Amerika inspiriše migracije: U kolonama i teroristi i kriminalci

PITANjA migracije odavno su privlačila tajne službe SAD, pošto se upravljanje tim procesima može iskoristiti za političke ciljeve.

Već 2000. godine, isledničko društvo SAD je objavilo izveštaj "Globalne tendencije 2015", u kome je predložena vizija budućnosti koja se danas već ostvarila. Na tom opširnom dokumentu radili su analitičari iz različitih sektora - tajnih službi, vojske, kao i iz nevladinih organizacija. Prema ocenama američkih eksperata, u izveštaju se predviđao raspad Rusije, dok su SAD predstavljene kao zemlja na vrhuncu svetske moći, a takođe su pomenuta i pitanja migracija. Na izradi dokumenta je angažovana grupa eksperata iz fonda "Karnegi", koja je došla do sledećih zaključaka:

Do 2015. godine oko 45 miliona ljudi iz zemalja u razvoju će morati da zauzmu svoje mesto na svetskom tržištu. Međutim, posla neće biti za sve, i zato će mnogi morati da migriraju - legalno ili nelegalno.

NELEGALNA migracija će prevashodno biti usmerena ka Evropi, ali i ka manje-više uspešnijim zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike.

Nasilni konflikti, ekonomske krize i prirodne katastrofe predstavljaće glavne okidače masovnih migracija.

U isto vreme, u Evropi i Japanu biće primetan demografski pad, koji preti sistemu socijalne zaštite i ekonomskom rastu.

U zemljama Evrope će se protiviti pojavi velikog broja migranata i biće prinuđeni da revidiraju politiku zaštite nacionalnih granica. Međutim, zakoni koji zabranjuju diskriminaciju će stvarati pravne presedane.

MEĐU migrantima će se nalaziti teroristi, predstavnici narko-kartela i organizovanih kriminalnih grupa, koji će se uliti u migrantski talas radi postizanja sopstvenih ciljeva.

Kao što vidimo, nešto iz izveštaja se pretvorilo u realnost - veliki talas migracije ka Evropi. Naravno, on je direktno povezan sa konfliktima u Libiji, Siriji, Iraku, Avganistanu i Palestini. Ali ono što je tipično za američku spoljnu politiku jeste to što se neke slične prognoze veštački pretvaraju u realnost, zato što odgovaraju Vašingtonu, da bi održao svoju ulogu u svetskoj politici. Na primer, diskurs britanskog specijaliste za Istok Bernara Luisa, koji se preselio u SAD, o sudaru kultura i naroda - on koristi termin Clash, koji je kasnije iskoristio Samuilo Hantington - a njegova teza o sudaru civilizacija takođe je postala strašilo, koje je opravdavalo intervencije i formiranje vojnog budžeta SAD.

ISTO je i sa migrantima. Uz to, malo ko se zapitao zašto se nagli talas migranata desio baš u ovom trenutku, uzimajući u obzir da su ratovi u Iraku, Libiji i Siriji počeli davno.

Ulogu Vašingtona lako je pročitati između redova u članku predsednika Saveta međunarodnih odnosa Ričarda Hasa posvećenom evropskim problemima, gde u naslovu nije slučajno iskorišćena reč "menadžing" - upravljanje u odnosu na dešavanja u Evropskoj uniji, dodajući da SAD imaju specijalnu ulogu u pomoći evropskom savezu, kao i strateške interese prema Nemačkoj i Evropi.

Interes Vašingtona je da podriva evropski savez, s prinudom prihvatanja postojećih migranata koji će vršiti pritisak na evropski identitet. Pa mase ljudi već stvaraju ozbiljne probleme u mnogim evropskim zemljama, o čemu izveštavaju sredstva informisanja. Uz to, mnoge države su prinuđene da primene radikalne mere koje se neće slagati s ranije potpisanim sporazumima.

TAKVE strategije u Sjedinjenim Američkim Državama stvaraju se odavno, a da je to tako, najbolje potvrđuje istraživanje Belferskog centra za nauku i međunarodna pitanja harvardskog Univerziteta pod nazivom Strategic Engineered Migration as a Weapon of War. Ono je prvi put obelodanjeno u martu 2008. godine u časopisu Civil Wars. Koristeći kombinaciju statističke analize podataka i tematskih istraživanja, autor Keli Grinhil daje odgovore na pitanja da li izbeglice mogu predstavljati specifičan oblik oružja, može li se ono koristiti van ratnog stanja i koliko je uspešna njegova primena.

U članku je predstavljeno detaljno istraživanje instrumentalne manipulacije preseljenjem stanovništva, kao političkog i vojnog oružja. Generalno je naglašena mogućnost korišćenja tog netradicionalnog političkog instrumenta, bez obzira na reputaciju, kao i potencijalne kaznene troškove.

U OVOM slučaju, najzainteresovanije za taj migracioni talas, telo, odnosno Sjedinjene Američke Države, praktično nema ni reputacionih ni faktičkih gubitaka.

Sam centar se aktivno i tokom mnogih godina bavi projektovanjem strategije za upravljanje konfliktima, u kontekstu šireg shvatanja spoljne politike. To je razlog zašto se u aktuelnoj politici u kontinuitetu koriste takva naučna izlaganja.

Na primer, direktor Belferskog centra Grem Elison je nekadašnji pomoćnik ministra odbrane SAD u vreme administracije Klintona. Pored toga, Centar sponzoriše istraživanje specijalne operativne radne grupe za pitanja Rusije.

Važno je i setiti se da su u SAD najrazvijenije socijalne nauke, koje se odnose na manipulaciju javnim ponašanjem - od mase do političkih elita, naročito bihejviorizam, koji se pojavio upravo u toj zemlji kao grana sociologije. Osnovna teza bihejviorizma je veza između reakcije i stimulansa, što se vrlo lako može izmeriti. Prema tome, bilo je moguće usloviti takav tok ponašanja i formirati novi model.

NIJE slučajno 15. septembra 2015. godine predsednik SAD Barak Obama potpisao naredbu o obaveznoj primeni metoda bihejviorističke nauke u državnim organima. Poslednja grana bihejviorizma, poznatija kao Nudge (ova se reč može prevesti kao blago podstrekavanje), nije ništa drugo već još jedna tehnologija upravljanja ljudima, adaptirana u savremenoj realnosti.

Ovde se očigledno vidi uloga Kasa Sanštejna, koji je prethodno radio kao administrator u Kancelariji za informacije i pitanja regulative, u kabinetu Obame.

SA BRITANSKIM koautorom napisao je knjigu Nudge: Improving Decisions About Health, Wealth, and Happiness 498, gde se iza lepih reči kriju metode psihološke manipulacije u kontekstu svakodnevne delatnosti. Arapsko proleće, bolje rečeno spoljni uticaji putem nevladinih organizacija i socijalne mreže, takođe ulaze u okvire bihejviorizma, ali je ovog puta manipulacija sprovedena prema državljanima drugih zemalja.

Naglasićemo da je treća i sadašnja žena Sanštejna niko drugi do pristalica liberalnog intervencionizma Samanta Pauel, koja predstavlja SAD u UN. Očigledno je da bi socijalne tehnologije lakog podstrekavanja u budućnosti mogle da se primenjuju daleko van granica SAD.

PREKO MREŽE DO NEMAČKE

ISTRAŽIVAČI iz Rusije otkrili su jednu interesantnu činjenicu u vezi sa korišćenjem društvenih mreža. Otkriveno je da se pozivi migrantima da krenu u Nemačku šalju preko "Tvitera" uglavnom iz SAD. Cela organizacija tog masovnog talasa je na ozbiljnom nivou. Očigledno je da to nije spontano kretanje ljudi koji beže od strahota rata, iako određeni broj nesrećnika, naravno, postoji među tim migrantima.