Golgota mitropolita Arsenija

VLADIKA Arsenija izabran je za mitropolita crnogorsko-primorskog 1947. godine. S obzirom na teror koji je posle rata zaveden prema pravoslavnom sveštenstvu u Crnoj Gori, mitropolit Arsenije mogao je da računa samo na mali broj sveštenika u radu na obnovi stradale i namučene eparhije. Malo ko se usuđivao da priđe u pomoć mitropoliji na Cetinju. Svetovne vlasti na svakom koraku onemogućavale su rad mitropolita Arsenija; čak su ometale i njegov odlazak na redovna zasedanja Svetog arhijerejskog sabora u Beogradu.

Uoči velikog hrišćanskog praznika Ivanjdana, 6. jula 1954. godine mitropolita Arsenija državne vlasti su uhapsile i strpale u istražni zatvor, a već 27. i 28. jula suđeno mu je u Okružnom sudu u Cetinju. Optužen je da je odmah po dolasku u Cetinje, sredinom 1947. godine, stvorio grupu od pet lica kojoj je bio cilj nasilno obaranje "vlasti radnog naroda u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji". Osuđen je na kaznu strogog zakona u trajanju od 11 godina i 6 meseci. Vrhovni sud Crne Gore 13. septembra 1954. donosi presudu kojom se delimično uvažava žalba, pa se kazna smanjuje na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od pet godina i šest meseci.

IZ KAZNENO-POPRAVNOG doma u Kotoru, gde je upućen na izdržavanje kazne, mitropolit Arsenije piše molbu, a onda u nekoliko navrata dopune molbe za pomilovanje Saveznom izvršnom veću Savezne narodne skupštine, u dva navrata piše i samom Josipu Brozu Titu.

Mitropolit Arsenije bio je vrstan intelektualac i pravnik, pa je vrlo studiozno analizirao sve navode u presudi kojom je osuđen. On polazi od onoga za šta je on optužen, a onda koristi priliku da ukaže kako državne vlasti gone Crkvu.

Tako, recimo, u presudi se navodi da je mitropolit obarao vlast radnog naroda na taj način što je govorio da su Crkvi nametnuti veliki porezi. A on je govorio o konkretnom slučaju, o oporezivanju manastira Ostrog, koji je godišnje plaćao poreze oko 125.000 dinara, da bi samo u toku jedne godine taj iznos bio povećan na 1.200.000 dinara, zbog čega je mitropolit naredio da manastir Ostrog podnese žalbu, i to po uputstvima Patrijaršijskog upravnog odbora.

JEDNA od optužbi za koju je osuđen jeste i ta što je kazao da su državne vlasti činile pritisak prilikom izbora patrijarha.

Osuđen je i zbog predstavke iz 1951. godine, kada je protestovao zbog toga što su predstavnici vlasti na jednoj sreskoj konferenciji obavezivali građane da ne smeju da pozivaju sveštenike u kuću radi verskih obreda.

Okružni sud u Cetinju osudio je mitropolita Arsenija i zato što je kazao da u Jugoslaviji vlada diktatura. U svojoj dopuni žalbe od 9. aprila 1955. godine na presudu Okružnog suda od 28. jula 1954. godine (K. 34/54) on objašnjava da je to takva diktatura, takva vladavina, kada organi vlasti ne vrše volju zakona, nego svoju volju, po principu: Hos volo, sic iubeo, sit pro ratione voluntas. To hoću, tako zapovedam.

MITROPOLIT Arsenije u svojim žalbama je naveo takve slučajeve, kada su državni organi vlasti pogazili sopstvene zakone u svom odnosu prema Crkvi. U pomenutoj dopuni žalbe on ističe da je, kao crkveno lice i kao građanin, smatrao za svoju dužnost da svaku povredu zakona prijavi nadležnim svetovnim i crkvenim vlastima. Tako je učinio i 1954. godine, kada su svetovne vlasti uzele ključeve od manastirskog muzeja na Cetinju.

Osuđen je mitropolit Arsenije i za to što je kazao da je Svešteničko udruženje osnovano po naređenju državnih vlasti. On u jednoj od svojih dopuna molbe za pomilovanje navodi da je protiv njega vođena istraga i zato što nije radio na tome da Sveti arhijerejski sabor prizna Udruženje, a da je njegov odgovor bio da ono neće biti priznato sve dotle dok ne prestane anarhija u vrhovima Udruženja; ono će biti priznato, kazao je, kada se uprava bude birala demokratskim putem, a ne aklamacijom.

OSUĐEN je mitropolit kao neprijatelj države i naroda, kako je obrazloženo, zbog nesaradnje sa narodnim vlastima i svešteničkim udruženjem.

I pre donošenja sudske presude, mitropolit je tretiran kao neprijatelj države i naroda. Pored ostalog, i zato što nije prisustvovao kongresu SSRNJ. Godine 1951. šef Udbe za Crnu Goru pozvao je mitropolita Arsenija "na prijateljski razgovor", a onda mu rekao da je neprijatelj naroda, pošto je neki dan ranije poslao jednu predstavku Predsedništvu Vlade NR Crne Gore u kojoj je navodno napadao masovne organizacije (NF, AFZ i NO), što će biti okvalifikovano kao napad na državu, i zbog čega će 1954. godine biti osuđen po članu zakona (čl. 117 KZ) koji je predviđao smrtnu kaznu.

U SVOJOJ žalbi mitropolit Arsenije je naveo da je presuda Okružnog suda u Cetinju, potvrđena od Vrhovnog suda Crne Gore, zasnovana na lažnim iskazima svedoka, i pored toga što u pravu vlada princip po kojem, ako postoji sumnja, optuženi se oslobađa: In dubio pro res.

Osuđen je mitropolit Arsenije i za izazivanje verske mržnje, a da za to nije bilo valjanog osnova. U dopisu Saveznoj vladi mitropolit podseća da je u Staroj Jugoslaviji (posle Prvog svetskog rata) pomoć crkvama davana srazmerno članstvu, a da se u Novoj Jugoslaviji (posle Drugog svetskog rata) pripomoć daje prema njihovim potrebama.

ARSENIJE se pozivao i na činjenice koje je izneo potpredsednik Saveznog izvršnog veća Edvard Kardelj. Na prigovore rimokatoličkih izaslanika iz sveta da Jugoslavija goni Rimokatoličku crkvu, jedan od vodećih komunističkih funkcionera Edvard Kardelj odgovorio je sledećim činjenicama: Rimokatolička crkva od države je dobila 56 miliona dinara, a Pravoslavna crkva 16 miliona! Pravdano je to time da rimokatolici imaju 21 bogosloviju, a pravoslavni samo jednu bogosloviju i jedan bogoslovski kurs!

Na još jednom konkretnom primeru pokazao je mitropolit Arsenije da je Rimokatolička crkva u to vreme od komunističkih vlasti Jugoslavije imala povlašćen položaj.

POKAZAO je to na primeru koji ga se lično ticao, na primeru Crne Gore. Dok je barski arhibiskup imao primanja od države u iznosu od 12.000 dinara mesečno, on, kao mitropolit crnogorsko-primorski, nije imao ni dinara! Osim toga, vlasti su od poslednje i jedine manastirske bašte, bez ikakve sudske presude, oduzimale pojedine parcele, da bi na kraju eksproprisali celu baštu, bez ikakve naknade.

Na osnovu tako preusmeravanog državnog novca, mitropolit izvlači i predočava logičan zaključak: da rimokatoličkog biskupa izdržavaju pravoslavni Crnogorci (kroz plaćanje poreza), pa i oni Crnogorci čije žene, nekoliko sati po snegu, na leđima nose drva da bi od njihove prodaje platili porez i kupili hleb! Isto tako, kaže, osam i po miliona pravoslavnih Srba i Makedonaca izdržavaju rimokatoličke bogoslovije, jer Srpska crkva od 1952. godine ne dobija nikakvu pripomoć od države. A do te (1952) godine dobila je za 40 miliona dinara manje od Rimokatoličke crkve.

MUČENjE SVEŠTENIKA

U PREDSTAVCI upućenoj Josipu Brozu Titu mitropolit iznosi uverenje da su njegovi sveštenici mučeni, jer su "na glavnom pretresu izgledali kao aveti". A za vreme dok je bio u istražnom zatvoru, kaže, čuo je iz jedne ćelije užasnu viku i reči: "Priznaj!" Iz toga se moglo zaključiti da je mučenjem iznuđivano priznanje.