Tajna misija papinog izaslanika

"Iznoseći Vam ovo molim Vas da razumijete veliko interesovanje Sv. Oca Pape za Vaša velika djela i ljubav prema svojoj pastvi koja treba da se prevede pravoj Hristovoj vjeri za što bi Vi bili najpogodnija ličnost. Vjerujem da Vam je poznat udio Sv. Oca Pape kod odvajanja makedonske crkve, no iz specijalnih razloga u današnjoj vjeri, što je bilo uslovljeno od tih hrabrih ljudi u Skoplju, koji su voljni da se u dogledno vrijeme i taj narod prevede u pravu Hristovu vjeru. Iz želje da se sve to najljepše sredi molim da donesete Vašu odluku gdje bi željeli da se lično sastanemo i primite sve što Vam donosim, a Vi mi dadete Vašu saglasnost ili mogućnost, dostavite Nadbiskupiji Zagreb.

Metković. S osobitim poštovanjem, odani pokorni Vam, Palovineti."

OVAJ intrigantni dokument zahteva, razume se, veliku pažnju već i zato što otvara niz važnih pitanja, od onog o misionarenju Vatikana na području Srpske pravoslavne crkve, preko očigledno konspirativnih aktivnosti kojima su te delatnosti praćene. Primer za to su navedeno odvajanje tzv. Makedonske pravoslavne crkve od SPC i otvoreno nastojanje da se postigne tajni dogovor sa mitropolitom Danilom, ne samo oko skidanja Njegoševe kapele s Lovćena. Postavlja se i pitanje veza koje su uopšte otvorile mogućnost da papin specijalni tajni izaslanik na ovako otvoren način od mitropolita Danila traži pomoć u katoličenju Crnogoraca, za šta se obećava i velika novčana pomoć za pojedince koji bi u takvom poslu učestvovali.

Razmatranje ovih pitanja izlazi, međutim, iz okvira ovog feljtona, pa ih ukratko pominjemo. Pri tome ukazujemo i na činjenicu da je u Sarajevu, gde je Francisko Palovineti odlučio da ne nastavi put za Cetinje, tada živeo i radio Krunoslav Draganović, misteriozni katolički sveštenik, aktivni saradnik nekoliko najmoćnijih svetskih obaveštajnih službi. Draganović je bio glavni organizator posleratnih "pacovskih kanala" kojima je veliki broj nacističkih visokih funkcionera i ratnih zločinaca iz Evrope, u zajedničkoj akciji Vatikana i američke tajne službe, prebacivan u SAD i Južnu Ameriku, uključujući i Antu Pavelića.

KAKO se Krunoslav Draganović obreo u Jugoslaviji 1967. godine i posle istrage koja je trajala 42 dana nastavio da radi u sarajevskoj bogosloviji, do danas nije razjašnjeno. Ostaje otvoreno i pitanje da li se možda baš Draganović sreo u Sarajevu sa Palovinetijem kada je ovaj pristigao kao specijalni izaslanik pape Pavla VI. Da li baš zbog tog pretpostavljenog susreta Palovineti nije otišao na Cetinje, da usmeno preda svoju poruku, nego je to učinio pismenim putem. Očigledno je to bilo neoprezno, pošto je taj pisani trag, eto, ostao da svedoči o jednoj strogo konspirativnoj akciji samog pape Pavla VI, koji se založio za uklanjanje Njegoševe kapele s vrha Lovćena, tog "srpskog Olimpa".

Nešto manje od tri meseca potom, savezna Komisija za verska pitanja je 18. marta 1970. godine podsetila Kabinet predsednika Saveznog izvršnog veća da ih je dva dana ranije, 16. marta, izvestila "o želji patrijarha SPC Germana da zajedno sa mitropolitom crnogorsko-primorskim Danilom učini kurtoaznu posetu predsedniku Saveznog izvršnog veća, drugu Mitji Ribičiču".

"MEĐUTIM, danas nas je patrijarh German izvestio da bi, pored kurtoazne posete, mitropolit Danilo želeo da razgovara sa drugom Ribičičem o izgradnji Njegoševog mauzoleja na Lovćenu", javio je Milo Jovićević, predsednik savezne komisije. Onda je ukratko izneo istorijat kapele na Lovćenu, za koju je naveo da je svojina opštine, "i pre i za vreme rata i danas", te da je "posle oslobođenja naše zemlje svu brigu oko održavanja kapelice na Lovćenu preuzela Skupština opštine u Cetinju", a da je "jedan ključ od kapelice dat i cetinjskoj mitropoliji, koja ga koristi za svoje potrebe".

"Rukovodstvo SR Crne Gore odlučilo je 1951. godine da na Lovćenu podigne mauzolej Njegošu, pa je konkursom tražilo izradu projekta mauzoleja", tvrdi Jovićević, i dodaje da je izbor pao na rad vajara Ivana Meštrovića.

"Spomenik je davno izrađen i nalazi se na Cetinju, a radovi na izgradnji mauzoleja", nastavlja Jovićević, "nisu do sada završeni, jer vlada SR Crne Gore nije imala dovoljno sredstava za tu svrhu".

"SKUPŠTINA opštine u Cetinju, uz saglasnost republičkog političkog rukovodstva, donela je prošle godine odluku da se otpočne izgradnja Njegoševog mauzoleja na Lovćenu, i to na bazi dobrovoljnih priloga", obavestio je Jovićević predsednika savezne vlade Ribičiča, i pomenuo da je Arhijerejski sabor SPC molio Saveznu komisiju za verska pitanja više puta, pismeno i usmeno, da interveniše da se ne ruši sadašnja kapelica na Lovćenu, već da se mauzolej pravi na drugom mestu. Republička komisija za verska pitanja, uz saglasnost političkog rukovodstva SR Crne Gore, dala je, međutim, odgovor Arhijerejskom saboru SPC, u kojem je, pored ostalog, navedeno da Sabor SPC nema pravo da se meša u samoupravna prava SO Cetinje.

Posle pet dana, šef Kabineta predsednika Saveznog izvršnog veća Nisim Konfino obavestio je Saveznu komisiju da predsednik Ribičič prihvata posetu g. Germana i g. Danila, s tim što treba da se u posetu uključi i mitropolit Makedonske pravoslavne crkve.

ONDA je 27. marta Radosav Perović, savetnik u Saveznoj komisiji za verska pitanja, razgovarao sa patrijarhom Germanom, o čemu je sačinio zabelešku "Pov. br. 63/70", dokument koji se čuva u fondovima Arhiva Jugoslavije.

"Kada sam patrijarhu kazao da bi bilo poželjno da poseta bude kurtoazna, on je dosta oštro reagovao i izjavio da on nije tražio kurtoaznu posetu, već izričito da mitropolit Danilo želi da iznese pitanje izgradnje mauzoleja na Lovćenu. Patrijarh je dalje rekao da ukoliko mu se poseta ograničava na kurtoaznu, u tom slučaju ne želi posetu. Na moju primedbu da to ne treba shvatiti kao ograničavanje razgovora, jer ljudi kada se sastanu razgovaraju o svemu, German je odgovorio da mu je nezgodno da ide u posetu a da ne može razgovarati o pitanju zbog koga je tražio prijem", napisao je Radosav Perović u ovoj poverljivoj zabelešci.

U RAZGOVORU mu je patrijarh German kazao da mitropolit Danilo već nekoliko meseci insistira da o tom pitanju razgovara sa predsednikom SIV-a, pa je dodao da oko mitropolita postoji grupa ljudi koja ga nagovara da to pitanje zaoštrava.

"Na ovo sam", nastavlja Perović u zabelešci, "patrijarhu rekao da je mitropolit Danilo svojim stavom izazvao reagovanje javnosti Crne Gore, pa iako je zainteresovan za pitanje kapelice na Lovćenu, nije smeo onako reagovati. Dodao sam da je i patrijarh godinama zainteresovan za pitanje izgradnje hrama Sv. Save u Beogradu i da to pitanje postavlja na umeren način. Patrijarh je kazao da on zna da je mitropolit netaktičan i brz, pa je dodao da je i raniji mitropolit crnogorski Arsenije grešio što se oslanjao na grupu ljudi oko njega, koja ga je nagovarala da se sukobljava sa organima vlasti. Kaže da je to Arsenije kasnije uvideo."