Stid i bes zbog Milosrdnog anđela

POSTOJE mišljenja da bi odnos Nemačke prema Srbiji trebalo da ima polazište u krilatici "Oprosti nam, Srbijo". Tako bi, smatra se, trebalo da počne i nemački apel za mir koji je potpisalo više desetina istaknutih nemačkih političara, intelektualaca i društvenih radnika 2014. godine. Među potpisnicima su i neke političke ličnosti koje su zauzimale visoke položaje u nemačkoj administraciji tokom agresije na Srbiju.

Pojedini autori podsećaju da je avionom NATO koji je raketirao most u Varvarinu, kada je poginuo veći broj civila, pilotirao nemački pilot. Ko je davao oružje Slovencima i Hrvatima da ruše Jugoslaviju? Pa vi, gospodo, koji ste potpisali apel za mir. Gde ste bili kada je iz Sarajeva izgnano 150.000 srpskih duša, a iz Hrvatske 250.000? Od naknadnog ispoljavanja dobre volje ili prizvananja grešaka ima malo ili nimalo vajde.

LIČNO sam se uverio da su se mnogi građani Nemačke kritički odnosili prema učešću svoje zemlje u agresiji protiv Srbije u sastavu snaga NATO. Već sam pomenuo Hansa Modrova, istaknutog nemačkog političara, koji je apelovao da Nemačka bude posebno obazriva prema događajima u Jugoslaviji u kojoj je nacistički Vermaht ostavio krvave tragove.

Osudi agresije na SR Jugoslaviju pridružio se pored mnogih drugih, i nemački profesor dr Rudof Hanzel koji u intervjuu za "Novosti" takođe kaže da ga je stid i da oseća bes što je Nemačka učestvovala u bombardovanju. On kaže da je NATO bombardovanje SR Jugoslavije nesporno bio namerno izveden, planirani genocid, zagrnut plaštom tobožnje zabrinutosti za sudbinu naroda, što je licemerje bez presedana. U ovu konstataciju niko ne treba, niti može da sumnja. On konstatuje da takav zločin nije zabeležen ni u jednoj drugoj evropskoj državi i da Alijansa već godinama uporno pokušava da zataška svoju krivicu.

ČLANICE Alijanse, koje su odgovorne za zločin protiv čovečnosti, ovakvih stravičnih razmera, neće priznati svoju krivicu jer bi u tom slučaju morale da snose posledice. Bile bi dužne da srpskom narodu daju pravednu nadoknadu. Morale bi takođe za sva vremena da odustanu od totalnog rata protiv čitavih naroda kakav, na primer, godinama vode protiv Sirije. Hanzel pominje takođe strašne posledice upotrebe osiromašenog uranijuma. Srpski narod ima pravo na istinu, laži moraju da izađu na videlo.

Na pitanje - zašto nemački narod nije bio protiv agresije, Hanzel odgovara: "Da tadašnja vlast nije toliko manipulisala njime, narod se ne bi složio sa takozvanom akcijom Milosrdnog anđela. Pod direktivom ratnih zločinaca sa obe strane Atlantika, Berlin je emitovao besramne laži, a Nemci su ih upijali. Želim da se izvinim zbog toga što su vojne snage mog naroda, u kooperaciji sa drugim NATO članicama, a pod dirigentskom palicom SAD, aktivno učestvovale u zločinu protiv čovečnosti i genocidu nad srpskim narodom."

U MNOGIM krugovima u Srbiji i u javnosti postavljalo se i još uvek se postavlja pitanje - da li je Rusija mogla da spreči bombardovanje Srbije, zavođenje sankcija i otimanje Kosova. Na to pitanje nije jednostavno odgovoriti jer je uslovljeno mnogim okolnostima. Treba imati u vidu i međunarodne prilike u to vreme kao i prilike u samoj Rusiji. I jedna i druga komponenta nisu išle u prilog pretpostavci da je Moskva mogla odlučujuće da utiče na prilike na Balkanu, na tok događaja u bivšoj Jugoslaviji i oko Srbije.

Sama Rusija bila je u krajnje teškoj političkoj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji. "Rusija ni sama sebi ne može pomoći" - govorili su mi pojedini funkcioneri u Moskvi. Zemlja je bila suočena sa opasnošću građanskog rata. Privreda je bila u kolapsu, država zadužena do guše, fabrike su stajale, uništene i opustošene, državna i društvena imovina opljačkane kriminalnom privatizacijom.

ARMIJA je bila u rasulu. Kako je pisala moskovska štampa, neki visoki oficiri koji su noću dežurali kraj raketnih baza, danju su istovarali ugalj na železničkim stanicama da bi prehranili porodicu. U prvo vreme, neobučena armija gubila je bitke sa banditskim grupama na Severnom Kavkazu. Vojni vrh jednostavno nije bio u stanju da popuni jedinice koje bi se suprotstavile banditima. I, što je takođe značajno reći, na Zapadu se dobro znalo u kakvoj je situaciji Rusija i da nije u mogućnosti da se suprotstavi njihovim akcijama. Da li je zemlja u takvom rasulu mogla da se suprotstavi Zapadu da bi štitila interese Srbije?

Mnogo kasnije, kada je Rusija prebolela rane iz devedesetih i čvrsto stala na svoje noge, Vladimir Putin se osvrnuo na taj za Srbiju tragičan period. Na zasedanju međunarodnog diskusionog kluba "Valdaj" on je izjavio da je devedesetih godina prošlog veka Rusija preživela jedan od najtežih perioda u svojoj istoriji.

- UPOREDO sa krajnje teškim unurašnjim političkim i ekonomskim krizama bili smo izloženi agresiji međunarodnog terorizma - rekao je Putin i dodao: "Rusija je tada bila dovedena do veoma opasne crte, iza koje je moglo da se desi nešto najgore za svaki narod, za bilo koju naciju i zemlju - razbijanje i raspad države. Ta opasnost visila je u vazduhu i većina ljudi je to osećala. Mi smo tada mogli, i to je bilo potpuno realno, da se zaglibimo u bezdan opšteg građanskog rata, da izgubimo državno jedinstvo i suverenitet i da se nađemo na periferiji svetske politike. I samo zahvaljujući ogromnom patriotizmu, hrabrosti, strpljenju i trudoljublju ruskog naroda i drugih naroda Rusije, naša zemlja se udaljila od te opasne crte."

RUSIJA je, dakle, imala previše svojih glavobolja, ali nije mogla da ostane sasvim po strani od nekih međunarodnih zbivanja, pa ni oko građanskog rata u Jugoslaviji i agresije NATO.

Stav Rusije prema svim tim događajima je dobro poznat i zasniva se na Povelji UN i međunarodnom pravu. A ta povelja i međunarodno pravo drastično su kršeni. Rusija je te događaje nazivala pravim imenima ne ustručavajući se da upotrebi termine "agresija", "zločin" i slično.

Da smo bili uključeni u rešavanje jugoslovenskog problema - izjavio je u jednoj prilici Putin - ne bi došlo do bombardovanja Srbije. Mi ni u kom slučaju ne bismo pristali na mešanje tog tipa u unutrašnje poslove druge zemlje. Ono se ne može opravdati nikakvim razlozima, između ostalog ni takozvanom humanitarnom intervencijom. Smatram da je cela operacija bila velika greška u oblasti međunarodnih odnosa, kršenja temeljnih principa međunarodnog prava.

(SUTRA: Jedan zid je srušen, drugi se podižu)