Tajna služba kontroliše logore

LOGORI u Italiji i Nemačkoj, u kojima su se nalazili pripadnici četničkih i ljotićevskih formacija bili su pod budnom prismotrom Kontraobaveštajne službe (KOS) Jugoslovenske armije. Potvrda za ovu tvrdnju su izveštaji oficira koje je slao centrali u Beogradu. Ovde ćemo navesti neka od obaveštenja koja je ubačeni "Kosovac" slao centrali u Beogradu o stanju u izbegličkim logorima. U izveštaju od 22. aprila 1947. godine, o onome što se događa u logoru Eboli u Italiji piše:

"Potporučnik Knežević Mihajlo iz 'Štabne čete' istaknutog dela Vrhovne komande nalazi se kao oficir za vezu u Kazerti između radnih ebolijskih grupa i dotične savezničke komande. On je u Kazerti došao u posed dvaju pisama koja je pisao Sloven Smodlaka glavnom stanu u Kazerti po pitanju obilaska logora i izručenja ratnih zločinaca. U prvom pismu se pominje obilazak logora te se donose imena Vicka Glunčića, Nikole Mandića i Engel Josipa (o ubistvu Glunčića i ranjavanju Engela u Napulju bilo je reči u ranijim nastavcima ovog feljtona - prim. a.). Ova dva pisma imenovani je prepisao i prepise poslao Damjanoviću. Sada se četnici interesuju ko su ovi koji su navedeni u pismu. Saznali su da je Engel Jevrej pa su poslali kurira popu Vukeliću u Bari da tamo među Jevrejima ispita tačno ko je on.

U DRUGOM pismu naši traže nekih 40 ratnih zločinaca i to uglavnom iz 'Dinarske četničke divizije'. Među njima su major Sremac i Milan Cvetičanin. Damjanović je odmah dostavio spisak traženih pomenutoj diviziji i savetovao ljudima da se sklone. Tako ih je otišlo veći broj iz Ebolija i sada se kriju po raznim grupama (na primer Ratko Parežanin u radnoj grupi u Kapui)."

Evo šta je obaveštajac KOS-a izvestio o bekstvima iz logora Minster:
"Bekstva iz logora su moguća. Na dan 23. juna 1947. pobegao je iz logora jedan redov - četnik, a isto tako 25. juna. Četnici beže iz logora na taj način što kupuju od Nemaca civilno odelo i onda s papirima koji su isto kupljeni od Nemaca beže iz logora kroz žicu. Samo bekstvo kroz žicu ne predstavlja gotovo nikakvu opasnost. (Prema još nedovoljno proverenom izveštaju, inž. Vasiljević pobegao je iz Minster lagera i krije se u nekoj bolnici u zoni). U bloku C Minster lagera ostalo je odvojenih 136 ili 140.
ZBOG nedostatka hrane, a roba doneta iz Italije već se rasprodala, mnogi napuštaju logor. Ilegalni odlazak za Francusku za 65 ljudi organizovao je prof. Buda Živković koji ima navodno dosta prijatelja u Francuskoj. Ova grupa je otišla pre deset dana, ali se još niko nije javio. Drugu jednu grupu od 30 ljudi odveo je Miodrag Miki Đurić koji se već javio iz Pariza. U tom pismu, upućenom bogoslovu Milanu Savčiću kaže da se potucaju po Parizu i ne mogu naći zaposlenje jer nemaju dokumenata. Njega je pomagao, ali vrlo malo, Velja Piletić, četnički 'komandant' u severoistočnoj Srbiji, koji je pobegao iz sovjetskog zarobljeništva.

Mnogi su prebegli na američku zonu u nameri da se uposle, ali se nije još nijedan javio. Govori se da komandant 'Mlavskog korpusa' Siniša Ocokoljić Pazarac sprema prebacivanje dve grupe od po 30 ljudi u Italiju preko Francuske. Iz ovog logora je u svemu do sada pobeglo 215 ljudi (1.9.1947).

U LOGORIMA četnika i ljotićevaca i nadalje se vrlo živo interesuju za dalju sudbinu onih koji su ostali u Minster lageru. U tim logorima kriju se i oni koji su izbegli prvoj komisiji u Minsteru i u njima se organizuju bekstva onih koji se još tamo nalaze.
Iz Minster lagera su 28. 8. 1947. pobegli iz bolnice Stikić (uhvaćen posle 4 dana) i Kondić Slavko. Bekstvo su izvršili po nagovoru svojih vođa i prijatelja iz logora "A" u Dipholcu koji su im o tome pisali. Govori se da im je engleski kapetan - komandir straže u Minster lageru, takođe bio pri ruci, te su uspeli nesmetano da izađu iz logora.

U logorima se takođe priča da su mnogi zboraši koji su na slobodi, nudili Jaši Ljotiću da ga izvuku iz logora, ali je on to odbio.

DRAGAN novaković, član Specijalne policije iz Beograda, nalazi se u Minster lageru. Pisao je 1.9.1947. svom bratu Žarku u logor 'Sedorf', da sprema bekstvo, ali se teško rešava, pošto je biv. major Stikić pobegao pa su ga posle četiri dana uhvatili 40 km od Minstera. Žali se da su 'izloženi fizičkim mučenjima koja su isto tako i psihološka', ali se nada da će se još jednom s bratom videti samo ne zna kad. Novaković se nalazi u bolnici u Minster lageru i ovo pismo je pisao bez engleske cenzure.

Zatvorenicima u Minster lageru pišu se redovno pisma iz logora "A" u Dipholcu u kojima im se preporučuje da se što više javljaju za 'lekarsku' i tako koriste priliku za bekstvo.

U Minster lageru dozvoljene su posete od porodice. Tako su 28.8.1947. iz logora "A" u Dipholcu bili u poseti Minster lageru Vera Nikić, žena Bude Nikića, žena Branka Gligorijevića, sin Aleksandra Lazarevića - Vladimir, kao i sveštenik Rade koji ih je tamo pričestio."

EVO i navoda iz jednog pisma do koga je došao obaveštajac KOS-a: Jovi Sremcu, majoru koji se sada nalazi zatvoren u Minsterlageru, piše neka Jela Knez iz Bocholta i šalje mu paket preko žene biv. kapetana Dilberovića iz logora "A" u Dipholcu. Pismo glasi:
"Dragi moj čiča, primila sam tvoja dva pisma i sve sam razumela što mi pišeš, ali izgleda mi da ti mene dobro ne razumeš ili nećeš da me razumeš. Pitaš me otkuda sam došla do toga i takve ideje da idem kod kuma. Ti si me uvek smatrao za nesvesnu i nerazumljivu kao što i danas misliš. U tvom poslednjem pismu vidim da me pitaš, šta se čuje o vama i šta će biti s vama. Mogu ti reći da svi pošteni ljudi govore da ćete biti poslati u nepovrat. Zato vam svi pošteni ljudi kao i ja, savetujemo da se što više javljate za lekarsku i koristite priliku za bekstvo, jer sada vam se daje mogućnost, posle će biti kasno kada vas budu predali Titovoj vlasti. Ja sam ti već jednom pisala i skrenula pažnju ako želiš da živiš, spasavaj se. Ali ti me nisi hteo poslušati, kažeš da do toga neće doći. Englez to neće učiniti s vama... Treba da se dobro sećaš i da ne budeš toliko naivan i da očekuješ nešto od radija ili da imaš toliko poverenja u Engleze, već učini kao što je učinio Cane i Čuk Nikola, oni su već bili kod oca Vlade i on im je čestitao na uspehu.

Sa ovim mislima da završim i skrećem ti pažnju kako tebi tako i drugovima koji se tamo nalaze ja i svi naši pametni ljudi da ne slušate Engleze i da ne zaboravite da je Titova vlast jaka i njegovi agenti koji prate svaki vaš korak i postupak Engleza prema vama. Želi ti svako dobro tvoja Jelica i vaši dobri prijatelji", poručila je izvesna Jela Knez majoru Jovi Sremcu.

VASKRS CRNE BERZE

"U logoru ima 70% ljudi koji se bave crnom berzom. U tzv. prestolonaslednikovoj ulici, 'komandant' logora je odredio u zgradi br. 17 jednu prostoriju za prodavanje svih stvari i životnih namirnica. Na drugim mestima zabranjena je prodaja. Ova prostorija dobila je ime Brisel i preko celog dana je puna. Tu se može kupiti sve samo po crnoj berzi: 1 kg putera 500 RM (rajhs maraka), slanina funta 500 RM, duvan za stanovnike logora 600 RM 1 kg, za Nemce 700 RM, čaj 1000 RM, 1 cigareta 6 RM, beli hlebac 50 RM, crni 30, engleska šunka 500, kobasica svinjska 200-220, kafa 1.100-1.200 RM, štofovi najslabiji 1.600, najbolji 4.000 RM, 1 jaje 10, novo englesko odelo 7 do 800 RM, košulje 250-300, čokolada 50 RM", javio je obaveštajac KOS-a.

SUTRA: Amerikanci pomažu Paveliću