Majstori manipulacije i prevrata

Za VREME prevrata u Ukrajini, na Majdanu je bilo mnogo raznih blogera i aktivista koji su snimali skoro svakoga dana i sa raznih pozicija iznosili svoje mišljenje o tome šta se događa. Zašto je baš video-klip studentkinje, koji smo opisali u prošlom nastavku, postao senzacija i doveo do preloma u javnom mnjenju, u krajnjem slučaju u SAD?

Zato što nas, čak i površinsko istraživanje, neće odvesti do aktivista lokalnih ukrajinskih NVO, već će nas odvesti do majstora manipulacije i državnih prevrata SAD.

Kako se ispostavilo, snimanje je inicirao član moćne neoliberalne organizacije Savet međunarodnih odnosa (CFR) i profesor Univerziteta u Stenfordu Lari Dajmond, a ukrajinski fragment je samo deo dokumentarnog projekta A Whisper to a Roar (u prevodu "Od šapata do krika"), koji govori o tome kako demokratija (u američkom shvatanju, naravno) maršira po celom svetu. Profesor Lari Dajmond je direktno povezan sa fondacijom National Endowment for Democracy (NED) i agencijom USAID i takođe je učestvovao u promociji Arapskog proleća zajedno sa Šerifom Mansurom iz organizacije Freedom House i Šarikom Zafarom, savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD.

UKRAJINSKI fragment (druge države, koje su se našle na meti spin doktora su Egipat, Malezija, Venecuela i Zimbabve) snimao je Ben Moisej, poznati televizijski novinar i izvršni producent vašingtonske filijale kanala American Broadcasting Company (ABC). Ovaj televizijski program ulazi u takozvanu veliku trojku i ima širok krug gledalaca. Konkretno, film A Whisper to a Roar ima popularnu i naučnu verziju i preveden je na mnoge jezike, među kojima je i ruski.

U svojoj recenziji, na sajtu filma, bivši državni sekretar SAD Hilari Klinton je nedvosmisleno izjavila da film nije samo odličan dokumentarac, već predstavlja izvor nadahnuća za ljude širom sveta, koji žele da njihova vlast bude odgovorna pred svojim građanima, kojima služi. "Priče u filmu A Whisper to a Roar pokazuju da demokratija predstavlja rezultat ogromnih žrtava, a svi mi snosimo odgovornost da obezbedimo njenu perspektivu za buduća pokolenja."

U DRUGIM recenzijama se ukazuje na to da film može da služi kao vodič za delovanje u slučaju kada je narod nezadovoljan svojim položajem, odnosno predstavlja oblik instrukcije za izvođenje državnih prevrata, ali u zamaskiranom obliku.

Ben Moisej je lično u intervjuu za list Huffington Post sebe predstavio kao nevinog očevica događaja u Kijevu: "Bio sam u Ukrajini gde sam pripremao film o demokratiji, kad, odjednom, protesti svuda oko mene. Stotine hiljada običnih ljudi su preplavile ulice... Kad sam sretao ljude na akcijama protesta, a mnogi su bili sa porodicama i decom, i kad sam čuo njihove priče, rešio sam da uradim nešto da bih ispričao drugim ljudima šta se stvarno događa. Ta devojka personifikuje ogromnu većinu ljudi na ulicama te države i govori iz središta protesta..."

NARAVNO da nije iskren. Vrlo je značajna činjenica da je Ben Moisej bio u Ukrajini u decembru 2013. godine, što je dokumentovano, a klip je izašao sredinom februara 2014. godine. Vremena za pripremu teksta, izučavanje psihologije ljudi i nalaženje glumice je bilo i više nego dovoljno. Nema zamerke, produkt je ispao kvalitetan. Štaviše, analitičari neverbalne komunikacije su počeli da ga koriste kao nastavni materijal.

Na primer, doktor Džek Braun, koji je detaljno analizirao ovaj video, podseća da je od 55 do 80 odsto svih ljudskih komunikacija neverbalno, stoga, uspeh poruke u velikoj meri zavisi od pravilnog izraza lica. Napomenuo je da su u ovim kompresovanim klipovima emocije prezira, straha, tuge i druge, percipirane na podsvesnom nivou. Pošto je mimika pratila tekst, nije teško zamisliti da je zadatak direktora i scenariste, koji je pripremio ovaj video, bio stavljanje određenih asocijacija u svest publike.

ISTINA, stručnjaci su primetili da je u stvarnom životu takav paket emocija, uhvaćen u toj maloj poruci, gotovo nemoguć.

Između ostalog, Maruševska je u braku sa direktorom ukrajinskog informativnog telekanala 24 Markijanom Procivom, zbog čega je bilo lako organizovati odgovarajući kasting za Bena Moiseja.

Nakon što se video-klip pojavio, glumica je odmah pozvana da učestvuje u jednoj emisiji na CNN zajedno sa TV glumcem Gejom Andersonom Kuperom. Ovo je još jedan specijalista za propagandu i dezinformaciju, koji je bio uključen u kreiranje filma Kony 2012, posvećenog lideru Armije otpora Gospoda Džozefa Konija iz Ugande.

FILMSKI eksperti ocenili su film kao primitivnu propagandu i manipulaciju javnog mnjenja u cilju opravdanosti američke vojne invazije na Afriku. Moguće je da se intervencija mogla desiti, ali jedan od direktora filma govorio je o slučajevima namernog falsifikovanja tokom njegovog stvaranja, što je dovelo do javnog skandala. Slična sramota se dogodila oko Andersona Kupera i nakon lažne priče o sirijskom studentu Daniju koji govori o užasima Asadove vojske u Siriji. Ovog puta, glumac čak nije bio u stanju da laže, a prevara se brzo otkrila.

INAČE, studentkinja-glumica Julija Maruševska, nakon snimanja video-spota pohađala je letnju školu Univerziteta Harvard, a zatim imala i kratku praksu na Stenfordu.
Ali njena karijera je tek počela. Istina, ne u oblasti ukrajinskog jezika i književnosti, pa čak ni na filmu. U oktobru 2015. godine stupila je na funkciju načelnika carine Odese. Poznato je da je Petro Porošenko najavio njen mandat dva dana pre zvaničnog završetka prijema zahteva kandidata. Dakle, ukrajinski političari su učili o lobiranju od svojih američkih mentora.

Ukrajinski političari su učili o lobiranju od svojih američkih mentora

KRAJ