu, a zapadni Nemci opljačkali i pretvorili u koloniju, jadaju se građani na Istoku.

Berlinski zid je srušen pre tri decenije, ali on u stvari i dalje postoji, nalazi se tamo gde se i nalazio. Većina ljudi u svetu to ne uočava, očigledno imaju probleme sa vidom, ali mi građani bivše Nemačke DR to vide, znaju i osećaju. Time žitelji na Istoku žele da kažu da razlike između dva dela sada jedinstvene države i dalje postoje i da se najviše ogledaju u neravnopravnosti, nejednakom tretmanu i u životnom standardu, ali i u mnogo čemu drugom. "Mi smo građani drugog reda", kažu na Istoku.

PRAVI PRAVCATI "ANŠLUS"

SVIMA u svetu je dobro poznato šta je bilo do pada Berlinskog zida, ali malo je poznato šta je nastalo posle pada - kaže moja koleginica, ruska novinarka Darja Aslamova koja je boravila u Berlinu pre nekoliko godina. Malo se zna o tragediji koju su preživeli i još uvek preživljavaju "socijalistički" Nemci, koji su sa toliko entuzijazma rušili zid i pohrlili u zagrljaj svojoj "kapitalističkoj braći". Oni nisu mogli ni da predstave da će njihova zemlja nestati za godinu dana, da neće biti nikakvog dogovora o ujedinjenju, da će izgubiti deo svojih građanskih prava. Dogodiće se pravi pravcati "anšlus", zauzimanje Istoka od strane Zapada i njegovo "progutavanje".

SUTRA: LAŽI O BOMBARDOVANjU DREZDENA