Kralj se popeo na srpski Olimp

NIJE samo Stjepan Radić, nego je tada i Nikola Pašić bio u inostranstvu, a njihove dve stranke, HSS i radikali, bile su koalicioni partneri. Baš tih dana, Radić je nastupom u Društvu naroda u Ženevi uzburkao i evropsku političku javnost, do te mera da su komentatori tvrdili kako je napravio drugi korak za zbliženje Beograda i Moskve, uz ostalo i tako što "pokušava da kurtališe svoju zemlju tereta mnogobrojnih Vrangelovih vojnika kojima je Jugoslavija ukazala gostoprimstvo".

Istovremeno, evo kako su lovćenske svečanosti bile propraćene u Zagrebu:

"Povodom svečanosti na Lovćenu zagrebačka štampa prenosi iz beogradske štampe izveštaje o svečanostima, a ujedno donosi fragmente o Njegošu, ukoliko je on stajao u vezi sa ljudima iz Hrvatske. Zagrebačka štampa između ostalog konstatuje da niko iz Zagreba nije zvanično otišao na svečanost. 'Jutarnji list' veli: Sada se, eto, vraćaju kosti Pesnikove Lovćenu. Zagreb nije poslao izaslanstvo na Cetinje, da se ono pokloni Vladici. Zašto nije? Ko bi to znao! Ali mada to nije trebalo propustiti, Zagreb, a s njim i čitava Hrvatska misli na veliku svečanost u Crnoj Gori u čast pesnika i u duhu učestvuje u konačnom izvršenju poslednje želje Njegoševe".

U TOM istom Zagrebu, dok je Hrvatska bila u sastavu Austrougarske, delovalo je akademsko društvo "Njegoš", koje je organizovalo i svečanu proslavu stogodišnjice pesnikovog rođenja. Naš čuveni književni kritičar profesor Pavle Popović baš je u Zagrebu, na svečanoj akademiji pomenutog društva, 16. februara 1914. godine, u samo predvečerje Prvog svetskog rata, održao kasnije proslavljeno predavanje "Mladi Njegoš".

Tokom svečanosti održanih na Cetinju i Lovćenu, okupljenima se 20. septembra obratio vladika Nikolaj Velimirović, ispred Cetinjskog manastira, posle održanog opela i pošto je iz njega iznet kovčeg sa Njegoševim posmrtnim ostacima. Posle toga je formirana svečana povorka u kojoj se nalazio "sav onaj svet koji se slegao na Cetinje povodom ove svečanosti", dok je nad povorkom "kružilo nekoliko aeroplana" i iznad nje leteli "baloni o kojima vise državne trobojnice".

KRALj i kraljica su se uputili automobilom ka Ivanovim koritima, gde su "pojahali konje i pošli na Lovćen", na čiji su vrh i prvi izašli. Kralj Aleksandar I Karađorđević popeo se na srpski Olimp. "Iza njih su stigli ministri i ostala inteligencija, tako da je u svemu bilo možda oko 300 lica."

"Kovčeg sa posmrtnim ostacima vladike Rada iznesen je na vrh Lovćena. Posle kratkoga pomena u kapeli prah Njegošev spustili su u sarkofag od belog mermera sa Venčaca. Pre nego što je grobnica zatvorena, Kralj je skinuo sa svojih grudi jednu albansku spomenicu i spustio unutra."

Potom je govor, prilježno ali i pomalo birokratski sročen, održao ministar vera Miša Trifunović, čime je svečanost okončana. Po silasku sa Lovćena bio je priređen "ručak za narod", a kasnije u popodnevnim satima, u velikoj dvorskoj bašti, na svečanoj akademiji govorio je o Njegošu Marko Car, umesto Pavla Popovića koji iz objektivnih razloga nije mogao da prisustvuje ovim svečanostima.

Naposletku je vladika Gavrilo Dožić priredio večeru kojoj su prisustvovali kralj i kraljica, koji su potom posmatrali predstavu "Gorski vijenac", izvedenu u Zetskom domu.

NAREDNOG dana, 22. septembra, održane su na Cetinju završne svečanosti posvećene prenošenju Njegoševih kostiju na Lovćen. Održana je vojna parada, posle čega je priređen ručak u dvorskoj bašti za više od hiljadu zvanica, kome su prisustvovali "svi ministri, arhijereji i sveštenstvo, predstavnici oficira, korporacije koje su učestvovale na svečanosti i najzad članovi deputacije". Tokom ručka kralj Aleksandar se obratio prisutnima zdravicom:

"Još po velikom delu ujedinjenja, želja Mi je bila da dođem u Crnu Goru, ali Mi prilike nisu dopustile ni tada ni docnije. A uvek Mi je teško padalo odlagati taj put. Najzad nas je današnja znamenita svečanost našla zajedno. Sa dubokim pijetetom, pohitali smo Kraljica i Ja da prinesemo svoj deo poštovanja prema Vladiki Radu, koji se danas blažen vraća u svoj grob. I mrtav je bio strašan neprijatelju, strašan privlačnom snagom pesnika i rodoljuba. Njegoševa reč usađena u dušu svih naših miliona, odnjihala je naraštaje, kao reč narodne pesme. Samo, pesnik je imao svoju odmazdu. Skinut je sa svoje visine u crno doba rukom, koja je skrnavila, uzdignut je na Božjem suncu spletom bratskih mišica u oblake na vrh Lovćena, odakle mu oko ne može dogledati širom slobodnu zemlju ujedinjenog vascelog našeg naroda. Neka je vladiki Radu večan pomen na ovom i onom svetu.

CRNOGORCI i braćo moja, još sam došao da se vidim i porazgovaram s vama. Među vama sam ugledao sveta, pa sam željan da iz vaših usna čujem kako je u ovim brdima. Ono zašta ste vojevali, otkako je vaših starih i vas, izvojevali ste: Danas u ovome stanju niste više opkoljeni, bez oduške, krvnikom. Naprotiv, svuda oko vas je brat. Ne da, nemoćan, požali nego da, moćan, otkloni nevolju za zajednički boljitak. Širokoj kući, koju je i vaše vekovno herojstvo ospoštalo i u poslednjim ratovima, dovršen je temelj. Ona stvara prostrane vidike i polja za još kakve megdane, kojima je vaše čojstvo doraslo... Ono daleko pokoljenje o kome je snevao Njegoš stiglo je, Crnogorci, a vi ste mu, dike naše, spremili cveće iz svoje krvi. To je urna koju daje Crna Gora, ravne joj nema do majčina mleka. Dižem čašu za vašu sreću, braćo! Živeli!"

Na kraljevu zdravicu je odgovorio mitropolit Gavrilo Dožić, rekavši da Crna Gora i Crnogorci kraljevskim veličanstvima podnose "svoju najtopliju zahvalnost" za njihovu "visoku kraljevsku posjetu ovoj doista klasičnoj srpskoj pokrajini".

"VAŠE Veličanstvo je imajući u duši osjećaj da vidi ispunjen amanet velikoga pjesnika i narodnu dužnost ne samo svojim sopstvenim staranjem, obnovilo i uskrsilo njegovu grobnicu na Lovćenu, već je blagoizvoljelo sa Njenim Veličanstvom uzvišenom Kraljicom doći da njegove kosti lično povrati na njihovo mjesto ...

Vaši odani Crnogorci uvjereni su da je vaša visoka Kraljevska posjeta kao i divna Njegoševa proslava zasnovana na vašoj toploj Kraljevskoj ljubavi koju gajite prema našim Crnogorcima, u čijoj su sredini ozarili vas prvi zraci sunca. Oni su uvjereni da je Vaše očinsko staranje za njihovu sudbinu tako veliko kao što je velika i njihova ljubav i odanost prema vašem uzvišenom prijestolu. Oni su slobodni da u ovome sretnome času, spominjući svoje zasluge i žrtve u prošlosti, istaknu i želje i težnje za svoju budućnost... Prirodom zemljišta, neprekidnim ratovima i nerodnim godinama, narod Crne Gore doveden je do nezapamćene ekonomske krize i teške materijalne bijede", morao je, otvorena srca, da kaže mitropolit Gavrilo Dožić.

SUTRA: Gord je Lovćen na Njegošev grob